S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

KAD KOMUNJARE MARŠIRAJU

Ante Tešija

 |  kol. 3, 2022

DOSADA

Moran priznat da mi nije dosadno.

Svaki dan u našeg gradu nešto novo. Grad diše, živi, ima šušur. Nudi sadržaje, vabi vas da iziđete i konzumirate silna kulturna događanja. Nema tu jedoobraznosti već za svakoga po nešto.

Split mi dođe ko sporedna stanica. Što ćeš doli kad ti je ovdi sve prid nosem.

A  zaprav, splićani u velikom broju stižu nama u goste. To godi. U to se lako uvirit. Ma fali solinjana, po običaju malo ih koristi blagodat svog prostora, guštanja u ponudi.

Bravo za naše dečke iz Doma Zvonimir, TZ Solin i GK. Puno je tu truda uloženo, organizacijski  savršeno posloženo u ambijentu savršene prikladnosti.

Još kad te vabe događanja na kliškoj tvrđavi, onda čoviku zaista nebi smilo biti dosadno.

MOJA  VLAŠKA PO DESETI PUT U GOSTIMA

Ne znan za vas, ma mene uvik, nanovo, silno veseli svidočit običajima moje lipe Zagore. I ove godine su ti posebni ljudi uzeli truda da nam se predstave u onomu što je najznačajnije a oni za drugo i ne znaju.

Silno topla energija se razasula u Gradini dok su stari didi, babe i tek izlegli tići na posebno kvalitetan način sugerirali kako njegovat, i evocirat uspomene, spada u jedanaestu Božju zapovid.

Dugo svidočin tom plemenitom susretu i silnu zahvalnost upućujem mom gradu Solinu, vlasti, na svesrdnoj pomoći i stalnom učešću u direktoj poruci da smo tu rado primljeni.

Lipo mi vidit Župana, Gradonačelnika i niz drugih domaćina, ma me silno žaluje, i pitan se, di su predstavnici onih općina od kud dolaze ovi vridni poštovanja ljudi. Nije vrag da ih se srame. Bože sačuvaj! Što je onda po srijedi? Zar ta gospoda četverogodišnjeg moljena za glas nisu svjesni da činom izbjegavanja tovare sebi negativne punte.

Pitan ih, znan da neće odgovorit.

KAKVO JE STANJE U TVOM GRADU

-Ol’ više ne pratiš političko stanje?

-Pratin. Na što misliš?

-Pa Solin.

-E, nema se tu više što posebno isticat. Grad funkcionira, nema intriga, nema ništa što bi izazvalo medijski interes  građana.

-Znači, sve dobro?

-Čini mi se. Početni nalet vladajućih u vjeću se negdi izgubija, dvodioba se pokazala korisnon a očito i suradnje ne manjka. Projekti idu, ne kaska se, a kad nema bunđija znači da možemo mirno spavat.

-Di su nestali ti mladi koje si podržava?

-Promjene, promjene san podržava. Mladi! Pa nisu sami, više je tu različitosti, a različitosti često vode u nerazumjevanje i skretanje. Teško je to ukalupit.

-Nisi li ti malo priša na HDZ stranu?

-Ja! Otkud ti to?

-Pa eto. Priča se. Kažu, samo sa njima objavljuje intervjue, hvali ih, nigdi kritike.

-A kad oni tako kažu tko san ja da se suprostavljan. I sam čujen, slušan, da san se proda.

-Pa jesi li?

-Nisan postiga zadovoljavajuću cjenu!

KOMUNJARA

Ritko se obaziren na ono što mi netko rekne. Naročito na uvrede. Ma jedna mala zabilježba otvara veliki prostor. Valja to proštudijat.

„Šta se družiš sa onon komunjaron?“

Riči su mladi ljudi, koji su tek ujedrili u punoljetnost no očito in je mozak već zapasala poznata poštapalica koju eto rado rabe a etikete očito znaju di zalipit. „Dobar“ i predan učitelj se tu potrudija obrazložit temu.

Što, i tko, je to komunjara?

Amo redom. Po njima, i sličnom mnoštvu, to je čovik koji nije zaslužija da hoda među svitom. Ma da uopće nebi triba bit živ. Nema te negativnostu kojon oni nisu „nadareni“. To je soj ljudi iznika u omrženoj Jugoslaviji, tamo bija član partije a samim tim i udbaš, špija, lopov, mrzitelj hrvatstva, nevjernik i nadasve pokvaren. Normalno, ima vezu sa partizanima. Navija za Zvezdu. Komunjara na sebe vuče i mnoge druge negativnosti, kako komu padne na pamet da mu ih prikrpi.

Po meni, komunjara je zaista osoba koja nije, ili nebi tribala, bit omiljena u društvu. To je onaj soj ljudi kojima se živo jebe za ikoga, ili išta, osim za sebe i svoje. Njih društveni sustav zanima onakav kakav je na snazi. Oni se prilagođavaju njemu, Bože moj neće sustav prema njima. Triba im se priznat, majstori su svog pokvarenog zanata. Format glumci koji tako vješto barataju sa maskama. Kolekciju čuvaju a potrebite vade i marširaju.

Sad, kad dobro razmislin, lišo san proša. Zamislite da su me nazvali pederom i lopovom, etiketama koje lipiš kad nemaš što drugo

Poruka roditeljima koji „obrazuju“ svoj podmladak. Pustite dite da ćuća radosti mladih dana, ne opterećujte ih vašim nakaradnim izlivima mržnje, osvete i prostakluka. A možda ste vi ona prava, autentična, komunjara?

EX  GLORIJET

Kad čovik bane na oni lipi prostor podno Gospina Otoka, di je nekad bija Glorijet a sad građevina posebne namjene, plus dječji sadržaj, nema što prigovorit.

Sve je tu šesno posloženo da se čovik prolaznik lipo ćuti.

Ma kad kreneš onim odvojkom ka Hotelu President, trotoarom, tvoj pogled mora biti strogo prid stopalima koja te nose.

Zaista se pitan, vlast pitan, zar je ponestalo šoldi da uredite nogostup u dužini pedesetak metara.

Toliko rupa, tolika izneređenost.

Daj asfaltirajte tu dionicu, ako nema šoldi zatražit ćemo pomoć nas koji tuda svakodnevno gazimo.

Slika sve kazuje.

BIJA SAN DOLI

Moraš digod skoknit i do Splita. Moraš špartat koju uru. Danas san ima vrimena od sastanka do sastanka i odlučin proćirit u mnoge kantune u centru.

Znan svaku uličicu. Svaki trg. Dugo san tu živija.

Oću se uvirit dali je oni Aris u pravu kad javno tvrdi da nam je Split skroz zasran i ispišan a da Čistoća to ne dovodi u red.

Il san ja ćorav, il je Aris lažov. Sve čisto, uredno, nigdi traga tim njegovim tvrdnjama.

Sidnen i otvorin portale. Čitan izvještaj našeg šefa policije. Sve u redu, nema ekcesa, nema ekstremnih događanja. Intervju je iskren i temeljit u obrazlaganju te ne vidim razloga ne virovat.

Ali zašto ti politički piuni, anonimci, koriste svaku priliku da medijski obezvriđuju rad službi i poganim jezikom, u svom interesu, nude ružnu sliku o gradu, o nama.

A da malo pomognu? Bi, kad bi znali.