Kultura Kultura Zanimljivosti ZP Izdvojeno

INTERVJU SA SAŠOM JAKELIĆEM

Ante Tešija

 |  srp. 26, 2022

Naš Solin u svom krilu krije niz posebnih lica koji su naš grad odabrali ko trajnu životnu sredinu. Jedan od njih je i pivač Saša Jakelić koji pomalo, ali strpljivo, osvaja notama čaroban svjet pozornice. Saša je poznato lice u Solinu jer se nesebično daje u svakoj prilici kad je za to potriban.

Zato je potribno da upoznate Sašu.

Već dugo ime Saše Jakelića je prisutno kod nas solinjana, tu živiš i dosta nastupaš.

Za naše čitatelje recite, tko je Saša Jakelić?

Prije svega zafalija bi se na pozivu za razgovor i uputija lipi pozdrav svin čitateljima.

Nezahvalno je pričat o sebi, ali eto ja san otac dvoje dice, a po pozivu i profesiji čovik koji doslovno živi za glazbu i od glazbe i uvik nešto negdi piva.

Muzika je očito tvoj odabir. Svatko tko cjeni tu vrstu zanimanja i rado jedri uz note, znade da postoji mlad pjevač koji nudi prekrasne melodije. Otkud Saša u tom čarobnom okruženju?

Nisan baš u cvitu mladosti, ali fala lipa na komplimentu. Glazba je dar, nešto šta su mi sa genima dali, a posli podupirali mater i otac od malih nogu. Brat i ja smo doslovno svaki dan bili okruženi očevin pločama, njegovin pivanjen uz nas i sviranjen gitare, vatanjen drugog glasa jedan drugome…

Na sceni pivan još od gimnazije u kojoj san od osnutka bija član klape Šufit 10 godina.

Piva san na skoro svim festivalima zabavne glazbe bar jedan put, otpiva nebrojeno koncerata i puno solističkih opernih naslova, snima, sklada, aranžira…

Osobno sam upoznat sa tvojim melodijama, rado poslušan a i prisustujem dok si na pozornici. Tko je tvorac  pisama koje su ti na repertoaru?

Solističke koncerte zadnjih godina radin uz pratnju klaviriste. Najnoviji je projekt u kojen binu dilin sa prijateljen i kolegon Maxon Hozićen. Evo ovo lito smo skupa i u Solinu.

Repertoar biran po svon guštu. Dakle pisme koje volin slušat i pivat od kad znan za sebe.

Reklo bi se sve klasični evergreeni u kojima je vokal glavni igrač, ali ima nekoliko brojeva koje ne piva baš svak. Naravno tu su i autorske pisme koje sve više uvodin u repertoar. Naime nedavno mi je u izdanju Menarta izaša album,“Da te glason pozdravin“ pa uvik otpivan i par stvari sa njega.

I ove godine si dil Solinskog kulturnog lita. Što je za tebe ovo naše kvalitetno kulturno predstavljanje?

Evo već godinama nastupan gotovo pa tradicionalno u Solinu. Ka dite Splita u Solinu živin već skoro 20 godina, pa san eto posta i jedan zub kulturnog zupčanika ovog grada. Solinska kulturna lita su uvik bogata i profinjena, a to puno znači za kulturu jednoga grada koji ima dugu kulturnu tradiciju i nasljeđe.

Čitam da si i na šibenskim šansonama ovu godinu te da ti predviđaju uspjeh.

Ovo lito iden sa jednon vedron pismon „Ti si moja srića“ na Večeri dalmatinske šansone u Šibenik. Eto lipo je i to čut ako nekome ova pisma obećava jer mi je osobno draga i najvedrija je pisma koju san dosad napisa. Priliku za predstavljanje su mi i ove godine ukazali Branko Viljac i Dušan Šarac u čijoj se retrospektivnoj večeri pojavljujen sa izvedbon njegove pisme „Stelle oro“ koju je 1974 piva Al Bano.

Svejedno smatran da san već puno godina u glazbi da bi razmišlja samo na natjecateljski način. Volin iskreno to šta radin, pa ako bi bilo kome rezultat tog rada uspija stavit osmjeh na lice ili posložit neke stvari u životu makar na tren ja bi to smatra uspjehon.

Gdje sve nastupaš?

Budući da radin na mistu tenora zbora HNK u Splitu di san i puno solističkih uloga otpiva nastupa nikad ne fali, pa tako ni sad, ali mi je posebno drago nakon lockdowna da ima više mojih koncerata. Solo koncerti su ovog lita duž Jadrana. Uskoro san u Selcima, Makarskoj, Segetu, Podgori…

Može li mlad čovjek živit od nota?

Danas je to jako diskutabilno. U našoj zemlji je i to još teže pogotovo ako ne radiš aktualne jače izvore prihoda ka šta su pirevi. Ja sigurno znan da bez glazbe ne bi moga, previše je ima u krvi, a i kad jedan put ono zapravo povežeš talent sa željom i ljubavlju i posložiš ko si i šta si posli nema izbora. Ako se uspije sastavit kraj sa krajen, a da si se gotovo beskompromisno bavija stilon glazbe u koji viruješ da je kvalitetan, koji ti leži i koji sam voliš i ti i publika, onda je to pun pogodak. Nekad se triba dobro satrat za baš ovakvu kombinaciju i bit spreman na odricanja i žrtve, ali može se.

Osobno bi te volija vidit na splitskom festivali. Ili mi je promaklo. Zašto tu ne dobiješ šansu?

Najnezahvalnije i najteže je bit priznat u rodnome gradu, a još ako je to Split onda svaki uspjeh duplo vridi. Nastupija san dva puta na Splitu prije desetak godina. Piva san i u finalu 2011. godine u duetu sa Meri Cetinić njenu pismu „Umrit za jubav“. Najdraže mi je bilo otvorit jubilarni 50- ti festival sa pismon „Zvona moga grada“ u večeri retrospektive, a za to kredit ide Goranu Pelaiću ka izborniku te večeri šta mi je onda ukaza povjerenje. Možda dogodine pošaljen opet nešto na natječaj.

Živiš u našem prekrasnom gradu. Imaš li neku pomoć od vlasti jer ti ipak predstavljaš naš Grad?

Ne neman neke posebne povlastice i nisan ni tražija. Uvik me slabije išla ta „menadžerska“ strana posla. Moj je forte uvik na glazbu.

Zahvalan san maestru Tonču Ćićeriću na ukazanom povjerenju za gostovanja Gradskoj glazbi i solo koncerte u Solinu.

I za kraj, poruči nešto mladim ljudima koji su odabrali život uz pismu. Udili im savjet.

Kad ste nadareni i javno se bavite npr. glazbon ili pleson osjećate ispunjenje, ali mora te imat i odgovornost da nesebično podilite plodove svoga talenta i rada sa sviton da drugima to oplemeni život. Isto tako odgovornost prema samoj grani umjetnosti i njenom prenošenju na buduće mlađe generacije u šta je moguće kvalitetnijoj i iskrenijoj formi.

Pogotovo ako se radi o nekom folklornom nasljeđu.

Nikad se ne triba umislit priko mire i prestat učit i radit na sebi jer učenje i usavršavanje traje dok je god čovik živ i sposoban. Svaki novi dan triba težit bit bolja verzija sebe nego dan prije. Moj osobni pristup pivanju je da svaku večer dan sve od sebe jer je uvik nova publika i ima judi koji me možda nikad nisu prije čuli, a kad su već odvojili vrime i sili baš mene slušat tu večer, onda zaslužuju moju potpunu predanost.

Eto, to vam je naš Saša. Preporučam ga na slušanje. Jedino tako možete otkrit njegov talent a prisustvom mu možete silno pomoći na daljnjem razvitku njegova stvaralaštva.