ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
SVI NA IZBORE
Ante Tešija
STUPOVI UPOZORENJA
Nije pametno višat ove puste slike po banderama. I to uz prometnice. Čovik vozi i rado bi pročita poruku koju lice sa naslovnice šalje.
Aj ti to sve povataj! Taman završiš sa jednim stupom, evo ti drugog. Još ako si pinku ćorav moš sa auton u zid i mraknit onog isprid sebe.
Razumin ja tu nakanu. Moraš se dodvorit. Uvirit čovika da si pravi, jedini, i da ti se nije pametno priklonit nekom drugom.
Političar! Ta ritka vrsta je na sve spreman samo da uspije. Kruva će bit gladan ako triba ma tebi neće manjkat tičjeg mlika kad on uzme dirigentsku palicu u ruke i zasvira po svoju.
A mamci! To je zaista digod virtuozno.
Evo uzmimo za primjer oni ispišani i devastirani prostor „Glorijet“ na dnu Gospina otoka. I sam san se mrštija na tu ruvinu u centru grada. Tražija i predlaga da se to uredi jer je Solin lip i ne triba mu to neuređeno strašilo.
Nisan pri informaciji ma se doznalo kako se traže papiri za rekonstrukciju. Pohvalno.
I dođoše papiri!
Taman kad triba. Da ne promakne oku.
ZAŠTO NAS NE PREDSTAVLJAJU NAJBOLJI?
Cirkuska karavana se približila svom cilju. U nedilju, 15.05. 2021 g. narod hrvatski, razbacan po županijama, gradovima i općinama, doznat će tko mu ima zabijat čavle u sklepani kapsil.
Sva će sila junačina obećanja još par dana defilirat pred nama, tražit milost i povjerenje da bi nas dokono zajebavali narednih 1400 dana. Odabrani će skakat i urlikat a odbačeni pokunjeno nazad u brlog snivati nove snove o nekoj drugoj šansi.
Imamo li mi šansu zbacit taj teret i teror sa pleća? Možda negdi, ma u većini slučajeva obično zajašu stari ili još gori. Iskustvo nam to tumači.
Zašto nas predstavljaju najgori? Zbog nas samih! Nismo kadri izić na teren i zaokružit, već ko obične guzonje se razvalimo na kauč, prdimo, grintamo i psujemo sve po redu. Dozvolimo, držimo vriću propasti, manjini od mizernog postotka da se nametne jer je kurba demokracija tako naredila.
Mi koji dajemo glas nismo više u mogućnosti baratat sa istim, jer ga naš odabir nosa u torbi i koalira sa pobratimom u podjeli vlasti i slasti.
I onda me prozivaju da san grez i prost! Neka san!
IMAŠ SAT A NE ZNAŠ DA TI JE ISTEKLO VRIME
Ako je virovat 24 sata, zašto ne, onda smo ga zaista zasrali. Ako se izabere akter ove priče, i slični, toljaga i noga u guzicu su dari koje zaslužujemo.
„Dok je drža ruku na srcu, iznosija program, na ruci mu se caklija sat od 360 000 kuna.“
Da dojam bude vridan pažnje, čitaj dalje.
„I supruga mu ima na ruci sat od 350 000 kuna.“
Gospe moja mila ušto si potrošila svoj sveti nauk! Njih dvoje na okoloručnu pizdariju potrošilo 710 000 kuna, čitaj 100 000 eura.
Od čega su te ure? Koju magičnu moć u sebi kriju? Koje to pomoći nudi gazdi dok ga nosa i kurči se sa njim?
Ja san čovik koji nikad, ali baš nikad, nisdan ima sat na ruci. Nisan osjetija potribu da mi to visi i smeta. Štaće mi! A nikad nigdi nisan zakasnija. Ni na posal, ni na rendes, ni na trajekt, avion ili na koncert.
Od čega je napravljen, čemu služi?
Pogubno je što služi preseravanju a još pogubnije, u ovom slučaju, što je tu od duga kojim su upropašteni nečiji životi.
Jebeš sat kad ne znaš koja je ura!
ZAŠTO RADITE BOGA OD TITA
Prošlo je više od 40 godina od smrti čovika koji je, tili mi priznat ili ne, obiljužija dvadeseto stoljeće.
Obiljužit se može pozitivno i negativno. To se tumači kako komu padne na pamet.
Amo redom. Bija je na mistu među onima koji su ratovali sa zlom fašizma i nacizma. Tumačit što su ta dva pojma je zaista blesavo. Samo blesav se može pravit blesav da ne razumi. To zlo je pobjeđeno a pobjednici kroje budućnost.
Amo se ne lagat. Jugoslaviju nisu stvorili svojom voljom narodi Balkana. Njih nitko ništa i nije pita. Našli su se glavešine svjetskih sila i proćakulali kakav ustroj ucrtat na geo karti Balkana da nebi došlo ponovo do ratni pizdarija.
Razumi se. Razasuli su svoj interes. Bože moj, zašto nebi kad su svježi pobjednici. Balkan spojili u jedno, dali jednom kolegi i zadužili ga da to drži pod jarmom. I drža je! Kako? Kako mu je pasalo.
Kad je partija, društvo se rasulo a rezultate znademo.
Sve što ne valja u novim zajednicama svaljuje se na njega. Mrtav je, kriv je. Svi zadovoljni. Jer oni nisu.
No mene muči jedna očita činjenica. Zašto se od njega rade Boga! Kako?
Pa daju mu nadnaravne moći i kad je mrtav.
DOSTOJANSTVO SE NE KUPUJE.
Ili ga imaš ili nemaš!
Nisan bija doli oni dan, kad se splitski radnik diga da protestuje, opravdano, kontra sile koja je započela gadan posao svrstavanja , na mistu di je poginulo nedužno dite iz daleke prijateljske Makedonije.
Nisan bija blizu jer me bolest čepila ma san ubrzo dozna za tu tragediju.
Već trideset godina uporno, ovako ili onako, tražin da se na dostojanstven način oprostimo od tog golobradog diteta. Da mu Split postavi spomen ploču i da pozove njegove kako bi im pokazali da nam je žao i da sebe predstavimo ko ljude dostojne spomena.
U ovih trideset godina nisan čuja neko pametno objašnjenje. Čulo se pustih pojedinačnih žalopojki no službeno se ništa ne dešava. Sve uvijeno u tajnu, šuti se. Zašto?
Priča se. Ne zna se tko ga je ubija. Ma ubijen je, tu u srcu našeg grada. Svaku nedužnu žrtvu valja dostojanstveno tretirat kako bi dokazali da smo svjesni odgovornosti.
Mislim da bi 80% splićana dalo svoj glas potpore obiljužavanju tog tužnog događaja.
Zašto to nije realizirano ostaje tajna sa kojom nam valja živit.
TKO DA NAS VLAJE PREDSTAVLJA
Mi koji smo rođeni između Moseća i Svilaje ne možemo strest sa svojih leđa „nakaradan“ naziv Vlaj!
Ja sa tim nemam problem, mene to ne muči. Meni je to samo običan izričaj pripadnosti. Svi negdi pripadamo, od nekud smo došli i nekud kanimo poći. U čemu je problem?
U sprdnji! U pokušajima degradacije! U podcjenjivačkom galopu kojeg šibaju fetivi kontra nas. I onda traže razloge da to ističu.
Sto puta san pisa o toj nakaradnosti i ljutija se što nam na temelju ponašanja pojedinca natovaraju kolektivnu sprdnju. Ne pristajen na to jer fetivi nikako da istaknu naše pozitivce ko Vlaje već prešutno bivaju njihovi. Fetivi.
Splitu smo igrom slučaja dali gradonačelnika. Fetivi su ga izabrali jer su se zajebali u procjeni. A kad si se već zajeba, spašavaj stvar i udri po porjeklu.
Evo za ove izbore mi Vlaji, od Moseća do Svilaje, nudimo dva kandidata. Onog od prije i jednog novog. Skroz, pozitivno, drugačijeg.
Potpune različitosti. Dvije potpuno suprostavljene ponude.
Zar to nije sinjal, poruka, da nas se konačno skine sa repertoara kolektivne sprdnje?
KO DA SMO GUBAVI
Udruga kojoj san na čelu u subotu je javno pozvala sve zainteresirane da dođu u Bračević, pod Svilajom, jer smo započeli sa konkretnim akcijama pomaganja našem zaboravljenom, i odbačenom, zavičaju.
Mi smo svoje obavili i uredili silno velik , zapušten, prostor na lokaciji Turskih bunara kojeg kanimo uredit u posebnost slično Rajčicama, Općine Klis u njenom zagorskom dilu.
Dobro, mi smo svoje obavili, zadovoljni i ponosni, no nas, mene, muči nešto drugo.
Sva sila kandidata za Župana SDŽ-a jezdi po svim kantunima Dalmatinske zagore ma gori, pod Svilaju nitko da bane! Zašto?
Nismo im bitni! Nismo ni prije!
Imamo mi i svog „rođu“ koji već 12 godina drži SDŽ pod svojim jarmom i u koaliciji sa HDZ-om bi moga puno toga svratit na našu adresu, ma mu se neda. I sad ističe svog mladog kandidata za tu časnu funkciju ma mu ne ispisuje putni nalog za Ogorje, dok ga gonja svuda okolo.
Čega se srami? Zar ne poželi prošetat po zelenim padinama di smo čuvali ovce, igrali na mijur i garili tuđe plodove?
Čitan jutros pusta preseravanja u stilu, „ ovo ćemo, ono ćemo“. Čitan da se za vodu i kanalizaciju obećava 4,3 miljarde sredstava i onda se navode projekti di će se to utuć.
Nigdi Ogorja!
Doduše počelo se gori kopkat, čeprkat uz put, čak se jednom i mlaz pustija u zrak. Dok smo mu mi žedni aplaudirali negdi iza briga je cisterna dolivala vodu da se ugođaj nebi osakatija.
Jedno obično pitanje! Zašto nas zajebajete?
Ko da smo „gubavi“!
E, mi se ne mirimo sa ovakvim stanjem. Doći ćemo vam pod ponistre, isprid ureda i klapat o našim problemima koje ste vi dužni rišit. Kad vi nećete ka nama, mi oćemo ka vama!
