ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
KAKO PRISILIT STANOVNIKE DALMATINSKE ZAGORE DA NE PAZE
Ante Tešija
Danima se najavljuje konferencija o katastrofalnoj demografskoj slici dalmatinske zagore,na Ekonomskom fakultetu, jer kako je krenilo odnit će nas vrag i više gori neće ko imat orat, sadit, kosit, must krave i pivat ojkalicu.
Zabrinula se Država za moje ognjište. Za njen ponos čuvan generacijama.
Bilo je te zabrinutosti puno puta oko tih problema, ma nekako uvik okolo niki izbora. Krene, da prostiš, suza na oko, koliko truda se tu ulaže, a ja bidan nikako da skužin taj pomak u blagostanje. Ceste pune novih rupa, struja žmirka, pošta zatvorena i dalje, ambulanta stoluje još dalje, autobusi reducirani, vode samo ako se oni ozgara smiluje. A dičice, sve u jedan oveći razred. Od Svilaje do Moseća.
No kakav bi ja to bija Vlaj da se živo ne zainteresiran za ti skup. Oću tamo i gotovo. Oću in u brk reć šta ih sliduje, šta triba učinit da bi gori bilo više dičijeg plača. Oću in objasnit kako obećanja mogu ponit sobon doma, da su slova za pisnike ,a dila za političare. Oću in reć da prestanu pizdit o onemu što ne razumidu. Oću i gotovo, pa makar me izbacili sa konferencije.
Nabavija san čak i pozivnicu pa mi se oko vrata kinđurila plastika sa naznakom PRES.
Moja nakana nije blidila sve dok nije počelo poznato dernekovanje. O zagori redom počeše govoriti upravo oni koji ne bi tribali. Oni zapravo pojma nemadu u što su se upustili.
Na mene je najveći dojam ostavija poteštat grada Splita, koji se toliko uživija u temu da san pomislija kako je on Vlaj a ja fetivi splićo. On priča o zagori a ne priča sa koalicijskim partnerom koji je dite te zagore, dok zajedno drže vlast, u gradu i županiji, i ćućaju svu blagodat koja ona nudi.
Demografija je zajebana tema. Kažedu da o tomu mogu ćakulat samo stručnjaci. Koji stručnjaci? Koliko moja vlaška glavurda konta da razumi, pravi stručnjaci su oni koji nakon truda u polju i okolo stoke, krenu ka koćeti i onda šta se omane.
Demografija nije filozofija, a uporno o demografiji parlaju filozofi, umišljajući kako će ih netko poslušat. Moš mislit.
I uleti mi u spomen moji ćaća i mater. Cili život, okad su se rodili, nosili su teret siromaštva no nije ih pričilo da nas šestero ugleda svitlo dana. Nije vrag da su tada onin prostoron gori, o komu se eto i konferencije držidu, lutali demograsi i učili ih kako da poboljšaju demografsku sliku kraja kojem pripadaju. Ne sićan se da mi je ćaća to spominja.
A bilo je nas dičice na vagune. Pune škole, pune ledine za balunon, puni pašnjaci sa stokom. Jednostavno, zaostali a demografski svjesni. Čudno.
Konferencija se bližila kraju, aplauzi se stišali a manekeni demografske molitve posidaše u svoje crne jangire i odtutnjaše u nova društva po mile glasove.
Odoše a da in vlaški predstavnik nije ima šansu nešto opako poručit. Doduše, ostadoše nižerangirani manekeni koji bi ko malo raspravljali i uvažavali naše sugestije koje bi potom iza prvih vrata šutnili u smeće. Ostaviše nas u vakumu nepotribnosti.
Oša san. Pobiga i zakleja se kako moja noga nikad više neće koraknut u taj bezdan ljudske bezidejnosti, ispraznosti i manipulacije.
Ne tribadu mojon Dalmatinskoj zagori nikakvi demografi da nas učidu kako se pravidu dica i da što većon količinon urađenog pomažemo Domovini, jer bi tobože samo sa ton činjenicom odjedrili u društva naprednih.
Vrag vas lipi odnija, vas i vaše učenje. Za napravit dite je lako. Ma nikako da nan objasnite kako od diteta napravit sritna čovika. Kako ga odgojit, dat mu sve potrebito što čovika sliduje. Školu, zdravlje, posal, stan i uvjete za daljnju reprodukciju. Tu zapinjete. Vas samo brine što nas je sve manje.
Ne znan kako je završila ta leteća konferencija. Zapravo me i ne zanima. Znam samo da je to jedna od mnogi šupljina koje nam se nude i nudit će se. Dok su oni divanili ja san bija u poslu, jer san stvara demografske uvjete vlastitoj dici. Zapravo san obavlja sveti posao sa efektom.
A ti moja draga zagoro gucaj i dalje poniženja kojima te daruje Država kojon pripadaš. Trpi teror kojim te batinaju. Puzi i moli mrvice, strahuj od podizanja glasa za svoja prava.
Pravu istinu, i prognozu, tvoje budućnosti izreka je saborski zastupnik Miro Bulj, kad je predsjednici, pokrovitelju konferencije, uputija rečenicu dobrodošlice.
„Zapantite, ovakon politikon će te nas dovest u situaciju da neće imat ko trkat sinjsku alku“.
„Jebite se“ čulo se negdi sa strane.
