S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

ŠTO SE DA TO SE VIŠE NE PITA

Ante Tešija

 |  ožu. 28, 2018

Foto: Solin Live

– Ka’ već pišeš u solinskom portalu, ne itaj se daleko neg’ piši o Solinu i svemu okolo njega.

– Daj mi koju važnu natuknicu.

– Nađi jih sam, ima ih ne boj se, novinar si i dobro tebi to iđe.

Eto, ja san čovik koji voli saslušat, nije mi mrska kritika, a i ka’ me ko „klepne“ ja se ne ljutin.

Ja van volin javnost. Meni je nezamislivo grintanje u vlastiti brk, a najskoli u uskom krugu okolo stola di se namiri junak na junaka, sve znaju, za sve imadu rješenje, psuju, pljuju, prite, upućuju….ma samo što oni nebi sa tizin u javnost. Aj ti.

Dobronamjerni me čak savjetuju kako mi nije pametno vuć mačku za rep. Iman ja mačku i povuka san ju za rep, a ona me milo pogledala.

U čemu je onda problem?

U interesu. Opasani smo interesom i samo interesom, on nam je životna vodilica, njegov potpuni učinak naš je cilj. Interes da, ma daj, nađite miru.

Znan ja silno puno sjajnih ljudi i uvik isti zaključak. Moraš mislit na sebe, drugi neće zasigurno.

Savjetuje mi se da uletin u izbornu utrku. I to oni ozbiljno. Normalno da in isporučin odgovor kako tu utakmicu ne kanin igrat. Ne što se bojin, što nebi zna radit, već iz potpuno jasne činjenice kako u našem Solinu ta ideja u startu biva pokopana. Pokuša jesan, rezultat može poslužit samo za zajebanciju. Solin je odabra jednostranačje i to valja poštivat. Demokracija.

I šta ti onda ostaje? Onu nedilju kad su kutije namištene, kad poza njih side „ozbiljne“ face kontrole, a ti demokrata ušetaš i lapišen zaokružiš svog poslanika koji će rišit sve tvoje probleme i tegobe, jer je obeća, i to ne samo jedan put. Ma i zakleja se.

Ja van iman jednu kućicu na selu u Ogorju di se ritko noćije i boravi, te se ipak svaku godinu moralo pituravat i odstranjivat teret vrimena. Zna bit i gnjil zrak. I dositija san se. Izveja san projekt koji mi je ušpara puno love i truda.

Stalno držin PROMAJU.

Otvorija san sve dijagonale, da šansu novom zraku i propuvu, te se više iz unutrašnjosti ne ćuti gnjili ustajali zrak.

E, dobro ste skužili. Promaja je rišenje za mnoge naše tegobe.

Evo, nek ko dokaže da nije tako, naš Solin živi jednostranačje. Da se odma razumimo, nisan reka da to ne valja. Ma iz jednostranačja smo devedeseti’ iskočili, davši šansu demokraciji da tura nos di je god potriba. Nema brajko tog vođe, ekipe, projekta, a da nema boljeg. Politika je škurja koja mora oplest po leđima svako zlo, a uz to zna bit i ljubavnica koja nagradi pravednike. Glasač, to van je oni sa lapišen iza kartona, je kontrola na čija pleća pada sva odgovornost. Tu nema opravdanja. On ima ključ za promaju.

Ja san glasač. Ko i vi. Mi određujemo pravila igre i igrače koji tekmu ima da igradu po našim očekivanjima. Loše minjat sa novima. Sa novima imaš nekakvu šansu. Ako nisi proba, probavljen si.

Foto: screenshoot/facebook

Povod ovom tekstu su „putovanja“ naših odabranika u Solinu. Uprav pročitah kako jedna nova nada, zaokružena u NLM Solin, rođena ko normalno očekivan slijed, gre u dotu jednog već okušanog ženika, čitaj MOST, da bi pomela i zadnju volju izlaska sa lapišen poza one kartonske kutije. Čemu preseravanje o novom trendu kad ideš u rikverc, u zagrljaj već prožvakanog. Čemu to dečki?

Druga nezavisna lista je taj posal već konzumirala i uvela Hasanbegovića, koji sa Solinom ima vezu ko ja sa Singapuron, kao važan faktor života našeg Solina u budućnosti.

Zato, čemu remetit nediljno jutro, čemu se nadat, kad se politički blud nesmetano širi, kad tvoj glas ne vridi pišljiva boba, jer da vridi, da drže do tvog glasa, bar bi te upitali stojiš li sa njim iza njihovih nakana.

Ja više poza onog kartona neću ići. Ja san svoju odluku donija nakon analiziranog zadnjeg gostovanja. Moj glas neće biti moneta za prostituiranje jer ako moj odabir nije kadar bit zaslužnik, čemu nova razočarenja.

Ja san vazda otvoren. Meni nije teško uz potpis iznit stav. Ja nikad ništa ne skrivan jer neman interes. Moj odabir je bio izbor mog Župana. Ja to ne krijen. Oni Župan prije, nije moj odabir, ovaj sadašnji jest. Taj odabir san temeljija na puno dokaznog materijala. Bija san uvjeren u ispravnost. Više nisan. Iz prostog razloga jer moj Župan drži do mene ko do zadnje pahulje lanjskog snijega nad Kozjakom.

Kad san ja poklonija svoj glas tada nisam znao za daljnje akcije sa njim. Sa mojim glasom se krenulo u koaliciju. Ja za koalicijskog partnera mog Župana ni u ludilu nebi dao glas. No moj Župan je upa u tu „bratsku“ vezu a politika tu melje, interes tu neda disat neovisnosti.

Zapravo, ja san sa mojin glason zajeba sam sebe. Zašto?

Jer mi koalicijski partner mog Župana nanosi silne materijalne troškove, otima didovinu, a da moj Župan nije kadar susrest se samnom, ili bar odgovorit na silne protokolirane dopise. Zašto mi je okrenija leđa, a ja san mu da povjerenje računajući kako će pošteno i pravedno me zastupat. Ne samo mene, no moj problem me škaklje.

I sad bi ja triba o tomu šutit.

E neću.