ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
DANI PONOSA I SUMNJI
Neven Gabrić
Bože moj lipo li je, i lako, bit kolumnista.
Teme stižu na traci. Jedna drugu tura u stranu i nameću se da baš njih uzmeš u obradu. Ko društvo smo ošli u k…, ošli kvragu. Sa malo razumske mogućnosti skontaš da skoro ništa ne valja, ne štima, i vodi nas u ponor!
Ok. Morete me osudit ko šporkačuna a ja ne nalazin adekvatne riči da bi virno prikaza stanje. Meni su guzica i zadnjica isto. Pizda i vagina također. Govno i izmet. Stvar je u preseravanju na zadovoljavanje finoći.
A DA NIJE UMRA
Ova zagrebačka svakodnevnica je najvirniji dokaz moji’ tvrdnji. Meni je sve ovo gori smišno i sumnjivo. Ma radujen se ja kad vidin da pravda kuca na pusta sumnjiva vrata, ma san sumnjiv što će se desit iza pravosudnih vrata. Prilivanje iz šupljeg u prazno.
Da on nije umra ništa se bitnog nebi dešavalo. Nad njim je izresla mirogojska trava i ne priti opasnost pa što se nebi malo poigrali pravdom i začeprkali pravicu. Sve što nam sad serviraju, znalo se i prije dvdeset godina. On je naprosto produkt stanja u kojeg se nije bilo pametno dirat. Razvija je svoju moć nad cilim prostorom beleg Zagreba. Mora mu se priznat talent prilagođavanja i odabira suradnika. Pokorija je Grad što građanima ne služi na čast.
Nije on sam krivac! On je samo osluškiva koliko „glasno“ mučidu zagrebčanci. Skonta i raskonta do neslućeni granica. Grabija, dilija, uživa i nauživa se do granica izdržljivosti. Puka ko cvrčak i sad se ozgara smije i zajebaje vas.
Zagrebe moj, kleka si a da ti nitko nije pritija u zatiljak. Zašto? Jer si kukavica!
PO DIPLOMU U TRAVNIK
Moran priznat da san se danima grlato smija vicu negdi ćapanom na nekom profilu.
„Nisan zna da autobus toliko staje na stanici u Travniku!“
Radi se o velebnim diplomama „mukom“ stečenim na travničkom, i sličnim, BiH univerzitetima.
Čitan kako je ovi što je ravna Zg grobljima svoj nauk steka upravo tamo. Amo se ne zajebavat i bit potpuno otvoreni. Ja, osobno, bi sve te diplome bacija na oganj i zapalija. Nema tu obrazovanja, nauka, istine i vridnosti. To su naprosto PIZDARIJE.
Pizdarije ko i u Hrvatskoj di se lole sa ukradenim šoldima jednostavno dočepaju diploma po želji, za sebe i svoj podmladak, na „zakonit“ način kroz muljanje i varanje, te zauzmu svoje uhljebničko misto na račun nas koji smo izlizali katrige da diplomiramo.
Doša Stipa u Zvornik, kod „Rektora“ Muje u baraci na vlastitom imanju.
„Dobar dan“
„Vazda budi. Izvolite“
„Ja san iz Kutine, doša san diplomirat“
„Dobro nan doša. Što biste vi?“
„Koje su cjene?“
„Prosječno, uglavnom, 3 000 eura.“
„Ja bi medicinu“
„Ohoho, visoko pucate. To je 5 000 eura“
„Ali ja san ponija samo 4 000“
„4 000, što ću sad. Malo je.“
„Ja više neman. Požurite, autobus me čeka.“
„Nek čeka. Pristajen, ma morat ću te malo propitat. Težak je to fakultet.“
Sve diplome na uvid. Sve detaljno proučit i donit sud koji je jedino moguć.
Virujete li vi u tu mogućnost? Ja ne.
DOŠLO I DO TOGA
Moran priznat da san zna kako će do ovoga, kad tad, doć. Zakačili se dva saborska zastupnika, oba istaknuta ko hrabri branitelji bez mrlje, visoko pozicionirani. Zakačili se okolo meni nepoznata, i nebitna, razloga.
Mene zapravo to i ne zanima. Mene zanima kako je to moguće. Ajd’ da su se zakačili oko neke lažne informacije, nekog nekomu potpisanog lažnog ratnog puta, nekog podatka ili nepravde nanesene tom zdrugu.
Ma vraga. Dva zastupnika člana stranki koje se mrze i koji jedni druge gledaju preko mikrofonskog nišana. Čitaj, u pitanju je interes.
A branitelji nebi tribali, smili, biti municija za razračunavanje. Oni su svoju životnu rolu odigrali, zahvalnošću nagrađeni, pa je logično i očekivati da budu razumna „masa“ našeg životnog nastavka.
Ali neeee, ima tu još materijala za daljnje „vojevanje“ i bivaju pijuni za namicanje punata politici koja zna zašto su im oni bitni.
Smišno je to, i poražavajuće, što se sve dešava sa tim svetinjama. Dozvolili su da ih se primakne sebi u političke zadaće te potom bivaju najveći gubitnici nepotribnog „smaknuća“.
TOMPSONOM KONTRA TURIZMA
Nikad nisan bija za zabrane. Ideološke, naravno. Jebe mi se što se komu sviđa a što komu ne. Ja san tu svoj na svomu. Meni nitko ništa ne može zabraniti a ne pada mi na pamet da ja nekomu nešto branim.
Pa društvo smo sa svim posloženim akterima kontrolnih, zakonom prihvaćenih, obveza i nek’ svatko svoju plaću zaradi na tim osnovama. Pošteno, jasno i jedino moguće.
Moji se bave turizmom. Loše ide ove dvi godine. Ma uplatnice stižu i to prilično uvećane. Očito da se nametnici rado ne odriču svog nameta na naša pleća.
Jadranska obala se ovih dana zarumenila. Opomena koja tira straj u kosti. Opmena, ne samo meni već društvu koje je nad mnom. Znadete o čemu se radi i nije potribno razglabati.
U Sinju se održava dišpet koncert Marka Perkovića Tompsona. Zašto kažen dišpet? Iz razloga što se bidnom Marku svuda brani da zagrmi pozdrav. Domoljub moš bit na miljun načina a on zapeja samo za jedan. Zna on da se to lipi na mnoge i ne odustaje.
Marko živi od ulaznica i prodaja svojih nosača zvuka. I ne živi loše. Priznat je ko malo tko od nas. Njemu se jedinom i Crkva klanja kad mu dozvoljava ono što nama ne kani. Znaju oni zašto, nije na meni da raspravljam.
Ma znaju li Marko i Crkva da je veliki dil kolača kojeg kusaju upravo od turističke torte. Od torte koju i moja obitelj proizvodi. I sasvim logično pitanje.
Koji klinac si Marko zapeja da nas zajebeš sa ovin koncertom?
I ti i mnogi drugi koji sa pravom grintate ma nisu ovo vrimena samo za grintanje već za zajedničku, smislenu, borbu kontra zla.
SDŽ NA KRIŽU
Odma da se razumimo, ove puste nemogućnosti konstituiranja skupština, vjeća i ponavljanje izbora bez župana, gradonačelnika i načelnika je baš blesavo.
Što se time postiže? Samo dodatni đumbus. Trošak i ništa drugo.
Svi su izgledi da će naša županija ići na nove izbore za skupštinu. Ne nalazi se rješenje trgovačkog tipa. Sva sila mudrovanja i jadnih poruka aktera sve su ma ne razlog da im se viruje. Jedno palamude u predizborno vrime a kad dobiju šansu onda priča dobija drugačiji sadržaj.
Otvoreno. Zašto HDZ kao najjači od odabranih nas dalmatinskih župljana ne raspiše odmah nove izbore za skupštinu? Čega se plaše? Ok, nitko ih neće osim prilipka koji ih je opasno isisa u proteklim mandatima, čitaj Kerum, te im jedino i ostaje ta šansa. Uz kupovinu dodatnih muljatora!
A upravo ih je Kerum sroza na najniže grane. I u županiji i u Splitu. Normalan politički čimbenik se tog balasta hitno rješava, samo HDZ uporno „puca“ sebi u potiljak.
Nije grih jednom ostat bez vlasti. Grih je kontra sebe navuć sve sa političke scene zbog tvrdoglavosti.
U Dalmaciji, osim bure i juga, pušu niki novi mladi vitrovi. Nudi se razbistravanje učmala stanja. Sporo to traje ma je nezaustavljivo.
IMA LI SMISLA
Cjepiti se ili ne? Pitanje koje gnječi obična čovika. Što će on bidan kad ga bombadiraju sa svih frontova.
Nekad davno kad se u bivšoj domaji dešava škerc pandemija, stizala su naređenja kako se svima ima da izvole oslobodit rame i doć primit cjepivo.
Tu obvezu obavjesti su imali posebni centri svih velikih i većih sjedišta i nije tribalo dugo čekad da se stvore velike kolone. Sedamnaest miliona stanovnika su pod hitno dobili svoju špricu i ošlo doma. Nitko nije grinta.
Kažu da nije ni smija. Možda, vrag bi ga zna. Zukanović će tvrdit da im je pritija pendrek a malo tko će to negirat. Osim mene i sličnih.
Ja javno optužujem internet, google, fejs, wotsap, twiter i ostale ekranske „budale“ da su oni krivi što je među narodom zavladala SUMNJA.
Da nije njih već bi četiri miliona hrvata dobilo ubod u rame a turizam bi cva.
Ajme što će na ovo reć Zeko, Haso i slična bratija!? Ma zaboli me nježnik?
BOCUNON I MAŠLJINON PO GLAVI STANOVNIKA
Nikad se u životu nisan potuka, nekog udrija ili netko mene. Mrzin nasilje. Kvragu bi da cilo svitsko oružje. Ubojice bi na isti način kaznija a silovateljima bi zatvorija u samice do „ozdravljenja“.
Zašto je svet toliko zabasa u nasilje? Zašto se nismo organizirali na ozbiljan način? Čega se bojima da nevaljalima uzvratimo na još „gori“ način kroz kaznu koja ne ubija ma satare?
Svidoci smo bocuna u glavu ženi koja je tila napojit molitelja i mašljina u glavu ženi koja se zbog nečeg svađala?
Uzimanje pravde u svoje ruke i rješenja po svom naumu, sve nas uvodi u red žrtava neljudskog ponašanja. Svi smo obiljuženi nekim karakteristikama, različiti smo, te je normalno da pripadamo posebnostima. Ma zašto tu različitost manifestiramo na ovako nakaradan način?
Koliko god zvuči otrcano, državne službe su sukrivci ovakvog stanja. Nezainteresiranost ili „lako ćemo“ su pogubne činjenice našeg ponašanja. Nema tu olakotnih okolnosti za bilo kojeg nasilnika. Pravila moraju bit betonski čvrsta. Jer!
Jer nitko nije siguran da baš on ne bude razlog nekog novog zgražanja.
KAD KRELE OSUĐUJE ISPRAVNOG
Sve ja mogu prožvakat ako je u rangu mogućeg, ili uvažavajućeg, ma kad lopov nađe razlog za glumit pravednika preko neke neizgledne zgode, e onda pljujen u tom pravcu.
Tomašević i Puljak su nove zgode na hrvatskom političkom nebu. Tek su se upoznali sa uredom u kojem će provest četiri naredne godine, tek su otvorili fascikle sa „miljun“ projekti, tek su zavirili u blagajne „carstva“ kojim će upravljat i tek su pokrenuli neke inicijative, a VEĆ su gubitnici prethodnici naciljali, i pucaju po njima sa ćorcima koji izgledaju „moćno“.
Ima li to smisla? Ima. Za njih. Ima li za to opravdanja? Nema. Za normalne.
Čitan kako „sin cure njegova šure“ već rafalno puca po novima, po nalogu šefa a da bidan nije svestan da sa time sebi cilja u glavušu. Ali on za to dobija medijski prostor!? Zašto? Taj mlađahni punjetar nikad nebi maka dalje od kvartovskog šanka da ga on nije uzeja na službu, a on jako dobro zna da je svoje ćorke ispuca te mu triba mlado meso da bi se nametnija.
Koristi, i troši, mlade ljude u svom sumanutom načinu komunikacije, i pokušaju povratka na neosvojivi prostor.
Što te ljude tira na harakiri? Kojom logikom seru sami po sebi? Imadu li oni neki smisleniji životni put od ovog podaničkog kojim se ukopavaju u trajnu izolaciju.
Politika je zajeban studij. Ne tribaš na bosansko seoske univerzitete da bi ispa budala.
Dovoljno je da se učlaniš u HGS.
