S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
ČA SMO NA OVEM SVITU?
MILANOVIĆEVE URE ZA BRAVURE
Čovik se odlikuje svojim vrlinama, manama i svakodnevnim eksibicijama.
Dobili smo predsjednika van škvare. Konačno je netko van ustajalih šablona. Mene, koji san uvik u nekom drugačijem điru, to pomalo veseli jer brale moj dopizdili su mi protokoli i stalne slike ustajalosti.
Jedna od scena političkog paradiranja koja kod mene izaziva silnu sprdnju sa akterima jest ona kad sve kamere, fotoaparati i mikrofoni budu upereni u temu, a iza teme se načičkaju njih desetak sa zbunjenon facon, blesavin žmirkanjem i željom da ih se vidi. Vidiš ih a u stvari ništa ne vidiš.
Neće doć u Sabor i tu stvar staje. Sabornici, imate vi svoje obveze, velike obveze i odgovornosti i ne dajte se smest. Osandeset posto vas ga i tako ne podnosi. Učinija vam je uslugu.
Smetite vi svu prošlu gadost koju ste proizvodili, a Milanović i tako tu nije na svom terenu.
PLENKOVIĆ U RALJAMA OBEĆANJA
Čitan, i potvrdno kiman glavon, Premijerova obećanja o nadolazećim reformama koje kani odmah uturat u svoj program oporavka jadnog stanja u lipoj našoj.
Sve potpisujen i ako ispuni dvi trećine, ima glasača dok san ja živ.
Ma niki vrag mi šapće da mi je zalud radovanje. Ne što Premijer to nebi tija već što mu neće dat. Ako i uspije ne triba se radovat novom mandatu.
Najviše me se dojmija plan smanjenja lokalnih feuda i kresanja brojnosti feudalaca. Teško ćeš ti to rode moj svest na potribnu miru. Raširilo se to u daljine i visine. Debele i razgranate korijene su zasadili pa ti čupaj ako možeš. A neće ić.
Zamislite jednu malu Općinu, ovdi nazvanu Krč, i onih desetak koji se ko pauni pokazuju u svom carstvu blagostanja. Oni kurcu nisu pomakli stanje na bolje u svom posjedu ma jesu uklesali u trajnost način svog opstanka, a njihov cilj i jest opstanak, ne oporavak.
Pomnožite te mini Krče u Hr. i doći ćete do impresivnog broja lezilebaroša koji temeljito glođu vlastitu „lešinu“ pa vam bu jasno da to ne bu prošlo.
Županije, to leglo političkog „otpada“ je još utvrđenije u svojim obrambenim zidinama i sumnjan da će tek tako dići ruku u arju.
A pravosuđe. E kume moj, ne čačkaj osinje gnjizdo.
Inače mislin da je on, sa ove distance, najbolje rješenje. Amo sačekat, ja i tako neman pametnijeg posla.
BENE, POUČAK ZA BENE
Njegov zet koji je u podnajam da’ njegovu drugom zetu a čije je mlađi sin odusta od koncesije pa je da’ svom kumu koji pojma nema o tom poslu i normalno da je ovaj dao stranačkom strategu a taj je odabra svog netjaka da uz pomoć prvog zeta, predsjednika skupštine, inače drugog zeta i njegova starijeg sina koji nema veze sa navedenim mlađim sinom, zajebu proceduru i žalbom, samom sebi, utvrde stanje na koje ministarstvo neće utjecat.
Niste razumili?
Ja jesan.
Pa da vam iskreno kažen što to vi niste razumili?
Svoju posranu odluku da mu redovito isporučujete svoj glas. A on vas / nas prca na suvo.
Kapiši?
KUTLE-RAJ SAPUNICA
Eva ga opet na naslovnicama. Krevelji se smješkom od uva do uva. A teško je to spojit na glavurdi za ligu naroda.
Presuda ošla u zastaru. Kako je ošla? Dali je utekla vlakom, pješke, Uberom…? Kako nešto može uteć u zastaru?
Dakle, rič je o represivnom aparatu naše Države. Ne triba objašnjavat taj njihov posa’. Tu je naprosto sve jasno. Određena individua je legalno optužena, osuđena i….? Triba to privest kraju i spasit što se spasit dade. Radi se tu o silno velikom novcu iz naših žepova. Dakle, zaboravimo na ukradeno.
Ovako on danas slavi negdi u rezervnoj Državi. Jednu je zajeba a druga ga spasila.
Neg’ jedno obično pitanje. Ima li Kutle-raj dvojno pravo glasa?
Glasa li on, i za koga.
POLJUD JE PRAZAN
Cila EU igra prid praznin tribinama. Ucrtali oni siluete gledatelja po katrigama i sa moćnih razglasa puštaju glasno navijanje.
Meni jadno i nezanimljivo.
Kod nas naši Stožer genijalci pustili publiku na pir po tribinama. Sad će oni to zatvorit.
Gledan Poljud, Hajduk i Rijeku. Gledan jad od nogometa i Tudora čujen ko da mi je na liniji. Di su gledatelji ako je dozvoljeno.
Zabranija HNS. Kazna.
Ma koji idiot/i pribjegavaju kaznama tipa prazan stadion? Što oni tim činom poručuju?
Igrati balun bez publike jest ko voditi seks bez partnera. Nadan se da razumite.
Idiote/i kaznite izgrednike, klub, lovom i oduzimanjem bodova ako postoji razlog ma micanje smisla igre od razloga je čisti blud.
Poljud zatvorit, natkrit ceradon, priorat i posadit gljive šampinjone.
Ili još bolje, otvorit cirkus po Smojinu poučku.
MIKI ME ZAJEBAJE
Gotovi su izbori. Slušan nekog Župana iz Slavonije koji mrtav ladan u mikrofon pljuje da je ova pobjeda HDZ-a izvojevana ogromnom većinom glasača pa mi skoro u lonac, dok kuvan, nije ispala spužva kojon san brisa nike mrvice po radnom stolu.
Koja ogromna većina? 17% građana. Basta.
No dobro. Izbori su gotovi a mene Miki Banda stalno zajebaje. Putujen često put Sevida i nigdi više nema đambo plakata sa političkim manekenima nuđenja, ma Miki kod live bande Marine mi se uredno smješi i poručuje da se ne bojin dok je on tu.
Došlo mi da stanen, uzmen kantu crne boje i zavrljucin put „omiljenog“ lika, ma ne smin. Ako me ko vidi i prijavi, najeba san.
Morat ću čekat maglu jer jedino tako mogu šmugnit. Lako je zagrebčanima, on sam im je nabavija stroj za tu sivu zavjesu.
Kad bude biža u rezervnu domaju da zametne trag.
KRAVE MUZARE TRČE POČASNI KRUG
Zašto mene ne čudi ovi škerc okolo osječke mlikare Meggle i njihovo odustajanje od Hrvatskog vimena? Naprosto jer san se navika u ovi 30 godina raznoraznih pizdarija di naši najebu na penale.
Njemci imaju gospodarstvo na koje smo se mi, kao, ugledali i krenuli tim kapitalističkim putem. E to što mi nismo kadri kopirati to je, zna se, čiji problem.
Gospodarstvo i profit ne znaju za granice. Jebe se njima jel’ mliko iz srpskog ili bosanskog vimena. Oni traže i iznalaze interes bez emocija.
A da malo odvrtimo film i pogledamo sličice propadanja našeg mlikarstva. Di je ono završila najjača Hrvatska mlikarska firma? U rukama notornog Luke koji je voza hladnjaču, tamo vamo. U Bosnu odvozija naše a dovozija sebi. Tako pričaju.
Isti taj velikan ekonomije je uredno sve to proda francuzima i oša u srce Alpa kusat čokoladu. Jel’ iko u zadnje vrime o njemu nešto čuja? Ritko pametan čovik, zna svoj posal.
Šta će sad naše bidne krave? Put Švicarske pomoć Milki.
KOLI OLIMPIJKA
Ja san zaboravija na Kolindu. Ko da nije bila moja predsjednica. Da nije ovoga imenovanja u olimpijski odbor nebi zna da je još tu.
Pitan se kojin je to razlozima, i kvalifikacijama, ujedrila u to visoko društvo sporta.
Zašto mi na pamet ovi tren padne baš Janica Kostelić, vrag bi ga razumija.
OTVORENO O OTVORENOM
U zadnje vrime ne gledan Otvoreno. Otvoreno tvrdin da je postalo besmisleno i prozirno.
-Jes čuja šta se desilo u otvorenom?-bile su riči jednog koji me prisreja dok san se vraća kući sa nikog događanja.
Normalno, vratija san na gledanje i ima šta vidit.
Lipa, šesna žena pa da onako prozirno, bezobrazno, tupavo i krajnje zločesto otvori rafal bedastoća o nečemu što može samo iznakažen um, e to valja sa razumjevanjem počastit ričima koje san upravo naveja.
DRUŽE TITO MI TI SE OKREĆEMO
Ja, brat bratu, poznajen bar stotinu ljudi koji su se kleli u druga Tita i bili zagovornici njegova lika i dila, u funkciji, da si moga najebat ako bi pred njima reka nešto što oni smatraju da ne smiš.
Naprosto su bili fanatici čuvanja nedodirljivosti.
Najednom mi ih nema. Susrićen ja njih ma ne poznan ih. Maskirani su ko da ih je upravo napalo šest virusa korone.
Čitan, sa gušton, tko je sve piva drugu Titu.
A ko nije.
Danas se srame. Ni zuc o toj eri svog umjetničkog stasanja. Dapače, postadoše okorjeli nacionalisti.
Štaš, valja repertoar minjat po ukusu konzumenata.
ADIO ĐIMI
Rodili smo se u kamenim kućama, jedna od druge udaljeno pedeset metara. U isto vrime. Skupa prohodali, skupa stado čuvali, balun krpaš turali i u istu školu pohodili. Ne postoji dječja pizdarija u kojon nismo ruku dali, a onda svako svojim putem u bolji, drugačiji, život.
Danas smo se srili.
On na stranicama Slobodne u osmrtnicama a ja sa Slobodnon u rukama i suzama u očima.
Adio, moj dobri Đimi.