ĐIR PO GRADU
Kad ti doktor naredi da ima da šetaš i najmanje 6 tisuća koraka dnevno prošpartaš onda nije vrime za zezanje.
Kad si uša u sedandesetu i kad šećer, tlak i kolesterol divljaju nije vrime za linčarenje i nedisciplinu.
Zato svaku večer triba pohodit lipim stazama našeg grada, uz riku, di ćeš sristi i drage ljude spremne za ćakulu.
Kad imaš doma ženu „doktora“ onda je vrag odnija šalu.
Tako je krenulo moje obvezno disciplinirano ponašanja. Obično krenem na širinu pa Zvonimirovom uzbrdo.
Obično zvirlaš a ja sam zapazija da se nešto pored Glorijeta dešava.
Udruga Zdravi dani poziva da sidneš u stolicu podvrgneš se njihovoj medicinskoj analizi. Za mene taman po tri pitanja koja me tlače.
-Dobar dan, mogu li vidit koliko mi je ostalo?-upitan poluozbiljno.
Rado su me posile, lipe žene u bilin mantilima, te mi izvadiše krv i stegnuše nadlakticu da bi mi u kartončić Udruge upisale vridnost analize.
-Kolesterol idealan, šećer ne može bolje a tlak malčice niži. Sve u svemu, idealno. Uzimate li likove? Kako se zovu?
Normalno, nisan zna ma san se silno razveselija i sritan odšeta dok su na stolicu posile našeg svećenika Roka da i njemu udjele rezultate.
U kratkom susretu, vedrom raspoloženju i zezanju ove divne žene vraćaju viru u bolja vrimena. Važne su ovakve udruge, njihov angažman i volontiranje, a na nama je da im se pridružimo i svojim posjetama udjelimo zaslužnu pažnju i povjerenje uz zahvalu.
Bravo cure, uvjerile ste me sa svojim savjetima da se moram i dalje pridržavat uputa što mi neće biti teško.
Ipak je život najlipši dar. A zdrav život je cilj svakog normalnog stvora koji hoda.
Hvala vam što postojite.