ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
ŠUPLJINE
Ante Tešija
SABOR ŠUPLJINA
Naviknutost je obilježje vrimena kojeg trošimo.
Čovik se navikne pa mu i čudno postane normalno.
No postoje scene, događanja, slike, iz života i prostora koje nas okružuju i uvik nanovo izazivaju čuđenje.
Jučer, negdo okolo 14,30 sati daljinskin ćapan prenos Sabora. Za govornicom Sačić, poza njega vitez i ona žena što je valjda tajnica. Grmi General samo tako. Brani uzvik ZDS i po stoti put navodi razloge koje smo naučili na pamet. Nije meni problem u te tri riči, tija san čut što to sve izgovara branitelj, vidit reakcije sabornika.
Ma vid’ vraga. Sabornica skroz naskroz prazna. Samo jedan sabornik na desno. Deur. Zašto je i on osta? Pa na redu je da govori. Kad je on iziša za govornicu već nije bilo nikoga.
Koja sramota, koje ruganje, koje pljuvanje po nama iz čijih žepova svaki misec izvlače osjetnu količinu love. Ma nek’ izvlače ali zašto ne rade? Zašto nisu na svom radnom mistu? Tko im je dozvolija da ovako barbarski prcaju normalu.
Ok, rećete, demokracija je. Ma seren se ja na tu demokraciju koja sere po nama.
A samo triba da Vlada RH turne mini zakon kojim se regulira to radno vrime. Ovako se samo navodimo da i mi krenemo ušićarit čagod za sebe. A to teško mnogima ne pada.
Kad postaneš guzonja, guzica traži pažljivo ophođenje. Sidenjem se širi, ma ne po željenon miri.
TROGIRSKA ŠUPLJINA
Da je ljudska glupost u obimu svemirskih dubina revno i dokumentaristički su nam pokazali HDZ-ovi dobrotvori iz Trogira za najveći blagdan, Uskrs.
Grupa obični ljudi se poredala pod zidine, isprid sebe puni kartoni sirnica pa kad ko naiđe; IZVOLI.
Ma kakva bi to bila humanost, pobožnost, ljudskost ako se ne plasira u javnost. Šupljo! Društvene mriže su teren koji i tovara proslavi pa ne čudi taj odabir. Ma, jebi ga, oni što je snima nije baš u trendu te su mu se fotke pokazale manjkave. Razišli se, sirnica nestalo i kako ćeš ponovit.
Pobro i za to naša rišenje. Slike besprikorne uz malu kozmetiku. Fotošop. Fotošopirana povjesna istina. Zamagli kume, u trendu je.
Naime, bezobrazni trogirski antifašisti su u doba mraka ugradili spomen ploču u zidinu kako bi pokoljenja znala što su oni to radili u doba kad je fašizam tra sve po ovim prostorima.
Što je to zasmetalo grupi političkih amatera, svi znamo?
Samo znaju li oni da su pljunili sami na sebe.
ZADARSKA ŠUPLJINA
Oduvik san se divija perfomerima. To su vam umitnici koji vaik izmišljaju nikog vraga da na sebe skrenu pozornost.
Eto neki zadrani našli dvi plastične lutke, to su vam one koje viđate po izlozima iza cakla, i krenuše dat niku poruku.
Tili su nešto izvest, pokazat, u parku ,u srcu našeg Zadra.
E neš pajdo! Nemere. Ko je vidija da se golotinja nudi prid okice dičice, da se nabubrile cice i ona stvar jasno razaznaju. Svetogrđe!
A kad imaš dušebrižnike, kad znaš da oni dežuraju, onda nema straja. Prijava, kazna i nosaj to u tri one stvari. Triba čuvat dičicu od poganosti.
Ol nije poučnije milkit ih po glavi.
DALAJ LAM(p)A ŠUPLJINA
Okad znan za sebe znan da postoji taj svećenik na nekon brdoviton državi nigdi daleko, da je svet, blažen i silno mudar.
Pošto ja sa tom literaturom kuburin, tako ništa drugo ne znan o njemu. Sve do prid dva dana.
Sidi, ništo mrmlja, vuče dječaka k’sebi, ljubi u usta, plazi jezik i sav radostan
Evo hajke, svit se diga na noge, a on za dva dana svitu ponudi izvinjenje.
Hranić ga nahranija.
Što dalje sa njim? Očito se ništa neće prominit. Možda i oće, samo sumnjan da će tv kamere take scene snimat.
METAK ZA ŠUPLJU PRIČU
Split je siguran Grad!
Bojin se da ta izjava ne drži vodu. Kad statistika kroji tvrdnju tada analiza stupa na objašnjenje.
Jučer se na Skalicama pucalo. Zašto? Jer ima nevirovatno puno vatrenog oružja, nelegalnog, u rukama raznih kukavica koji svoju muškost i „hrabeost“, zbog svog mutnog života, tako dokazuju.
Tko je odgovoran za takovo stanje? Policija nije. Ona ima vezane ruke te se prston može upačit u više nivoe vlasti i na njihovu neodgovornost.
Društvo je sigurno onoliko koliko smo kadri, i moćni, sami sebi pomoći. Zakoni i represije u ovim slučajevima kaubojštine su nam potribni. Zašto bi društvo, Država, vlast, škiljili na opasnosti koje vrebaju.
Zašto policiji, ili specijalcima, ne dati neograničenu mogućnost da pročačkaju svaki kantun di se krije sumnja? Zašto ne spratit svakog đuvegliju u aps ako ima tu „igračku“, zašto mu ne oderat kožu kad se isprsi presuda.
Jesmo li spremni na to? Očito još nismo. Što nas preči? Naša dokonost i neambicija da zaštitimo nedužne građane. Jebe mi se živo ako će se oni međusobno poubijat no nijedan metak nije moguće navodit na cilj. Skrene.
Opametimo se dok još ima vrimena.
A statistiku ostavimo ekonomistima da nas uvjeravaju kako prosječan hrvat jede gulaš.
Većina kumpir a odabrani meso.
PLAĆE SVITSKE, ŠUPLJI POSLODAVCI
Ja popizdin kad čistunci seru po nečemu, lažno, a ni zuc o nečemu gorem, a istinito.
Puno bi mi mista oduzelo nabrajanje povlaštenih faca koji su se parkirali na katrige blagostanja, potpisanim menađerskim ugovorom, za ništa ne odgovaraju, ali ako ih makneš plaća kesa.
Spomenut ću samo Martinu Dalić.
Žena je očito obrazovana, komunikativna u jednom smjeru no očito je da su joj ruke u medu Podravke.
Pazite, ona se nije javila na natječaj već je postavljena ko politički odabrani kadar. Ok da je to u domeni normale, da se rezultati mire…. No ona je prvog dana dobila takav ugovor da bi ja da san u toj prilici molija Boga da me potiraju ća. Otpremnina je otipkana na ugovoru koji je tajna.
Koliko je samo takovih. Koliko ih sanja tu sriću?
Evo uzmite Antu Čačića, ispodprosječnog trenera, nikad nogometaša, a obrazovanog da popravlja tranzistore. Čitan da je dobija loto sa otkazom. On to za dva života nebi uspija zaradit.
Tko je sa njim potpisiva takovi ugovor? Ja mislin da bi on prihvatija trenersko misto u Dinamu mukte jer je bija nigdi. Tamanija špricere u birtiji na Maksimiru.
Ovako mu svanilo. Izvuklo ga da bi se nekomu uvuklo.
Jeste primjetili sa kojim svotama se barata kad kojem treneru klub u EU dadu otkaz? Više neg’ da osvoji ligu šampiona.
Đepi puni,šupljina u glavi.
SUDSKO UPRAVNA ŠUPLJINA
Velika se prašina digla oko sudstva, najavljuje se reforma po deseti put u ovo trideset godina. Šuplja obećanja.
Ma da se nešto ipak dešava svidoci smo ovi dana. Vlada uputila u proceduru hitan Zakon koji nudi MIRENJE među strankama. Sjajno! Podržavan! A ko nebi?
Znači, u četiri centra će biti ta služba pa prije neg se krene u trakavicu „klanja“, saslušaj pobro što stručnjak nudi. Nema gubljenja vrimena, nema troška, nema svađa…..ma može bit mira.
Ja san 23 godine glanca skaline trogirskog suda na mizernom slučaju a možda bi ured za mirenje to rišija u jedan dan.
Neovisno sudstvo, samo od koga?
MIHAJLO MANOVIĆ
Živija san blizu male dvorane na Gripama di je Jugoplastika igrala svoje utakmice. Bija san redovit. Gušta san i živija sa tin čarobnjacima.
Jedan koji me posebno impresionira bija je Mihajlo Manović. Virtuoz, zvrk sa loptom, mangup i nadasve odan žutom dresu.
Nit’ san zna oklen je nit’ me bilo briga. Bija je naš, volili smo ga, volija nas je.
Danas se sramim zbog njegove sudbine i spoznaje da je u životnim problemima. Negdi san ćapa sliku sa tekstom, skuplja boce po kontejnerima.
Zašto? Ne znan. Kojim životnim kanalima je doveden u ovi ponižavajući ćorsokak? Zašto smo mu okrenuli leđa?
On nama nije. On je i nadalje samo naš.
Mihailo dragi, znan da ti oprastaš nama, ma ja ne mogu.
Grade, trgni se, pokaži da ti je stalo. A i mi smo tu.
STRAH SA VISINE
Evo Slobodna nanovo upozorava na problem suvi grana u našem lipom Solinu, najmlađim gradom u Državi.
U međuvrimenu su puvale bure, suva debla i grane uredno padali na tle, polomilo par sprava za dičije igranje. Komunalci pokupili, popilali i odnili.
Ostalo tumačenje da Grad nema ni znanje ni ljude da to konačno srede. Obećaju javni natječaj no eto još se nije stiglo.
Ja zva HGSS i oni mi rekli: „Ne smimo mi samoinicijativno, nek nas gradska vlast pozove, tu smo“.
Bože mili što nan činiš. Opameti odgovorne da se uvate svog posla. Ma lipo je kosit travu po Gospinu otoku, gnjojit i zalivat, ma triba in objasnit da je prostor grada malko širi i da svi plaćamo da ti komunalci obave na isti način zadatke.
A da se prigrmi politička različitost pa da se pozovu „Parkovi i Nasadi“ iz bratskog Splita?
OFFSHORE GAZDE
U Provjereno TV Nove, građani Splita, točnije Brda, bljuju svoju jadikovku okolo onog sivog brda u Sjevernoj luci, a kojeg bura šeta po okolici i nudi šporkicu i bolešćine.
Brdo sivila namisto da se smanjuje, reste. Pare mi se dine iz Sahare.
Već san pisa o ovom zlu, da nije samo za stanovnike Brda već i za sve nas okolo. Ma očito je da mi nemamo nikakve političke „mudonje“ da se uvate tog zla i riše ga.
Osta san zgranut kad san dozna tko je stvarni vlasnik gospodarenja otpadom u našoj Sjevernoj luci.
Offshore kompanija!
Čitaj, zna se ma se ne smi znat.
Ma jedna opasnost priti.
Da nam cila Država ne potone pod OFFSHORE vlasništvo.
Mašala!
