ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
ROBOTI SU NAŠ SPAS
Ante Tešija
BURE BARUTA NA BALKANU
Malo kad san se osjetija jadno ko ovi protekli dana, spoznavši da je metak sudbina naše budućnosti. To maleno govno izreslo u umu ljudske gluposti, da ubija, da rane otvara, da strah nudi ko normalnu pojavu u naše usrane živote.
Tek smo počeli vidat rane brutalnog balkanskog ratnog užasa, a u „predsoblje“ doma barut nam se uselija ko sastavnica svakodnevnice.
Oružje! Ta nakarada koju netko još naziva industrija, i biznis posebna statusa, i profita, zauzima našu pažnju i ne nudi ništa do stradanja. Normalno, nevinih!
Metak nema osjećaj. On gre tamo di je naciljan. No tu nije kraj njegove namjene. Metak zna zalutat. Zalutat i ubit život. Ubit jednu posebnost, stvorenu rađanjem, životnim putem i nadanjem.
Oružje je postalo sastavnica doma, ka’ suvenir, ka’ status, ka’ moć, i na kraju kao samoubojni „prijatelj“.
Kad bi se svi „kolekcionari“ udovoljili izložbenom cilju, sumnjan da bi Maksimir il’ Poljud bili dovoljne kvadrature za primit tu „vridnotu“.
To ostaje ko zalog ljudskog stradanja u neobjašnjivom samoubojstvu samih sebe. Ubojica je prvo sebe ubija a tek onda metu u koju je upačija svoj opaki naum.
Ima li nade za opamećivanje? Nema! Nismo kadri dignut revoluciju kontra teg zla jer nas je modernost demokratskog avanturizma do te mire ispizdila kako strahote primamo u naručje ko „napredak“ kojeg triba shvatit.
A to što on ima mitraljez, zlu ne tribalo, što sa tim?
UMJETNA INTELIGENCIJA
Saznali smo da je u prostorijama Sabora održana prezentacija na temu umjetne inteligencije.
Ništa čudno, trend je to kojim se svit bavi. Da vam zapravo kažem kako nisan zainteresiran za tu tematiku sad kad san na kraju životnog puta. Ostaje to pokoljenjima koji stižu.
Jedna informacija ipak izaziva smijuriju. Zašto u Saboru kad nitko ( 0 ) od saborskih zastupnika nije iznaša razlog da bude prisutan i da sazna o čemu se radi. Da aktivno učestuje, da kudi i begenaje. Sto pitanja se može postavit no samo je jedan odgovor. To društvo ima svoju posebnost koja se očitava u njihovoj potpunoj beskorisnosti.
Što bi se oni petljali u inteligenciju, još u umjetnu, kad su oni Bogom dani. Zapravo, njih je straj da ih u klupama ne bude.
Zamislite na mistu Zekanovića da osvane robot. Koji bi to bija napredak?
UDRI ĐONOM NA PROŠLOST
Svaku malo poneki olinjali estradnjak, sportaš, kulturnjak, se otisne u parlanje o prošlosti te pošto im je neizgledna budućnost pokušavaju popravit prošlost.
Gospe moja da im je svima dat mogućnost medijskog pizdakanja, koje bi se tu storije obznanile.
Jednom dok san sidija i pija kavu, on uz mene skoro mi nepoznat, sasvim jasno istrese kako bi on zabranija upotribu zvizde, svuda di se pojavi. Zašto? Eto tako!
Nema tu puno mogućnosti razgovoru, tumačenju, naučnom obrazloženju, eto njemu je kul da se zvizda zabrani i Heinken pivu, i USA zastavi i nebesima. Sve spalit.
No jedan lik se toliko herojstvom razbaca da san ja pomislija kako je i bidan Tito bija u životnoj opasnosti dok je on tura balun. Rič je o nogometašu Đoniju. Puno bi vam vrimena oduzeja za sve izreć no lik je optužija, a koga nije, zbog njegove ne baš dobre karijere.
Sve se urotilo kontra njega. I Tito Kirigin i Josip Broz Tito.
A on bidan duša o’ čovika, hrabar, pošten, ponosan, revolucionar, samo što to do danas nije smija reć.
Mašala.
NAGRADE, ČUDNI ZIDARI GRADE
-Aj ti meni rec’ kako se dodiljuju ove nagrade, po pustin kategorijan koje davadu Općine, gradovi i Županije?-izvali a da mi nije reka ni dobro jutro.
-A tako ljudi odluče- pokušavan bit normalan jer znan da će me raspizdit.
-Ljudi, ma koji ljudi?
-A oni koji su za to demokratski izabrani, valjda.
-Izabrani. Ustoličeni po partijskon listi. To ti sve ima interes. Ne može pobro moj u tu komisiju upast neko sa strane, znaš ono, čovik koji razborito misli, pošteno presuđuje i objasni na temelju činjenica i stvarne zasluge. Ko dođe na vlast taj sanja da mu ćaća bude odabran. Ma to je malo zajebano pa unda partija kroji listu. Nema tu razlike. Ovi li oni, svej isto pobro moj.
-Znači da ove nagrade u Splitu za svetog Duju nisu nešto posebno dobre ki ni one prije?- krenen provocirat.
-Ma većinu ja njizi ne znan, a znan da je oni stari Baranović pravi izbor. Toj čovik koji je davno zaslužija nagradu Grada Splita pa…
-Znači da su ovi drugačiji.
-A valjda.
Oša on, ode i ja a jedna misal mi se počme vrzmat po glavuši. Nagrade. A oni moj, koji gori na nebesiman liči rane je valjda razlog ponosu kojeg nosin na njega. Dva ordena; Orden rada i Oreden zasluge za narod. To je vično, to se ne more izbrisat.
BILI ŠTRAJK
Evo kreće štrajk upozorenja sudaca. Po mom pokojnom ćaći najvažniji ljudi svakog društva. On je njima bezuvjetno virova.
Priča mi je o njegovu vrimenu, o biranju poglavara sela pod Svilajom, di bi svi seljani jednoglasno izabrali najpametnijeg, najpoštenijeg i uzorno čeljade da presuđuje kad zaškripi među njima. Sidi pobro i izloži svoje jade. Nakon saslušanog gre rišenje. Bez prava na žalbu. Pošteno i jedino moguće.
A danas?
Jučer san bijha u Trogir nikin poslon blizu zgrade Općinskog suda di san dvadeset tri godine vodija parnicu na slučaju totalne bezveznosti. Odavna nisan uša u kameni Grad. Zamrzija san njegove kalete. Straj me pomisli da se nanovo moran penjat onin izlizanin kamenin stepenicama.
Gospodo suci, odvjetnici, zemljišnici, vještaci,uništili ste mi dil života. Ta parnica bi još i danas trajala da nisan sam rišija tu sapunicu srama.
Ma ne teretin ja sve u sudstvu, sidija san ja i u katrigi suca porotnika Općinskog suda u Splitu i upozna silno puno sjajnih sudaca.
Da bi ja njima duplo i više, samo kad bi bija siguran da će se prominit stanje.
Oće li? Sumnjan. Duboko smo zagacali na stranputicu.
FA I AFA
Danas naš glavni Grad slavi oslobođenje od nakarade fašizma.
Danas cila Evropa slavi dan pobjede.
Danas se cili napredan, i normalan, svit diči svojim učešćem u svrgavanju teg sramotnog pokušaja porobljavanja.
Zašto naša Hrvatska, konačno svoja, međunarodno priznata, ustrojena, demokratski nasađena, biži od te spoznaje.
Zašto prokleto suludo podapinjemo noge sami sebi? Danas kad bi sva zvona upozoravala kako smo dali svoj veliki doprinos u toj borbi dobra kontra zla, mi iz škafetina izvlačino sumnjive dokumente i dokazujemo pogrešnost. Zašto?
Zagrebom na ovi dan već dugi niz godina baulja niko društvance u vizualnom dokazivanju kako smo na pogrešnom putu. Sa stotinjak, spali su na desetak.
Fašizam je prosuja svoju ideju, slobodarski narodi su ga porazili i ponizili, te je to taj dan koji valja slavit.
Sve potom spada u neke druge karakterne odnose, neka druga rješenja, dobra ili loša no to nema vezu sa danom kad je aždaji zavrnuta glava i kad je njegov naum izgažen čizmama otpora.
Ja sa tim nemam problem, ja se ponosim.
Slavim one koji su me oslobodili a nikako one koji su me pokušali prodat.
ŽIVIJA KRALJ I PLEMSTVO
Majke mi mile, ja to nebi gleda ali kako san ćutija u leđima bol nije bilo druge već se prostrit na kauč i pokušat smirit, a daljinski negdi upa pa san bija primoran gledat krunisanje kralja.
Bilo mi je čak i zanimljivo. Više da se uturan u povjest i da skužin kako se to nekad radilo.
Osrednja ceremonija, tužnih likova kojima nikako nebi bija u koži i jedno pitanje; komu to još triba.
Zašto se ljudski rod raslojia na ovu glupavu podiljenost i uloge? Zašto je potribno bit nad, i to samo jer si potomak nekog? Ok, to si pa slavi potomstvo no zašto blesavi narod u tom činu vidi sebe, ponižena i pokorna. Ti dvori od pantivika žive na tuđoj grbači a još i danas ta grbača vabi teret plemstva.
Jednom je jedan buzdo uletija u kafe bar di su njegovi obično lokili. Sav van sebe, sa liston bila papira u ruci, priopći svima da imadu besplatno piće.
Niko nije pita za razlog jer je ponuda takova da se ne smi omanit.
No onaj koji časti ima potribu da obznani zašto slavi. Aj reci, platija si.
-Nu, vid’ de ode šta piše! Bija san u katastar izvadit ovi preris imovine. I nu šta piše?
-Reci, šta ću gledat!?-odgovori pobro koji je taman dokusurija pivu iz boce.
-Moji su plemenite krvi!?!?
-Krvi ti Isusove!- opet ovaj koji je očito još bija žedan.
-Nu ljudi moji. Jel ode namisto velikog K u mom bezimenu, piše CH. A što to znači? Da vas čujen!
-Daj ti još jednu turu. Nije to mala stvar!- opet ovaj ožednili.
-Mala, ponovi. To van lipi moji znači da smo mi plemenite krvi. CH namisto K, to dokazuje- sav van sebe lola nudi na uvid svima bili papir u naslovu nad nikon skicon nike bezvezne njive.
-Men’ još nije jasno!
-Bleso, to znači plemenitu krv. Toj dokaz. Tada u to povisno vrime je tako bilo. Razumiš?
-Tis’ ukurcu. To su ti mape iz doba Austro ugarske monarhije, kad su oni snimali odan, a pošto oni ne poznaju slovo K već CH, to ti je to, za kurac se kurčiš!?- javi se tip iz kantuna sasvim ozbiljan i uvjerljiv.
Nakon pet minuta, kad je plemić napustija kafić, plativši dvi ture, nasta psovka karakteristična šanku.
-A pizda ti materina blesava, jes’ moga mučat, jesmo mogli popit još barenko dvi ture, ne, lola sve usra
Gadno je kad misliš da jesi, a ono nisi.
DEČKI, SVAKA VAM ČAST
Jutros san se parkira na onom parkingu di suvi jablani plešu opasni bal na visini.
Ispod njih sve prazno.
Aj, bar nika korisnost od mog dosadnog prozivanja.
Gradonačelniče, prošetaj, zdravo je, pogledaj, pa ako imaš potribu nešto reć, portal je otvoren.
MAŠKLIN O’KURCA
Vještak zaključija, a sud prihvatija.
Presuda u ime naroda;
Nasilnik, koji je mašklinon napa susidu i udrija ju u glavu, neće u zatvor.
Obrazloženje;
Da je tija, moga je to napravit.
Ponovit desetak puta.
A nije, i kuš čouka zatvarat. Ko će mu okopat kuruz?
