ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
DAN KOJI STRŠI
Ante Tešija
VIČNA ZAHVALA
Danas se malobrojna skupina nas solinjana okupila pored spomenika palim solinskim borcima u drugom svjetskom ratu. Lipo i tužno! Radosno i žalosno!
Nad bistrim tokom rike Jadro, spomenik mladosti, hrabrosti, domoljublju i čovikoljublju. Spomenik onima koji su život dali za slobodu. Svoju nisu dočekali, nama su ju poklonili.
Jedan dan u godini cili svit slavi tu pobjedu nad zlom, nad aveti prošlosti, nad strvinarima kojima smisao suživota u slobodi nema značaj. Ta gamad je poražena ma krakovi tog zla se još i danas ćute.
Zašto na ovaj poseban dan, na njegov značaj, na značaj žrtve pale mladosti, on ostaje ovako prokleto usputan. Gdje su sinovi, ćeri, unuci, susidi, prijatelji naših palih solinjana. Čega se boje? Čega se srame!? Zar im nije stalo? Tko ih je uvirija u suprotno, zašto dozvoljavaju sebi minjanje istine prošlosti?
No danas je jedan čovik u svojoj besidi ponudija nadu da ipak ima neke šanse. Danas je prvi čovik našeg Grada izreka rečenice kojima se nema što dodati ni oduzeti. Konačno smo doživjeli nešto za čim ovi naš Grad čezne. Za razumom, za ispravnim pristupom, zajedništvom i najvažnije za uvažavanjem.
Bravo za izrečeno, mi prisutni smo uvjereni u iskrenost. Novi susreti pred ovim spomenikom bi morali biti kudikamo brojniji jer spomen na njihovu žrtvu je sitnica spram velebnosti koju su ti pali solinski Heroji poklonili svojim mladim životima, svom narodu.
Neka im je vična slava.
ČEMU U LJUDIMA STRAH
-Znaš da te sa gušton čitan!?
-Ma ti si meni likarija dok te čitan!
-Dobar si, ma koji će ti kurac to?
-Kako ti se dade vodit rat sa vjetrenjačama?
-Moj najomiljeniji kolumnista.
-Svaka ti je na mistu, ma đaba ti!?
-Oš li objavit ako ti nešto ispričan?
Sve su to rečenice koje slušan. Ima toga još ma mi se ne da navodit. Pazi ovo! Od ovih koji su mi ovo rekli nikad nisan dobija lajk ili komentar. Pita san ja njih, zašto? Nema odgovora. Nasmiju se i manu rukon.
E, jebi ga, lako je stat u zavjetrini, konzumirat demokraciju i pizdit. Ma nije lako se uključit i dat do znanja podršku. Zašto je to tako?
Naš čovik je uplašen. Kukavica! Oprezan. I naučen da se ne petlja. Što će njemu to? Može samo škodit. Nije vrime za zajebavat se.
No kad nema opasnosti, kad nema kamere, mikrofona i olovke, onda su to junaci, bojovnici, domoljubi, zaslužnici, pametnjakovići, analitičari, moralisti, humanisti, sa prve linije bojovnici, heroji i spremni stat prid oštru bajunetu.
Toliko se raspizde da ti je neugodno. Ne moš ih brenzat. Sve znaju. Svitska, a kamoli neće domaća, politika in je u malom prstu. Oni znadu tko je kriv za Ukrajinu, tko je sve pokra u Hrvatskoj, kako izić iz ove krize, zašto je onomu ona dala pizde, di se krije istina o ustašama i partizanima. Ma sve akademici sa prestižnih univerziteta.
Aj budi naveden ka izvor a ja ću napisat!? Oću kurac, ti si lud!
JA TAKO MISLIN
-A zašto ti nebi kroz svoju kolumnu da ocjenu i opis kandidata za splitskog poteštata?
-A zašto bi se ja petlja u njihov dernek?
-Oprosti, a zašto nebi?
Zaista. Zašto nebi. Evo moje ocjene, od jedan do pet, i opisa.
IVICA PULJAK……..ocjena 4. Čovik kojemu bi bilo bolje da se bavi nebeskim bozonima nego splitskim bizonima. Ali kad oće, eto mu. Ima nešto u njemu, ma vrime mora to dokazat. Favorit.
ZORAN ĐOGAŠ……ocjena 2,5. Snovi su zajebana stvar, zalutaš a nisi svjestan da ne razlikuješ san od jave. Neiskustvo i naiva su tu prevaga. Velika stranka je iza njega ma nešto ne štima. Žaj mi je što nemaju svog kandidata. Bojin se uzaludna žrtva.
DAVOR MATIJEVIĆ………ocjena 2. Ambicija je pohvalna ma za uspjeh nije dovoljna. Fali puno dokaznog materijala. Uopćenosti smo se naslušali.
ANTE FRANIĆ…ocjena 1. Uzaludnost se ne tretira ko potriba, ma kad nisi kadar skužit stanje ode ti rode u sranje. Upornost u nečemo što ne prolazi nudi šarlatanstvo i vlastitu promociju. Za što?
TAMARA VISKOVIĆ…ocjena 3,5. Odgoj, karijera, obrazovanje, moral, su tu ma sredina nije spremna za iskorak. Još ka tomu žena! Oprosti Tamara, nije do mene. Split je to a tu „muževi“ caruju.
KRISTINA VIDAN…..ocjena 3. Nepoznanice su često bile presudne u neuspjehu. Triba imat muda za izdić se iznad prosjeka, ako nemaš to, što tu radiš? Prosječnost, neuvjerljivost….što li još?
JOSIP MARKOTIĆ…..ocjena 2. Osrednjost u svakom pogledu, nedorečenost prisutna a uvjerljivost mostovno nesigurna. Kockanje je baš za naivce. Za povjerenje triba puno više.
ARIS ZLODRE……ocjena 1. Izvučen iz maca potkapaciranosti. Nepoznat, što će i ostati. Podrška brkice mu baš nije od koristi.
ŽELJKO KERUM…..ocjena 0. Trošiti riči na njega i njegov stil nema potribe. Dokazana nedokazanost! Populista i konzumator gnjilih poruka. Ovi put mu ni sva lova i podmazivanje neće priskrbit zavidan broj glasova. Konačan rastanak se naslućuje. Bager kod Rogoznice čeka.
Eto, ja tako kontan ma ko san ja da solin pamet splitskom puku i pametnjakovićima. Nedilja će biti dokazni tren kud Split kani krenit.
Ima izbora, ma ima li razuma i volje? Izlaznost je bitna. Ovi tren najbitnija.
Jebeš ti demokraciju kad deset posto može krojit sudbinu cjeline a opet ko je kriv što one guzonje ne mogu maknut guzicu sa kauča i prošetat, zdravstveno korisno, do biračkog mista i sebi dat značaj.
A kad sebi nisi kadar dat značaj, bezznačajan si i krepaj budalo!
JA BI OPET ISTO
Svima nama je jedna upitnica prid očima kad se spominjemo naše proživljene prošlosti.
Bili opet izabra isto?
Puno tega se čoviku izdešava, lipega i grezog, pa je logično kontati da bi valjalo minjat. Eto, kad ja kontan, a često kontan o temu, malo je tega sa čin nisan zadovoljon. Meni je život, i mogućnost življenja, čista bajka, avantura, te san kroz njega projezdija na krilima zadovoljstva. Ali baš čistog zadovoljstva jer san ga koristija upravo onako kako mi pasalo. Život nudi silne mogućnosti, na nama je izbor. Na krilima slobode sebe samoga izgrađen život baš biva avantura.
Obično se postavljaju tri pitanja. Bil me ponovo oženija, bil’ u istu školu iša i di bi radija?
Prvo bi nanovo izabra ma nisan siguran bil ona mene. Drugo bi pinku minja ma nisan nezadovoljan izborom jer mi je ovo obrazovanje, ovi smjer, omogućija da guštan u trećem. Izboru radnog mista. E to bi ponovija.
Sritan ti 79 rođendan moja draga Slobodna Dalmacijo. Moj životni saputniči koji si mi u pusto godina bija oslonac i temelj izgradnje sjajnog života. Rodila si se deset godina prije mene, u vihoru rata, sjajna, posebna i ljudska. Čak si jedan zeman stolovala u moje Ogorje jer si ko i moj stari morala čuvat sebe od najezde dušmana i osvajača. Resla si i izresla u najbolju novinu novonastale drževe. Tvoje ime san sa ponosom nosija na vizitki koju si mi dala kad san sija u katrigu tvog ureda a svudi se tvoje ime dočekivalo sa posebnon pažnjon i štovanjem. Vrata su svuda bila otvorena.
Sa tebon san i ja ćuća tu lipotu. Sa tebon san bija u zagrljaju pa nije čudno što bi te ponovo izabra
Da san ti svoju mladost, svoju radnu energiju, a znan da san bija važan kotačić u tom, mom i tvom, zemanu.
A onda su mi te ukrali. Niki novi osvajači umivena lica. Ukrali te i razdvojili od tvoje dice. Čerupali su te i rugali se, nesposobni za rad i napredak ma sposobni da ti isćućaju krv iz vena.
Sritan ti 79 rojendan lipotice iz moje mladosti. Držiš se, ne daš se no nije nam lipo gledat u čije si ruke dopadala, ki da si ping pong loptica. Slave te niki novi, koji sa tebon nikad nisu imali vezu. Oteli su te, iznakazili, a ja te još uvik volin.
Imaš ti materijala u ljudstvu da ponovo dosegneš visine, samo što se njih ništa ne pita.
VRIME SVE LIČI I MINJA
Nema lipšeg spomena od onog kad netko jadan i nebitan sam sebe zaključa u zaborav i izolaciju.
Iz svetišta Međugorske Gospe, iz susidne države, stiže glasovna video poruka kako se ne tribamo plašiti da će osuđenik koji je pobiga prid našim zakonom nanovo sijat nemoral i izneređivat državu u koju se kleja.
Nakon svega izgovorenog, nakon stravičnog rafala uvrida, pritnji, psovki i prostakluka, ritko javno viđenog, mislim da nam je svima jasno kako će dotični čamit u osami hercegovačkog kamenja di mu jedino ostaje jezičina i trošenje lako namaknutog novca.
Ni čudotvorna Gospa tu ne može pomoći.
VRTIĆI I STUPIĆI
Da nije bilo „sex“ afere ovi izbori bi bili dosadni i upanćeni u dokazivanju tko je kriv što nema vrtića.
Zaista, upada u oči ta dugoročno blesava operacija dokazivanja kroz dječje vrtiće. Ima bit da je to najvažnije pitanje svake sredine. Tu se dobivaju punti, tu se nalaze razlozi da pucaš po protivniku.
A to je najobičniji komunalni problem. Nema tu velike pameti. Imaš prostor u gradu pa gradi, ko ti brani. Ali ne, mudrovanje je tu bitno. Tu se lole nadmeću tko je bliže rješenju budućnosti. Đaba što su bili puste mandate na vlasti, oni pače prston u sitan rok druge vlasti.
Bija si 4 posljednje godine u sedlu, moga si šta oš, a nisi prston maka. Izgubija si vlast i odma skačeš ko napaljeni jarac na drugoga koji nije ima vrimena guzicu okrenit.
Ma ja razumin njihov naum no ne razumin one koji to konzumiraju.
Evo, jebite me u mozak ako ponovo dobiju vlast da po tom pitanju prst neće maknit.
Zato će njihovi prstići vrludat po bespućima tipkovnica i iznalaženju razloga za posrat se po konkurenciji. Još kad bi im netko moga objasnit da sami sebe časte tim izmetom.
MACA U RUKAMA, VACA U GLAVI
Postoje ljudi, ma vraga su to ljudi, u čijim rukama maca ima , za njih, poseban značaj. Zna maca bit plemenita ma ne kod njih. Njima ona služi umisto olovke. Sa njom oni pišu svoje poruke.
U Mostaru di naša vlast šalje puste miljune za zdravstvenu skrb, ti miljuni nisu u funkciji rješenja problema ovih sa macom. Njima likar ne triba. Oni su slučaj na koji se ne isplati trošit šolde.
Skupila se ekipa, sa macama na ramenu, te debelim mrakom krenula u ofenzivu kontra kamena. Di će „heroji“ neg među mrtve. Nema tamo opasnosti. Tamo je njihov vražji pir. Udri macom po vaci. Sori, razruši, razbacaj i biži. Na pivušu, pismu i sklapanje priča o velebnoj njihovoj hrabrosti. Sa jutrom, zorom, to će biti umiljati građani, razasuti po niževridnim poslovima, šutljivi i nesumnjivi.
A da im je netko od učitelja, profesora, roditelja, zna objasnit smisao teg groblja, istinu o onima koji su tu sahranjeni, o fašizmu i dušmanima protiv kojih su se borili, u njihovo ime i njihovu slobodu, možda bi i maca bila nepotribna.
Ovako, držiš macu, u glavi gnjojiš vacu, pa među jadom glumiš facu.
