ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
DANI OBRAĆANJA I OBEĆANJA
Ante Tešija
KLIŠKA KLISURA OPASNO PRITI
Vozin već pedeset i kusur godina a da nikada nisam ima saobraćajni udes. Nekad san vozija čak i brzo pa sve sporije da bi danas naprosto uživa u promatranju okoline.
Moja svaku malo duža dionica je Solin Ogorje i to starom kliškom cestom. Zašto?
Ne volim brze prometnice, plaše me ovi mladi jangiri i ovi što mobitel ne skidaju sa uha.
Staru klišku cestu mogu proć stisnuti kapaka. Uživam proći kroz stari tunel, tulen kako bi reka moj Duje, no u zadnje vrime ulazim u njega pogledom u vis. Dali ste ikada pojmljivo bacili pogled na kameno carstvo koje se keseri nad južnim ulazom.
Motiv za ovi osvrt mi je dao kolega Vinko Vuković u današnjoj Slobodnoj Dalmaciji sa informacijom kako će omiški most biti svečano otvoren a potom i zatvoren upravo zbog kameni gromada koje prite nad ulazima.
Prolazite li kliškon cestom, bacite oko i pravo recite jeli vas strah? Jer tko garantira da su one gromade čvrsto vezane, da ih i najmanji potres ne može rasklimati, da kišna vrimena ne čine svoje?
„Znaš li ti Vlaju kakva bura puše na Klisu.
Igra san ti ja balun u Uskoka i jednom priliko kod izvođenja penala je tribalo prston držat balun da se ne otkotrlja. A tek kad golman ispucaje balun, nakon leta od deset metara sam mu se balun vrati.“
Ispričala mi legenda Uskoka u našem kafiću Academia.
Zato poštovani Načelniče Jakove Vetma, razmislite, pogledajte i nađite riješenje zaštite. Ne sumnjam u vas.
ROBIN HUUD NAŠEG ZEMANA
Eto ga, vraća se u Hrvatsku đunglu da na prepad sve oteto vrati svom opljačkanom narodu.
Kako drugačije započet priču o temi i događaju koji je narod diga na noge do usijanja. Jednu mu se mora priznat, talent za bit interesantan, za bit pozitivno provokativan, jer mora se priznat da nam triba dobra trešnja kako bi se probudili iz političke kome i depresije kad se ona svima dobrano zgadila.
Ovi narod je željan iznenađenja i svađanja!
Upravo tako! Nama konflikti služe ko nadomjestak svakodnevnog sudaranja sa činjenicom da sa nama nešto nije u redu.
Puste statistike, postoci, analize i procjene ništa ne znače ako ujutru nemaš šoldi za kupit potrebito.Kako objasnit pametnu ditetu da su neki drugi, nezaslužno, isprid njega i da imadu što hoće jer su tako kockice poslagane. Lagati samog sebe je zajeban posao koji iziskuje i dozu budalaština kojima nas se obasipa u uvjeravanju da nam je puno dobro samo još to nismo kadri shvatit.
Tragikomični su ovi naši predizborni derneci. Nema lole koji nije umislija svoju ulogu služnosti svom narodu iako taj isti narod zna da je lola tu samo radi sebe.
Slušan još uvijek stare otrcane poruke kako eto nakon 34 godine samostalnosti:
„Oni nikad nisu želili Hrvatsku!“.Oni koji su kontra njega i njegovih su zadrti jugosloveni a ima ih oko 40%.
Slušan: „Ovakav nivo komunikacije uništava Hrvatsku!“
Eto, spasit će nas ruka na srcu, mavanje zastavama, gospodska komunikacija i urlikanje ljubavnog zanosa. Iza toga je neprobojna zavjesa tajanstvenog gušta.
Takve izjave može plasirati samo onaj koji ništa drugo, pametno, ne zna skrojit u svojim nastupima. Takvu prozirnost triba odbacivat a ne gutat, no hrvat je uvik u nekom nakaradnom optuživačkom điru, a zašto? Jer se te adresirane etikete stručno lipe na „one druge“ i bivaju prihvaćene.
Teško je, bar meni, svidočit kako se uvik i nanovo pojavljuju, i biraju, neki koji su pravomoćno dokazani ko „šut“ materijal kojega triba itnit na smetlište.
Konkurencija i rivalstvo su zdravi momenti a korisni tek onda kad se takmičenje odnosi u bitnom, za narod, važnom području opstanka i razvoja.
Sve drugo je igra olupina u šou programu;„kako zgrabit zase?“
USTAVNI SUD
Presica. Pokušaj objašnjenja! Ništa, skoro ništa, nisan razumija. Glavna tema može li netko bitan navijat za svoju partiju?
Nemože!?
Amo se ne zajebavat! Tko su Ustavni suci?
Stranački odabir. Normalno, zamrznutog stanja ma srcu kucanje nitko ne može uskratit. Jer kod nas sve bitno biva strogo kontrolirano i plasirano na svoj način.
A tek izjave oko sukoba interesa.
Ja mogu, upravljat, radit sa Državom i državnim službama jer sam svoja upravljačka prava prenija na odvjetnički ured. Eto, rišeno! No sva zarada ide onomu čije je i ko se „opra“ sa prenosom upravljanja.
Država smo sa silno mogućnosti. Kako komu paše.
Mašala.
PUSTI ME STAT
Putova san ka zapadu, rano, zbog hitnog poslića. Pravac Trogir. Kroz Kaštila, milina ko i uvik dok ne baneš na raskrsnicu na Planom.
Nije srce sezone, nije subota ma jest gužva.
Red, ne miče se. Pomisliš najgore no iz drugog pravca auti piče samo tako. Mic po mic i dođeš u mogućnost da skreneš ka centru Trogira i tako skratiš muke.
Da nebi. U srcu Trogira, kod onog pazara, radovi, nema prolaza. Beštimaj koliko oš ma se moraš vratit. Vratiš se i jedva te puste u kolonu. Mic po mic no eto novog belaja hitnosti.Moraš mokrit, tablete čine svoje.
Ustranu, trk iza grmlja i olakšan nazad.
Srićon pobro te shvatija i pustija. Vrime prolazi, metar po metar i nakon sat i petnaest minuta skontaš da nije bilo sudara i sav ozaren kreneš proć tu crnu točku.
Imaš što i vidit. Njih trojica naslonjeni na lopate čakulaju, pored fete izrizanog betona 4×10 metara na tvojoj strani vožnje.
„Molim vas, šta je ovo?“-upitan kroz prozor.
„Pajdo, čekamo asfalt“
Normalno daš gas i čuješ glas sa radio Dalmacije di neki kolega grmi kako se stvorila nesnosna gužva nad Trogirom te da zašto nitko ne regulira promet?“
Nasmija san se, a šta mi je drugo i ostalo.
Ko je to vidija birat prikladnije vrime za obavljat to krpanje izbužanog asfalta.
Radno vrime je od 8 do 16 a ostalo je za odmaranje i kulturno uzdizanje.
Vrag odnija prišu!
UZMI, TRIBA NAM
Mi smo zemlja silnih iznenađenja i mogućnosti.
Turizam je grana koja nas dobro drži da normalno dišemo. Reklo bi se, „Zlatna maca“.
E neš tako! Namirisala Država da ima masla za oduzet i davat kako joj paše.
Privatni se iznajmljivači ovim novim najavama dovode u neravnopravan položaj, ništa ih se ne pita ma daljnji opstanak se opasno naginje na minus.
Kolege iz HUP-a digle glas te nude za Nobela, iz gospodarstva, rješenje: „Uzest njima a nama smanjit namete.“Pa da nisu genijalci.
Komu smetaju privatnici u turizmu?
Postoji sva sila kontrole i naplate i to je do danas normalno klapalo. Normalno, odnosi se na one koji sve rade po zakonu i kojima ne pada na pamet da štagod zamrače.
Takvima nije stalo do sive zone. Oni su prvi koji dižu glas i traže da se svima koji zaobilaze zakon i obveze odrižu drakonske kazne čak i pod prijetnjom zatvaranja. Takvi su problem ovog društva i kad se njih dovede u red eto prestaje potriba haračenja onih koji se drže zakona i koji pune proračun.
Desilo se. Čovik ishodova sve papire i krenija sa iznajmljivanjem. U malom mistu uz more di su u to vrime većina radili na crno, njemu je banula inspekcija u dvor.
Sve pregledano, sve u redu no neugodno domaćinu pa pošteno upita da li je to redovan obilazak ili prijava?
Prijava! Od koga? Ne smi se reć! A dali će te povirit okolo jer skoro svi rade na crno?
Ne smijemo! Zašto? Vas imamo u evidenciji a njih nemamo te nemamo osnove uznemiravat privatni posjed.
Povjest se ponavlja.
Radi pošteno poidi govno.
A DI SI TI
-Nesta si, nema te?
-Triba štagod i radit a ne samo skitat.
-Ol se nisi naradija? Odmaraj!
-I rad je odmor, valja samo znat za dozu.
-Šta kažeš za ovo?
-Kojo?
-Aj Boga ti ol’ ti triba nacrtat!?
-A to tebe svrbi. Tija bi znat na čijoj san strani! Slušaj me i ne prekidaj! Ja iman samo jednu stranu a kroz nju godinama prolaze različiti. Strana je bitna a oni nebitni. Gade mi se muljatori o’ zanata, lopovi, kriminalci i svatko onaj koji laže da bi sebe okoristija i zase naginja. Društvo smo silnih različitosti, što je dobro. No kad je različitost začinjena mržnjom i kad se sijanjem straha ureduje onda je vrag doša po svoje. Država je zajednica u kojoj žive narodi, ona je ko okvir narodnog interesa i mogućnosti da se u tom okviru uspostavi zakonit i normalan suodnost iste važnosti za svakog njezina člana. Država je ko tjesto za picu, valja ju stalno obogaćivati novim začinima kako bi bila visoko na skali poželjnosti. Jes skužija?
-Jesan. Zašto smo mi tek na 50 mistu di se građani ćute sritni?
-Nismo mi na 50-om mistu, kad se mene pita. Finci su na prvom. A ja se sa fincima nikad nebi minja. Ja san jučer bija uz more, gušta sunce i nešto obavija. Potom u čarobnom slalomu među maslinama, smokvama i grmljem ubra kilo šparoga, parića ih uz domaća ogorska jaja, pokusa sa ženon uz pol litre crnog vina. Oša dokon leć da bi me evo srija uz riku kako gutan korake.
Da Finska!
GADAFI
Kad je već rič o srići naroda dođe mi na pamet jedan vođa i jedna Država.
Svrgnija je cara i zauzeja vlast da bi vlada 40 godina. Dok ga nisu ubili. Tko? E to je tema vične različitosti.
A tija je stvorit „carstvo“ blagostanja. Sve je usmjerija u pravcu zaštite svog naroda, pomalo i na okrutan način prema neprijateljima.
Od siromašnog naroda koji je živija pod šatorima stvori uživatelje u stanovima i kućama. Pismenost je sa 25% popeja na 80% da bi ih 25% bili fakultetski obrazovani. Završiš školu, nemaš posao, dok ne dobiješ ,dobijaš platu u visini koju bi ima da radiš. Nema kamata na povoljne kredite, ne plaćaš struju. Oženiš se i na konto 50 tisuća USA dolara, dobiješ dite eto ti još 5. Oš automobil, platiš 50%, gorivo 0,14 dolara . Oš školovanje vani, nema problema. Zdravstvo besplatno ko mnogo čega još.
Normalno, sve je to moguće kad ti nafta suklja iz tla. No poznavajući diktatore, malo toga ide narodu. Kod njega je to drugačije bilo. I danas suklja nafta ma male koristi za narod.
Živija je u šatoru, dok svaki libijac ne bude stambeno zbrinut. Čuvale su ga žene.
Stanogradnjom i gradnjom od Libije je napravija pravu lipoticu Mediterana.
A bija je i prorok. Predvidija je ove belaje za migrantima, govorija je da će sredozemlje biti grobište za sve one koji će hrlit u Evropu. Nudija je Libiju ko štit.
Vrimenom je postaja vođa naroda a manje diktator. „Zaratija“ je sa amerima jer nije priznava njihovu demokraciju, tražija je da se Africi vrati sve oteteo kroz povjest.
Volija je Jugoslaviju, koristio njen gospodarski potencijal, prvi priznao neovisnost Hrvatske od zemalja van Evrope, a sa hrvaticom ima sedmero potomaka.
Normalno, takovi smetaju. Takovi sami sebi vežu omču oko vrata pa je postao žrtva tog istog naroda, pogubljen u svom Siritu.
Danas je Libija jedna obična Država štraca, razjedinjena, uništena, bez perspektive u vičnim stradanjima. Danas žale za svojim diktatorom. Demokracija im se razbila o glavu.
