|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

SLIPCI MARŠIRAJU

 

 

POBJEDE U ZASJEDI

Svaka pobjeda je lipa, to se slavi, razglasi, jer koja korist ako ostane zaključano.

Najnovija pobjeda se krije u stotoj najavi. Vrime curi, biži, nestaje a jedino obećanja u škafetinu trunu. Zašto netko ima potribu kroz najavu isticat zaslugu?

Već smo oguglali slušajući, mi sa istočno-južnog dila Grada, kako rampa-odvojak „samo što nije“. A nije i neće skoro! Velebnost pobjede se ogleda u konačnosti. Kad od Splita skrenen desno i u trenu buden prid  kućon, to će bit razlog slavlju.

Širina nikako da procvita. Čeprka DIV  „ljak“, kopa, primišta, zagrće, zatrpava, ravna, samo da mu ne istekne rok….Neozbiljnost caruje, dokonost je u službi, a strpljenje biži. Svakodnevno širinom prolazim, divota o’ radova. Jedan dan brda iskopane zemlje, vijugavi kanali, a već sutra sve poravnato. Na sridini bager ko spomenik.

Sve se može drugačije. Ni jedno riješenje nije jedino. Samo valja znat, valja se postavit, valja…. a ipak ne valja.

A da nas ipak više ne zajebajete. Naučili smo mi na strpljenje.

Mislin, u vožnji.

CJELINA SMO, NE DILITE NAS

Kad bi nam ćaća obznanija da imamo okopat kukuruz, ujutro bi nas stručno rasporedija na dugačku njivu. Nama nelogično, njemu logično. Svatko na svoje misto, daleko jedno od drugog, i do podne ima da ju skršite. Zašto?

„Vako tići moji. Ne gubi se vrime na ćakule i svađe a valja da se svaki centimetar pošteno prikopa. Cjelina je to, svud jednako vridna.“

Evo naš Premijer, doša na svoj rodni škoj i donija lipe darove. Neka, važan i lip je Hvar, biser koji nas predstavlja na najbolji način u svitu, i valja tu iskrcat pažnju i sredstva.

No, Hrvatska je cjelina, važan je svaki pedalj te bi se tribalo po poučku mog ćaće sve pošteno rasporedit. Mi iz Dalmatinske zagore očito nećemo dobit premijera naši korijena a i kad bi ga dobili taj će poza Knina zaboravit oklen je.

Dragi Premijeru, a da dođete i kod nas, da se počastimo, da vidite tu nebrušenu lipotu koja vapi za pomoću. Dođite, ne grizemo.

STRIŽI  TO

U điru je predstavljanje sjajnog dokumentarnog filma o El Shatu, po dalmatinskim otocima i priobalnim mistima. Sjajno djelo sjajnog Ramljaka.

Kako znan? Ispričano ričima onog tko film predstavlja, a ja ću ga na zimu pogledat.

Zašto ovako amaterski osvrt? Iz prostog razloga što me jedan bezubrazluk natira da kažem koju. A zbilo se na Korčuli. Plakat  ko najava je osvanija da bi ljudi dobili potrebitu informaciju no dobili su „šaku u glavu“ nekog glavonje, ili više njih, jer je sa plakata „stručno“ izrezan jedan motiv, zvizda petokraka.

Aj’, razumin ja one koji se ne mire, koji su u njoj, opravdano ili ne, našli razlog za mržunju za neka naša/njihova stradanja, no što ga zbjeg u Egipat ima sa tim. Zbjeg onih koji bi stradali pred najezdom fašizma; dica, žene, starci i bolesnici su trudom Partizana našli svoj spas u pustinji.

Danas je to nekima nebitno, u svojon slipoći iznakaziše sve vridnosti zbog svog mizernog interesa.

Mene samo čudi što nije dodano jedno rabljeno slovo, samoglasnik!

LEGENDE  U  FOTO  ŠOPU

Svako naše malo misto ima pravo  na slavljenje svojih legendi, a uprav se ovi dana u Imotskom okupila sva sila svita u slavu čarobnog nogometnog trojca.

Buljan, Gudelj i Boban.

I kako to obično biva mora se udrit i na to maća. Aj, ne čudin se ja „masi“, ona se kotrlja kako puše vitar no čudin se trojcu što je prista na nakaradu a ogleda se, pogađate, micanje zvizde sa grba a time i sa dresa.

Zašto? Zašto Iko i Ivane pristajete nato, zar niste svjesni da time brišete jednu sjajnu epohu svog života. Ja san dosta star, pratin od mali nogu balun, bija san fanatik  i sićan se sa kojin ste žarem nosili svete dresove.

Bili ste na ponos i kluba i reprezentacije. Bili ste ljubimci cilog stanovništva propale države. Virovatno vas se svi stariji sa poštovanjem sićaju.

Zašto ste im okrenuli leđa? Triba li vam to?

LEZI  STOKO

Turizam je ime za naše Jadransko more. Turizam je grana o kojoj ugodno visimo i njišemo se dokono. Dokle? Svi su izgledi, ne za dugo.

Naprosto nas svakodnevno sustižu pizdarije koje se dešavadu duž obale. Profit je zaskočija sve druge interese. Ne biradu se sredstva kako  omastit brk, pardon, napunit žep.

Evo ležaljke. Lole ih razastru po cilon plaži, ne smiš dirnut već plati i peči se. Tko je sve to zakuva teško je uprit prstom no očito netko ko ima moć ima i razlog da tako bude.

Vlasnici objekata su se jednostavno „upisali“ na određeni prostor isprid sebe te se ponašaju ko da imaju vlasnički list. Ako si već nešto čeprka da bi ti gosti mogli leć i itnit se u more, zašto pobogu ne shvatiš da se nemaš pravo petljat, tirat ljude jer to nije tvoje.

Ali, dugačak je put od guzice do glave a kad još nema ništa u glavi, vrag  je doša po svoje.

ATENA, SOLUN I HAJDUČKA BAJKA

Gadni su ovi grci i bojin se da bi, iako smo bolji, mogli mi ispast. No, nek pobjedi bolji. Mučidu nas ove pojave oko navijača.

Zašto nam se ovo dešava? Zašto mladost uništava svoje živote i uvlači nas u neizvjesnosti. Navijanje je lip đir, putovanje još lipše, a pobjede najslađe. Zašto na tomu ne ostane.

Zna san digod u mladosti potegnut na gostovanje. Ekipa bi išla i nikad nismo imali problem. Dapače, znali smo sklopit i dugoročna prijateljstva.

Jeste, bilo je ludi glava no znali smo mi sa njima a protivnika smo uvažavali te smo i sami bili uvažavani.

Jebeno je kad te samo tuča i kavga zanimaju.

A mi ih tetošimo samo tako. Naprosto smo opsjednuti tim skupinama koja u svom stampedu ne pridonosi napretku kluba. Bilo bi interesantno zbrojit koliko je Hajduk istresa love kroz kazne zbog „ljubavi“ torcide.

ĐEREK

Split ponovo ujedri u novu pizdariju. Moran priznat da mi nije bila jasna odluka dovuć Đerek na posao koji svatko obrazovan može raditi. Ajde, očito su bile neke nepoznate namjere i zakuhalo se to dajući nadu da se mnogo toga može sredit u nesređenu gradu.

Ma teško je bilo skužit kako će to dva „jaka“ igrača funkcionirat a da se jedan drugom ne petljaju u posal.

Ivošević je očito borben ma fitilj mu je jako kratak. Razbuca sve oko sebe i na koncu će i samog sebe. Puljak je uljudan čovik, nije od konflikta te su mu njih dvoje došli ko naručeni.

Samo što često naruđba biva teret. Tako se i ovdje pokazalo. Dvojac se, kako bi mi vlaji rekli, zaprndeca i ne može brenzat.

Razvod! A on dovodi do apsurda.

Sad najednom suradnici iznose prljavi veš onog drugog. To mi se gadi. Gadi se svakom normalnu čoviku.

Ima san jednog sa kojim san dugo vrimena zna sidit i ćakulat. Nema koga taj nije stavija na svoj tapet ogovaranja. Zna san da ću i ja doć na red. Mislite da nisan!?

I šta se dešava? U pravu  je prethodnica vlasti a oni su bili još gori.

Jebeš takovu alternativu.

 

ODMOR, OD ČEGA

Iman ja susida koji me uredno svaki dan kad san u vrtlu ili rađi okolo kuće upozorava da je ti dan neki svetac.

Svet narod na svog sveca ne radi. Zašto? Ol se svetac ljuti?

Imamo praznika ko malo ko na svitu a praznik znači prazan hod. Stoj, ne radsi ništa. Zašto kad se zna da je rad stvorija čovika i da samo radom možeš stvorit preduvjete normalnu životu.

Dobro što se tvornice taj dan zatvore a tu smo mi napredni. Mi smo svoje zatvorili zastalno. Već zašto uporno ne dademo radit onima koji se ne bune, koji nam tribadu za sitne svakodnevne potribe.

Srce je turističke sezone od koje nacija živi. Ima li išta logičnije neg’ sve rastvorit gostu da što više potroši kako bi i mi sami mogli poslije trošit. Neeee, zakrakunaj cili Grad, nek glavinjaju, pišaju po kantunima, opijaju se i galame.

Zato rode moj moš radit cilu zimu. Kad bi ima za koga.

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.