ZAGORO MOJA
Ante Tešija
ĐEKNA JOŠ NIJE UMRLA, A KA’ ĆE NE ZNAMO
Filip Lagator
Starije generacije će se s guštom prisjetit odlične serije s kraja osamdesetih o doživljajima crnogorske obitelji koji su sve jednostavno uvik nekako zakomplicirali. Ovi mlađi se uvik mogu podsjetit i odgledat u dahu svih 12 epizoda i plakat od smija u dogodovštinama Radosava i ostalih.
Naglašavam da cila serija osim humorističkog ima i svoj edukativni karakter jer ćete nakon nje bolje razumjeti i prepoznavati situacije koje se dešavaju oko vas. Danas, kad više nema serija koje nas mogu nasmijati ka šta su to mogle u ono vrime, imamo okruženje i njemu svojstvene situacije koje u nama neminovno izazivaju smijeh do suza.
Najnoviji slučaj koji te natira da plačeš od smija su radovi na ulici Stjepana Radića di se doslovno ne zna ni ko pije ni ko plaća. Kad imaš sriću i naletiš na neku endemsku vrstu zvanu radnik u kanalu ne znaš jel se pod onim žutim šljemom i fluorescentim điletinom nalazi građevinski radnik, tzv. arheolog, diplomirani inžinjer stažist ili Jason Statham kopa kanal za pljačku banke. Jedno im je zajedničko, rade sve da ništa ne rade, na pitanje šta rade odgovor ne znaju jer i ne znaju šta rade i šta tribaju radit i šta tu uopće rade. Netko im je samo reka da uđu u kanal u 7h, a izađu u 15h i da se čuvaju kamiona sa žutom ceradom kad prilaze cestu koja je otvorena a tribala bi bit zatvorena.
Još su uvik svježe rane od “nove” ceste Solin-Klis koja se radila cilih 26 godina, a sad napaćeni građani proživljavaju isti horor na “staroj” kliškoj magistrali. Po svitlima semafora reka bi čovik da si u New Yorku, a po protočnosti prometa podsjeća na dionicu Meljine-Kamenari u Crnoj Gori.
Znam šta pričan, vozin se prvom svaki dan, a drugom san se vozija svaki dan prošlo lito. Možeš komodno kad te uvati crveno na semaforu na Širini naručit janjetinu u Klisu, bit će taman pečena dok stigneš. Dok čekaš u koloni napravi dva zgiba i osam trbušnjaka na licenciranim spravama u parku, nek se malo ubrza metabolizam da ne ode sve u kile. Ne znam kako još nisu nikli digitalni reklamni panoi na tom potezu, mogu cilu ponudu odvrtit triput po glavi vozača.
Pisali smo već o potencijalnoj iskoristivosti sporednih puteva i oputina ukoliko ih poznajete, no bojim se da će potencijal glavne ostat neiskorišten. Svatko sa imalo ćuka u glavi bi moga nać sebe u ciloj priči: mehaničari bi mogli minjat trapove, kuvari bi servirali tople marende, slikari bi crtali portrete vozača, mulci bi ponovno oživili pranje šofer šajbi na širini, da ne nabrajam dalje.
Kako je krenilo, cili scenarij neodoljivo podsjeća na spomenutu crnogorsku seriju iz naslova ovog teksta, a tempo izvođenja na crnogorsku životnu filozofiju: šta možeš danas, ostavi za sutra. Zanat smo pekli na brzoj Solin-Klis, doktorat se piše na staroj kliškoj. Straj me samo da nas ne optuže za plagijat.
