ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
ADIO CEZARE…RADI GUBO…POPUCAT ĆE ŽIVI ZID…
Ante Tešija
Foto: Solin Live
ADIO CEZARE
Dok ovo pišen, rastrojen i ljutit šta bauljan u ljudskom liku, dotle dite –kufer putuje stazon u nepoznato a što su mu namjenile ljudske nakaze bez osjećaja i odgovornosti.
Nije me briga za nijednog od roditelja, nije mi stalo do blesavog zakona i „pravne“ norme, stalo mi je do malenog dječaka koji sad negdi na krivudavon cesti proživljava tešku dramu. Dječaka se vodi u nepoznato, tuđe, strano, otrgnutog ko pupoljak sa prolitne grane, nespreman da shvati, da razumije. ZAŠTO?
Dječak je napušten iako se svi kledu u ljubav, a za dječaka bi bilo bolje da se ističe malo manje ljubavi a više razuma. Pohlepni roditelji, u dišpetu, svaki vuče na svoju stranu, rastiže do bola, ne hajući kako su tako malenog gurnuli u ralje propadanja.
Svatko onaj ko misli da je ovo borba za njegovo bolje sutra, greši. Ovo je borba da ga se ko ljudsko biće dokrajči. Postoji jedno vrime, vrime mladosti, ditinjstva, kad su potribni specifični uvjeti odrastanja, kad ditetu triba mir i bezbrižnost, kad ga se doji znanjem, odgojem, i usmjerava u nastavak životne borbe.
Ovo dite je izgubilo ditinjstvo. Ukradenmo mu je.Bezobrazno i okrutno. Ovi dječak je obična ping pong loptica na ploči interesa, di se nakaradno društvo, u svom gnjilom bunilu, poigrava sudbinama pokazujući kako smo zakoračili u zonu sumraka.
Cezare će uskoro upoznati svoj novi dom. Ne sumnjan da će ga dočekati sa silnom pažnjom. Pokušat će odmah u startu dobit njegovu pažnju. No dali će ju dobiti, u to sumnjan. Ovo dite će poslužit kao dokaz snage jednog nakaradnog društva, naspram još nakaradnijeg drugog. I kad bi , virovatno će usljedit žalba, dite ponovo bilo „dosuđeno“ majci, sumnjan da bi to društvo priko Jadrana udovoljilo presudi.
I tu smo mi klekli ko društvo. Tu smo pokazali kukavičluk i straj prema gazdi iz Brisela. Upregli smo blesavu logiku i našli rupetine u zastarjelom ovršnom zakonu da bi u dodvoravanju „veličinama“ uništili još jedan mlad život na našu sramotu i stid, pokazujući kako i sami, u nekom drugom obliku, možemo očekivat isto.
Ovršit možeš televiziju, auto, stan, plaću i njivu, ma di je stvoren taj jebeni dokument da možeš ovršit i ljudski život.
Di su zakazali ti pusto školovani kadrovi koji bi ko tribali brinut o ljudskim životima, odrastanjima, njihovim strahovima, usmjeravanjima….. di?
Mali Cezare je naprosto isporučen ko kilo banana, škartoc bonbona, vrića cimente, a to što se ja i mnogi drugi ovog trena sramimo, ko da je nekoga baš briga.
RADI GUBO
Jučer san pročita nevirovatnu vjest-događaj, kojeg je iznijela moja prija na svom profilu a što je izazvalo lavinu komentara značajnog sadržaja.
Naime, radi se o jednoj bezazlenosti koja ocrtava stanje u našem društvu pokazujući do koje smo mire zalutali u bezdušnost i obično sranje.
Dok je sidala na katrigu kod svoje kozmetičarke, primjetila je tugu, neobičnost na njenom licu u ponašanju.
Normalno da je radoznalo upitala za to neobično stanje, a kad je saznala razlog, poželila je da ode i ostavi je u njenon tuzi.
Kozmetičarki je taman jučer preminula majka, a njen gazda nije naša razlog da je oslobodi radni obveza bar taj dan.
Triba li tu ikakav komentar?
A tako nedavno, u jednom „nakaradnom“ sustavu kad me je zabolija zub i kad se to vidilo sa trećeg kata, moj šef me uljudno zamolija da se spremin kako bi nas dvojica ošli na hitni prijem i sredili to moje stanje.
Otpremija me doma i zapritija da se moran čuvat, a on će već popodne poslat nekoga da mi donese potribne namirnice i vidi kako san.
Nebi tija bit bezobrazan ma moran se osvrnit na nike činjenice.
Mi smo sami, i niko drugi, proizvođači ovog „željeno-naprednog“ stanja.
BALUNON DIREKT U GLAVU
-Znaš da od danas navijan za Island?
-Island. Zašto?
-Zato što su mal narod, što su na zemlju spustili onog pingvina Messija, što su pozatvarali sve svoje lopove, kamatare, bankare i tajkune sumnjiva ponašanja.
-Dobro ovo prvo, ma zašto ovo drugo?
-Zato što imadu muda i u prvom i drugom.
-A mi?
-Šta mi?
-Neš navijat za naše?
-Neću. Zašto bi ja navija za nekoga ko ne igra za mene. Oni mali trener veli, i to ponavlja ko papiga, da igra za hrvatsku sirotinju i branitelje. Znači za mene mu se živo jebe. Vala Bogu nisan sirotinja, završija san zanat, radin i iman obitelj. Nisan branitelj, ko šta nije ni on, jer san u vrime rata bija dite. Kapiši?
-Razumin. Ma to se on dodvorava, znaš nije lako kad te metnu a ti da ne opravdaš.
-Dobro si reka. Metnu te da služiš a glup narod to ne kuži. Kaže da igradu sa mislima na svoj siromašan narod koji teško živi. Ma Boga ti. Ako si baja, ako ste baje, dajte premije svojon sirotinji za koju kao igrate. Neće vas vrag odnit ako skupite desetak miljuna i podilite. Lako je lajat i skupljat punte, ma ka’ se valja mašit za žep…ode ljubav za sirotinju.
-Šta veliš za ovo sa našin solinjaninon.
-Ja podržavan u potpunosti našeg solinjanina, malog Kalinića.
-Misliš da mu je ovo pametno?
-Da pametno. Genijalno. Koji kurac će se vuć po karantenama reprezentacije, izbivat od obitelji, trat se a dobijat zadnje tri minute utakmice kad je virovatnost da ćeš taknit balun ravna nuli. Ako budemo svitski prvaci on neće bit spominjan, ako kleknemo, a oćemo, spominjat će ga se.
-Dobro, Manđukić i Kramarić su face…
-Štaaa, on nije. Bolji je od obadvojice. Aj dirni Manđukića ako smiš. A šta je to on da kontra Nigerije. Golove su dali sami sebi. Zuji po terenu i smeta protivnicima, tu mu svaka čast, ma nama triba centarfor ala Žungul, a mali je njegova kopija, samo valja da to pokaže, a kako će kad centrala drži Pjacu.
-Nisi li malo pristran?
-Jesan, pa šta. Da nebi upa u poštovanje mamićizma. Kale, vodin te na pivu kad te trevin.
Bija je to iskren razgovor sa kojim se potpuno slažen.
ZAJEBA ME ŽUC SAMO TAKO
Pustilo promet između Splita i Solina. Piči se na obe strane i zastoju smo rekli baj-baj.
Sve san pojmljivo proučija i zaključija kako smo mi, stanovnici od Salona Mail pa do Gospina otoka lipo zajebani.
Izolirani.
Kad gren od Splita valja mi skrenit desno pa okolo rotora doć, kao sporedna cesta, do uključenja kako bi odma skrenija opet desno i eto me kući. Ma postoji jedan zajeb da se po pravilu za uključenje čeka digod i do pol’ ure. Naprosto, oni što dolaze sa auto puta od Dugopolja , ne znaju za naše muke, a kolona nas zajebanih se utren raskilometri..
Dobro, imamo soluciju ić ravno od Splita, izbjeć skretanje, i onda smo u dilemi. Skrenit kroz centar Solina pa do Tuđmanova mosta, pa desno, pa još puno do kuće. Ili opet na semafore na širini pa do Ina pumpe, Čulića, Lidla i kući.
Jer oni nadvožnjak i kad bude gotov, pravac Mravince-Tomy, traži da se vozim kroz Dujmovaču, a to je zajebana periferija sa pusto zamki.
Sve u svemu ŽUC nas je zajeba.
JADRAN
Dugo godina se vuče ideja o zaštiti Jadrana kroz proglašenje gospodarskog pojasa.
Od tega zasad ništa. Nije nam baš stalo.
No desi se havarija jednog turskog zarđalog broda koji negdi vozi sumnjivu tekućinu, i vidi vraga oplata popustila te voda zapriti potonućem.
Nije teško pogodit šta bi se desilo da nisu naši skočili u pomoć i odteglili tu ruvinu u Trogir.
Stiže nam i plutajući LNG, a kad skontaš da je Jadran jedan običan vodni rukavac nije teško pretpostavit kako veoma lako može postat, rupa za otpad.
Koja je ono najznačajnija gospodarska grana na koju se trenutno oslanjamo?
Ako se ne varam, zovu je TURIZAM.
POPUCAT ĆE ŽIVI ZID.
Ovaku navalu za upisom u članstvo teško da more izdržat i armirani, a kamo li živi zid.
Krenula vojska lezilebaroša na novu stanicu.
Nanjušili šansu i sad slidi stampedo Pernaru i Sinčiću.
Po onom što san ja ima šansu upoznat tamo su se zaputili odbačeni HDZ-ovci, SDP-ovci, narodnjaci, liberali, seljaci, skelari, pravaši, nezavisni ovisnici i još ponešto autohtonih hodočasnika.
Sve u svemu, čeka nas novo uvjeravajuće krdo pripadnosti.
SUTJESKA, MENI NA PONOS, A VAMA?
Druga dalmatinska, 715 poginulih, Prva dalmatinska 658 poginulih, Treća dalmatinska 685 poginulih.
Splićani, 557 poginulih.
Šibenčani, 535 poginulih.
Kninjani, 235 poginulih.
Trogirani, 228 poginulih.
Makarani, 188 poginulih
Omišani, 141 poginulih.
Vrgorčani, 124 poginulih.
Sinjani, 120 poginulih.
Pločani, 114 poginulih.
Bračani, 86 poginulih.
Hvarani, 84 poginulih.
Korčulani, 84 poginulih
Imoćani, 79 poginulih.
Zadrani, 70 poginulih.
Da bi oša u borbu moraš bit mlad, hrabar, pošten i domoljub.
Oni nisu imali ni jedan drugi kalkulativni razlog osim borbe za slobodu svog naroda.
Oni su prepoznali zlo fašizma i nacizma.
Oni su ugradili svoj mladi život u našu budućnost.
Nek vam je vična slava i hvala naši HEROJI.
RAZBIJEN SPOMENIK FRA KARLU ĆULIMU
Negdi kod Zavojana neprestano se razbija spomen na fra Karla Ćulima.
Velečasni služija svom narodu, a ne trenutačnom režimu, pa mu narod u zahvalu podiga spomenik.
Ma režim pokazuje da je se još batrga, pa pod okriljem mraka macom daje sebi odušak.
Oće li više reakcija nadležnih?
