ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
PISATI JE LIPO, MA KOD NAS OPASNO
Ante Tešija
Brzo li prođe šetimana! Moraš napisat novu kolumnu. Ovi put nisan upisiva teme koje ću uzest u moja mudrovanja već san sebi reka, piši što ti taj dan pane na pamet. A šta meni može past na pamet u šest ujutro neg’ pizdarije. Zapravo meni tema ne manjka. Dovoljno je prolistat i prošpartat po medijima i već po naslovima znaš kakove su pizdarije teg dana na tapetu.
KONAČNO
Ajde, počelo je i to nam valja pozdravit. Prenos sjednica GV Solina na You tube kanalu te mi stanovnici Solina konačno imamo priliku pratiti kako radi naša demokratski izabrana vlast.
Dao san sebi vrimena i pogleda prvi dil prijenosa kroz vjećnićka pitanja.
Da ne duljin, da ne analiziran, jer bit će za to vrimena, ova nova praksa je od posebnog značaja za daljnji život, suživot, našeg grada. Tridesetogodišnja praksa potpune javne zatvorenosti je poza nas, tajnovitosti koja je pogubna za demokraciju, i izoliranosti vlasti od građana, ko teren za teške manipulacije i nezakonita pogodovanja.
Po prvim naznakama očito je da novi vjećnici kane svoja obećanja, svoje obveze, ispunjavati a vremenom će se i kvaliteta njihova rada usavršiti, te za to, moja, i nadam se svih građana, puna podrška uz potrebno strpljenje.
Čestitke gradu na zavidnom mjestu na skali gradova po uspješnosti povlačanja EU fondova.
Sredstva su tu, namjena i prioriteti su bitni. Sve je to važno i javnosti mora biti dostupno. Odabir izvođača, kroz javnu nabavu, se mora dokumentirati kako bi se tajnost makla od sumnjivosti.
Izabrali smo vas, očekujemo od vas!
LISICE PREDU PREĐU
Sićan se oni lipi dana, izvinjavan se teškin desničarima na ovoj „provokaciji“, kad san bija u punoj snazi, kad san šparta Dalmacijon u potrazi za poslom koji će mi donit zasluženu plaću.
Uzest putni nalog, upalit auto i priko Klisa ka cetinskon krajini bijaše mi najradosnije započet radni dan. Odma san zna di će me Vjeko i Efi odvest na marendu a virujte mi te su njihove marende bile nešto što se ne propušta i na što se ne moš žalit.
Posebno je bilo čarobno sist u jednu gostionu, negdi uz cestu za negdi, ne sićan se pozicije da me ubiješ ma se sićan pozicije teleta koje bi nam se serviralo. Ko je to vidija doć a ne počastit se. Tako je bivalo kad bi se i oni spuštali ozgara. U konobi „Kod Joze“ bi trljali ruke kad bi se mi spustili niz one uske skaline.
Sad se pitate, koji mu je, koga to zanima. Pa da priđen na temu.
U bivšoj tvornici „Dalmatinka“ Sinj se nastanile lisice. Vidin i sa slikom se dokazuje. Kaže novinar da nisu opasne i da ih se alkari sinjski ne boje. Ne smetaju in.
A kako će in smetat kad od tuge ne mogu ni pogledat u tom pravcu. Tamo di je bila veličanstvena tvornica konca. Bila i razjebali je. Tko? Mi. Mi koji smo bižeć od mraka, zaslipljeni, sve u stampedu sorili ko da se živi od zraka, pa što će nam.
A nekad je tu radilo tisuće ljudi. Ta tvornica je bila i moje poslovno svratište jer san i tu zarađiva za kruv. Koliko se tu bilijuna kilometara konca isplelo, koliko se tu struje trošilo na silno velike makinje koje su meni, amateru za taj posao, bile impozantne.
Sve se to satralo. Svu silu sinjanki, i okoliša, poslalo da se snađu sadeć kupus i praveć arambašiće a poklonilo dvojici braće „lisica“ talijana, da dokrajče do temelja i izvuku ako se još šta ima.
Često prođen kroz Sinj. Samo prođen i od srama ne bacin pogled po kantunima di je u ono vrime sve cvalo.
Ža mi samo što umisto lisica tamo azil nisu našle mačke.
Da se bar još malo prede.
DVA DINARA DRUŽE
Ono, kad misliš da ne može niže. E može!
Regija Lika, Grad Gospić, sud Gračac, osuđenik iz Knina.
Novi naslov i nova spoznaja da se kod nas zajebancija uselila na skoro sva područja i adrese.
Sud u Gračacu po hitnom postupku donija rješenje-presudu jer se jedan iz Knina drznija doć u Gospić i zatražit od nekih dobrih ljudi da mu udile koju kunu jer je naprosto gladan.
Po zakonu Republike Hrvatske ne smiš prosit, a po Ustavu Republike Hrvatske ne smiš bit gladan.
Jebi ga, aj se ti tu snađi, budi domoljub i ne krši zakon. To što si osta bez posla, što si gladan, što ne znaš oš li dočekat novi dan živ, nije stvar tvoje Države već samog tebe. Ti si krenija stranputicon i to se mora sanirat.
Ne moš ti rode svoju jedinu domovinu izlagat sramu samo što se tebi ždere. Eno ti trave, odi u šumu i traži gljive, vataj zečeve, lovi ribu u ličkim potocima a ne kucat na vrata i pružat mršavu ručicu za milostinju.
A moga si lipo sest za kompjuter, na fejs, i obznanit naciji svoju tegobu uz račun kod Ličke banke i viruj mi da bi bez koraka dobija love za preživit bar godinu dana.
Nisi prikršija zakon jer je ta praksa kod nas utabana, kad ti voljena zakaže narod se dokaže. Ne kažnjivo.
A jesmo li mi neki krivi što potičemo tu protuzakonitu rabotu i tako izazivamo naše sudove na hitne intervencije. Ko da je njima lako rišavat dug od miljardu i sedansto miljuna u dvadeset godina znojenja te smo im još samo mi potribni.
Evo ja! Zaslužujen kaznu jer da i oću skontat koliko san udilija siroti nebi se približija cifri tog protuzakonitog bluda. A da me se ćapalo ono kad san sirotu isprid marketa sa pruženon rukon, uveja unutra, napunija kese i platija, nebi se više usudija ponovit prekršaj.
Ili ono kad smo moja ekipa i ja izgrađivali kuće siroti.
Triba te rabote sorit u temeljima.
JUGO i PLASTIKA
Da nije lako raskrstit sa crnon prošlošću virno pokazuje nova politika Grada Splita. Dugo je tribalo čekat i nadat se novom vitru.
Dali KK Jugoplastici niku siću da mogu popit čaj kad su na putu ali uz uvjet, tako prenose dušebriznici, da pod hitno brišu neprijateljsko, omrženo, ime sa žuti dresova.
Sad će se ta mladost razletit. Teplo u želucu, teplo oko srca. Neš ti kume moj nas podsjećat na čemerna, turobna i neponovilo se vrimena. Ko šljivi što ste pod tin imenom osvajali puste trofeje, što ste pronosili ime Splita, Hrvatske i Jugoslavije svima na znanje, nama na čast, kad ste igrali pod natpisom potpunog neprijateljstva.
Pokroviteljove zgrade su Država i lola „oduzetnik“ sravnili sa zemljon, šut iskrcali u modri Jadran, šalturice, ko one iz Dalmatinke, potralo kućama da se same snađu, kako bi se zatrlo to neprijateljsko ime a vi bi da se vijori na vašin majicama. E neš!
Samo ja ne razumin razloge. Aj, ono „jugo“ podsića na stravu od države ma podsjeća i na, stranu svita, južni vitar i mnogo još nečega te zašto se te činjenice ne uzmu u obzir.
Ovo plastika nema uporište za mržnju.
Kud okrenija da okrenija mi ga zaseremo ljudski.
AD PLASTIČNA RENESANSA
Triba san odnit drop na selo i uradit rakiju. Crklo auto i ta se rabota odgodila. Rekoše mi da ima jedan čovik iza AD PLASTIKE di mogu dobit potrebnu rakiju.
Krenija san pješke, blizu mi je, i skonta dvi stvari. Lipo je što ne moran nosat gori. A još lipše mi bilo vidit jednu tvornicu koja, zamislite, radi. Pošto san ja obično turalo u sve i svašta, iden ja vidit koliko tu ljudi radi u ponediljno jutro. Kako ću doznat? Lako.
Na ulazu, ka tvornici, stoje table di se svatko ko zna čitat opominje da tu ne parkira. Mislin se, ko bi tu i parkira kad je sve okolo pustara i neuređeno, bez kuća i poslovni prostora. Znači, svi auti su od djelatnika te tvornice.
Amo pribrojit. Izračuna san da je tu 600 automobila. Znači, bar 600 je radnika. Što ako su došla u autu dvojica ili više, pa ovi pješke?
I sad ono glavno. Kako je moguće da se taj dil bivše JUGOPLASTIKE nije sorija već se nastavilo sa proizvodnjom? Moguće, jer su je pod svoje uzeli ljudi koji pizaju, znaju i oće. Ne poznan nikoga iz vlasničke i zapovidne strukture ma in se klanjan do poda.
Zar se nije moglo tako i na Brodarici? Nije. Zašto?
Jer su lešinari bili brži.
PRAKTIČNI VJERNIK U NEPRAKTIČNOM PAKOVANJU
Slegla se prašina okolo samopostavljajućeg skupštinara na okolnosti da se ponija ko najobičniji mulčić a nikako onako kako se rado predstavlja. A predstavlja se da bi ga svaka majka rado sebi za zeta.
Ne zna se što je na kraju ispalo ma ono što je ispalo na kolniku ne more se izbrisat. Postupit na onakav način je sramotno i bljutavo. Opravdanje je u rangu da ti ni rođena mater, uz svu ljubav i volju, ne može dat za pravo.
U svakom uljuđenom društvu ostavka se podrazumjeva, jedino kod nas se to biljuži ko „eto, desilo se.“
OBILAZAK ILI ZAOBILAZAK
Ugodno me iznenadilo kad san vidija podatak da naš gradonačelnik u zadnje vrime obilazi mjesne odbore i u susretu sa građanima doznaje za goruće probleme tih područja.
Lipo je to pa makar se ništa ne realiziralo. Lipo iz razloga što tako triba biti. Gradonačelnik je prvi među nama, izabran da obavlja veoma tešku dužnost a da mu svi mi budemo od koristi. Upravo su direktni susreti na terenu poželjni jer je onda dokumentirano što se traži da bi se dokumentirano obrazložilo o mogućnosti realizacije.
Grad je cjelina istog prostora i on se proteže od centra do svih rubnih točki granice sa susjednim jedinicama. Svako razdvajanje, privilegiranje i pogodovanje je nedopustivo i veoma štetno. Teorija da se cjelina sagledava i riješava od kraja ka centru, po meni je ispravna i poštena. Prioriteti su lako objašnjivi no moraju razlozi biti svima dostupni u objašnjenju.
Kad se tako postave stvari, razlog za grintanje i optužbe nije moguć.
Gradonačelnik je bija, ili će biti, i u mom MO Priko vode pa ga evo pitan za objašnjenje, što sa parcelon deponija u Hektorovićevoj ulici? Jest na privatnom vlasništvu ma zajedničkoj sramoti. Znadu se adrese vlasnika i nije teško, valjda, iste pozvat na razgovor.
TOMAŠEVIĆ I PULJAK
Ni na kraj pameti mi nije da se petljan u stanja a najskoli da buden odvjetnik dva nova politička lica u dva najveća Hrvatska grada ma moran bit pošten i iznijet neke činjenice koje normalna čovika zaista brinu i dovode do totalne zbunjenosti.
Na politčku scenu su tako izletila dva potpuno apolitična čovika, nespojiva sa tradicion vladanja na ovin prostorima. To je činjenica i sa tim se valja nosit. Uletili su u prostor ko totalni autsajderi ma prihvaćeni od birača ko mogućnost da se učmalo stanje izmini. Neiskustvo je očito i to nam određeno vrime valja tolerirat.
Ali ovo što se dešava ipak prelazi u neukus. Glavni akteri sačekuša su upravo oni zbog kojih se izbor i prominija. Iskusni muljatori dugoročnog staža su našli razlog da se nametnu ko kritičari a materijala im ne fali kroz početnu smušenost novih. Kritika nije zlo, dapače, ma kad to rabe Kerumovi i Bandićevi držači vriće onda to goni na povraćanje.
E sad, da se tu radi o 5 posto nakaradnosti koje su oni posijali bilo bi i razumjevanja ali oni se vataju tako benigni, i njihovih uzročnika, situacija da naprosto ispadaju smišni i čak pokvareno budalasti.
Tomašević i Puljak su na streljani. Pitanje je koliko će izdržati. Njihovim svrgavanjem i povratkom na staro bija bi pucanj u potiljak samim nama.
Čitan da u Splitu, cvitu Mediterana, di svaka pizda može bit poteštat, stvari kreću u pravom smjeru. Za, u to virovat dovoljan je jedan današnji podatak. Vlasnik nelegalno postavljenog kioska palečikarnice samoinicijativno istog sklonija.
Ej, splićani i ostali, dali ste svjesni tog čina? Dali možete skužiti koliko još ima pozicija di se nije diralo u nametnike koji su vam iz žepa otimali lovu a pizduni na čelu grada glumili demokrate i uviravali vas da misle na vas.
Ti isti vam sada mladog, i hrabrog Ivoševića, nude na streljanu uz obrazloženja koja samo pokvarenjak može ispisat.
Ubojstvo je kažnjivo, samoubojstvo nije!
