S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

SRITNA VAM NOVA NEPOZNATA

Ante Tešija

 |  pro. 27, 2017

Dolaze tiho, zadrže se kratko, odlaze naglo.

Naše stare godine. Taj kvadar od 365 dana. Kvadar uvik isti, obiljužen sa četiri godišnja doba, istim bojama opituran, nevoljama i darovima nakrcan, svađama i ljubavima začaran, star a ujedno mlad, kvadar naše patnje.

Mi smo njegovi podstanari, uredno u pelenama uneseneni, uredno u kapsilu izneseni. Suzama radosnicama dočekani, suzama tuge ispraćeni. Naše sudbine prag.

Prođe i ova, obična, ničim drugačija. Nakrcana nevoljama sa pečatom ljudski gluposti. Iznakažena i obojana žutilom lažnosti, šušurom pogrešnosti i mitovima papirnate izdržljivosti.

Ode još jedan kvadar u povjest, nikakvim posebnostima vridnota timberan. Ode koritom zaborava. Upozoravajućim znacima, sa miljun upitnika, pod nebeskim svodom.

Ode još jedna karika našeg svidočanstva. Olovna karika rđavim običajima nagrižena.

Prelazimo u novu, zasad nepoznatu ma obećavajući sličnu, iskustveno, možda i goru. Veliki nauk prenosimo, skalinama pomaknuti ka razboritošću, zrilom odgovornošću i obvezom pokušaja.

Za koji dan slavimo. Divljaštvom praska zaglušujućeg biznisa petardi. Demejanama alkohola i vrićama mesa sumnjiva porjekla, ko da živemo samo za tu noć rastanka, ko da je samo taj tren bitan, taj tren bezznačajnosti i bjega iz poznatog u nepoznato. A zapravo se bojimo. Pokušavamo zatomiti strah koji nagriza naše nezaštićeno biće, bižući pred nadolazećim nevoljama za koje umislimo da nas neće sustići u novom kvadru, kvadru našeg novog nadanja.

Zašto slavimo? Valjda novu mogućnost. Novo putovanje. Jer da je put iza nas bio pravi, zar ne bi za njim plakali?

Da li smo išta naučili bižući, uz slavlje, iz proteklog kvadra? Ako jesmo, ako smo odlučni, onda će već prvog dana novog kvadra poteći drugačiji redosljed prioriteta.

Nestat će mržnje, patnje, nepravde, mita, korupcije, pogodovanja, varanja, lažnog pretvaranja, lažnih invalidnina, lažnih obećanja, pokvarenih odnosa, neuvažavanja, kvazi domoljublja, uhljebništva…….

Ako smo ono za što se kunemo, na nediljnim misama, na javnim tribinama, na društvenim mrežama, na stepenicama vlasti, na pozornicama domoljublja….onda još i ima nade da će novi kvadri sa razlogom biti slavljeni. Ma iskustveno znam da su to teško ostvarive želje, a još teže mogućnosti preobrazbe.

Zapravo, sve u što se kunemo opiturano je bojom vlastita interesa.

Zato ja sve manje slavim. Zapravo, sve više tugujem jer iskustvenim radarom imam sudare sa sve težim obimom beznađa pa mi bjeg u izolaciju barenko malo sputava tu mogućnost. Rabim odabir čista srca. Moje iluzije su odavna pokopane.

Dolazi još jedna, nova i tegobnija godina na zbroju do kraja. Vičnost je samo za kvadre. Ograničenost je na nama u njima. Svaki životni put vodi ka kraju. No ostaju novi stanari, ovisni o ostavštini, o našim izumima i „izumima“, limitirani upravo tom mogućnošću.

Za koji dan slavimo. Za koji dan ničeg neće faliti na našim trpezama iluzija. Noć između, rodit će novi dan sa starim navikama, siromašniji upravo za bogatu trpezu nepotrebnosti.

Nek’ vam bude sritna Nova nepoznata.