ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
A ŠTA SAN VAM REKA
Ante Tešija
SPOMENIK SA STRANE
Živo san se iznenadija spazivši za jednog protezanja nogu, bilo je predvečerje, spomenik tik uz nasip glavne ceste juga sa sjeverom kroz naš Solin. To van je oni park di obično bude cirkus i dičje gingalice.
Pošto san ćorav jedva san pročita o komu je rič. Obično se na bilom piše sa crnim, ili obratno, no ovdje je to radi šparanja boje sve u bilo.
Ipak san skužija komu u čast je bista postavljena.
Dao san sebi vrimena te san se ubacija u pustu građu kako bi mi lik i dilo don Mira bilo u znanju no ipak najviše me se dojmilo mišljenje stanovnika našeg grada o omiljenom svećeniku. Toliko pozitivnog i nostalgičnog, ritko je za svidočit. Očito se radilo o čoviku i svećeniku koji je svoj nauk o vjeri, kroz svoju čovječnost na najbolji način prenosio na one zbog kojih je i živio.
No meni se nametnulo jedno sporedno pitanje; Zašto tu?
Ako je don Miro bio upravitelj svetišta Gospe od otoka zar nebi bilo logičnije i primjerenije da se njegova bista upravo tu nalazi. Pošto nisan upoznat, a zašto i bi, čija je to odluka, slobodan sam ustvrditi kako bi mini referendumom u našem gradu ova moja zamisao bila prihvaćena plebiscitarno.
Izvinjavam se na petljanju ma mi oni nasip, perifernost, buka i štošta još nisu baš dobar odabir.
Siguran sam da bi i don Miro bio kudikamo zadovoljniji da ga se postuhmno vezalo za misto di je živio i djelovao na veliku radost, njega i njegovih solinjana.
ŠTO SAD
U životu svakog čovika postoje fete, različite dugoće, koje ga znaju prominit.
Ova feta mog života, vezana za virus, iako kratka bojin se da će me totalno izblesirat. Gadno je kad imaš 66 godina, kad si cili život samo svoj i kad se osvrneš pa zaključiš da je imalo smisla.
Ovi misec dana, i najave koje stižu, već je kod mene proizvelo tektonski poremećaj di se mnogo toga urušilo i izneredilo. Bojin se da nema materijala kojim bi saziđa stari status pa mi ostaje snalaženje. Ali kako se snać u ruševini od svijeta koji svakim novim danom dokazuje, i pokazuje, da nam se nije za radovat.
Svako zlo je za neko dobro. Mene su bar tako učili. I uvjerija san se da jest tako. Tko ne izvlači pouku iz proživljenog vlastitog zla taj zlo i zaslužuje.
Evo, ovo sitno popuštanje izoliranosti na vidik iznosi staro prljavo rublje. Ni malo se nismo prominili. Nema riči o nadi kako će nam suživot biti zasnovam na novim ljudskim vridnotama te da ćemo krenuti sa novim početkom obiljuženim brisanjem svega onog što nam je zagorčavalo život i vodilo k vragu sa stanjem u državi.
Nove podjele se samo naslanjaju na stare. Novi interesi su kopirani sa nakaradnim koje korona nije poljuljala. Dapače, izrodit će se “genijalci” novog kruga otimačine a borba za status materijalnog blagostanja bit će nova scena na daskama tragikomičnosti.
Stari, i novi, kriminalci će nać način da se dodvore i budu obožavani. Bageristi će umisto zemlje kopat po vašim đepima. Geometri će namisto mirenja parcela mirit vaša krvna zrnca a šoferi će namisto autobusa vozat vašu sudbinu stramputicama normalna uma.
Nacionalisti se neće mirit sa drugačijim razmišljanjima, lažni branitelji će se kleti das u oni sa prve crte bojišnice a bivši komunisti će spužvom zaborava tražit da im se viruje jer oni i jesu ogledni primjer kako se maskira. Lažni vjernici će rezervirat prvi red prid oltarem dok će najopasniji roj štetočinja sebe uhljebit na zavarenon stolici proračuna.
ŽELJKA U OFENZIVI
Meni je ona zanimljiva. Iz prostog razloga što se sa njom nikad ne slažen, pa uletin u njena razmišljanja kako bi se uvirija da san u pravu.
Ona dugo traje u javnom prostoru. Nevirovatnon lakoćon se u sve petlja a da joj daš to u ruke sigurno bi se zapetljala. Kontradiktorna je ma uporna. Vreba iza busije pa oplete po meti bez milosti nudeći sebe ko alternativu. Ma nikako da ponuda bude uspješna. Kako takovim likovima ne dosadi uvik isto prdekanje a još je čudnije zašto mediji tu nalaze razlog za prezentaciju.
Evo je sva u transu dižući u nebesa stožer što je zabranija rad nediljon. Kaže bidna da je ona najzaslužnija za tu odluku. E sad valja razmrsit, ona ili korona? Svejedno, teško se otrest tog zla.
Uopće ne kuži da je to odluka interesne politike. Sumnjan da stožer stoji poza toga jer postavlja se pitanje šta se to može pozitivnoga desiti zbog jednog neradnog dana? To nudi gužvu sljedeć dan pred policama.
No nastavak njenog mudrovanja nudi sliku izgubljenosti i neozbiljnosti. Ona moli stožer da zabrani govor, začepi usta, demokratski izabranom predsjedniku države. Ništa više ni manje. Njoj se to prohtjelo a znade da mnogi na njenu sliku i priliku to bi rado da mogu, pa zašto onda ne bit prva. Možda je tom izjavom pokušala bit duhovita a satira joj stoji isto ko konju rogovi.
E sad je tu pitanje. Što se krije u Željkici? Stari komunjarski sindrom ili blesavost
Neka nama naše Željkice. Valja držat raspoloženje na visini. Valja se zabavljat i krepavat o smija.
VRATI PARE
Ako je virovat Večernjaku, a zašto ne, onda stiže naređenje da Hrvatska ima da vrati 3 milijarde kuna jer od tih strogo namjenskih sredstava, koje smo povukli iz EU fondova za eko proizvodnju, 98% je krivo potrošeno.
Di je zapelo? Ko je krivac? Ko će odgovarat i kako vratit lovu?
Zapelo je jer smo mi maheri za zajebat sami sebe, samo tako. Krivac se zna ma se neće nikad pronać. Odgovarat neće niko jer diš maltretirat ministarstva i administraciju kad je i bez ove pljuske jasno da njima nikad ništa nije bilo jasno.
A vratit lovu će Država. Država, to smo svi mi, zar ne. Ti i ja ćemo vratit lovu a da bidni nismo dobili janjci lipe od te transakcije. Je li nas ikad itko išta pita za mišljenje? Izabrali smo ih da oni misle za nas a ako i fale čagod, Bože moj, tu smo da in damo ruku i solidarno se isprsimo.
Pazite, tri miljarde kuna a od tega 98% ošlo u kurac ili, da buden malo pristojniji, u luksuz lopova I kriminalaca. Lolaši se rugaju, varaju potpuno sigurni da ih nitko neće uvatit. Šta ćeš, žgadija naučila i kako ćeš sad naglo očekivat da su se došli pameti. Njima je uvik netko drugi kriv. Oni i kad varaju misle da je to u redu, neš ti što san malo posuje zelenilo instekcidima i nikin praškon, što mi povećava urod.
Urodom rode i moj žep cvate.
I šta se tu ima ko ljutit. Nek krade, moj je.
KONAČNO DOZNASMO ŠTO SMO ZNALI
Eto, i to smo rišili. I odahnili. Inspekcije su nakon dugotrajna i iscrpnog nerada utvrdile da niko nije za ništa kriv što se kurba korona ilegalno ušuljala u Dom za starije u Vukovarskoj i bestidnica poharala štićenike i osoblje samo tako. E nije znala di će i kako će. Zna ona kakvo je stanje tu pa zašto ne udrit di je zajamčena pobjeda. Mislite da ona nije upoznata kako odgovorni nije bezveze studira arheologiju i da mu je ovo rezervni, unosniji, obrt. Ol’ nije zanimljivije proučavat i štitit staro kamenje i drevne ruševine nego se bavit kostima nepotrebni’ životni’ ruševina.
Dok pišen, na ekranu vidin, počima film o Đemsu Bondu 007 pa mi padne na pamet misao. Vidi njega kako se izlaže pogibelji, jedva otkrije krivca a kako će par naši’ bidni’ uhljeba rišit ovu enigmu. Za Bonda nemamo para, Čak Norisu je to sitnica, pa šta bi mi tražili krivca kad je najlakše otipkat par rečenica i donit sud nevinosti bilo koga. Di ćeš osudit svoju dičicu. Školova si ih, uputija u pogrešan pravac i da’ in ono što in ne pripada. Kažnjavanjem njih, kažnjavaš i osuđuješ sebe sama. Aj’ nek’ se javi ko bi drugačije.
-Mare, jel’ se ti spominješ dal’j i’ko u Hrvatskoj da ostavku zbog odgovornosti?
-Spominjen se jednog. Čin’ mi se da je to uradija i osvanija na ništo većoj funkciji.
Sad ozbiljno. Zar nije ljudski i nadasve potrebito da se izabranom, odgovornom, dade do znanja kako je on na vrhu, on je odgovoran i za one ispod, on je naprosto tu da spriječi svaku mogućnost zla.
Ako to nije sposoban, znači da smeta nekomu drugom koji je obrazovan, obučen I moralan.
Zato kume, odjebi i budi bar malo vridan poštovanja. Svojim činom otvaraš nova vrata kvalitetnog postupanja i nove prakse.
Evo čujen od Vilija na današnjem tv gostovanju kako nema Države koja je u stanju obranit svoje staračke domove.
Normalno da nema ma samo one koje imaju upravitelje poput koprivničanke koja je dobila stan za misto vlasniku u domu. Tako kažu mediji. Ili kad imaš ovakvu praksu ko kod SDŽ-a.
Pošto mi to imamo, onda smo svi zakurac.
Amen.
NERAD I NERED
Ja san da ubuduće svaka nedilja bude neradna. Za sve osim oni službi bez koji se ne more, ma in valja platit duplo.
Zamisli. U subotu kupiš kruv, ribu, meso, salatu, bibite, ugljen i sve što ti triba. Onda dugo u noć gledaš filmove, ma ne ove sa naši kanala, pođeš kasno leć. Izležavaš se do jedanaest sati, naložiš vatru, gradelaješ dok žena spravlja salatu a dica jedno po jedno se izvlače iz soba.
Blagujete, popije se koji žmul više, ti i žena na trosjed gledat Acu, a dičica poza svoji vrata na dodatne sate buljenja u ekrane. Večeraš, pa opet leć.
Ko to more platit. Mozak na pašu.
E tu san vas čeka. Ko da vas čujen. A sveta misa? A odlazak u prirodu, na selo, na otoke, u vikendicu.
E baš ste neki. Za sve to bi tribalo barenko dva do tri neradna dana.
A Željka se za to nije borila, i izborila.
