ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
KARTOLINA
Ante Tešija
SPLITSKI POUČAK
Petstotinjak glasova je falilo da Split već danas ozbiljno krene sa poslom. Malo tko se nadao ovakvom rezultatu. Kad se uzme navika, vrućina i nezainteresiranost potpuno je jasno zašto su splićani apstinirali. No demokracija je to i tu se više nema što prigovarat.
Ovi izbori su posebni po mnogo čemu. Dešavaju se stvari koje su pomalo čudne i nelogične. Vrime zrije za velike promjene.
Velike stranke su se dobro srozale te čak raduje kako su na silaznoj putanji. Sami su za to zaslužni.
Raduje što više nema onih koji su toliko brljali u prošlosti i koji su svojon pohlepon sami sebe uništili.
HNS, ta nekad dosta moćna stranka odlazi u povjest. Ti brljatori kupovne moći su konačno zauzeli poziciju srama. Odmah za njima su HSS i HSLS. Pravaša više ko da i nema a neki pokušaji stvoreni u vrime „šanse“ ne natječu se više.
SDP je sam sebi „puca“ u čelo. Precizno i bolno. Njihov đir je gotov, tu nema ni volje ni znanja povratku na staro. Toliko bezidejnosti, švrljanja, gramzljivosti i nesnalaženja ritko je nać na političkoj sceni. A što je najžalosnije, imali su i imaju svoje bogato livo biračko društvo. Đaba in kad im ni oni više ne daju glas. Razlog? Normalno razmišljanje.
HDZ je ipak na ovim izborima sve nadmašija. Toliko naivnosti, amaterizma i smušenosti teško da će ponovit. Pljunuti na svoje bogato biračko tjelo i dovest ih prid gotov čin e to mogu samo majstori zablude. Izabrat nekog neovisnog da te predstavlja, bez tvojih oznaka, bez jasnog saveza, a uz to potpunog anonimusa, e za to im valja odat počast. Kako da član stranke prihvati tu suludu ideju? Baš ovako. Okrene leđa.
Najveći značaj, i dobit, za Split je silazak kočijaša iz njegove raspadnute kočije. To se konačno desilo i tu valja aplaudirat. Ritko će Split u svojoj budućnosti iznjedrit ovakvog klauna. No, Split je to. A po svemu sudeći njemu više i nije do kormila. On je ujezdija u dokonost, medijsku pažnju je dovabija „posebnošću“, a puk gladan zajebancije i redikulizma ga grli. No očito je da tu više nema štofa. Štof se preselija na njeno tilo pa modni šarlatani zbrajaju u kojoj svoti novca se ukazala.
Jadan je naraod koji na taj način daje pažnju. Rolex u visini dobra terenca i patike u visini dobre penzije su mjerilo da ga se „grli“, ma zagrljaj bi triba biti malo greziji.
Potpuni pobjednik je Ivica Puljak. Zasluženo i očekivano. Možemo o njemu mislit što nas volja no kad se sve zbroji onda mu naklon do poda ne smi izostat i od njegovih i od protivnika. Suvereno je vlada prostorom, vrimenom i porukama. Miran, staložen a do ludila hrabar. Malo tko bi siša sa trona i ponudija sebe na provjeru. Malo tko bi sta iza otkaćenog prvog suradnika. Malo tko bi bija tako odlučan.
Drugi krug je čista formalnost. Ako HDZ želi povratit imalo povjerenja triba bi svog kandidata navest da odustane i da Puljkova ekipa odmah krene u tešku borbu sa nagomilanim problemima.
NOVINARSTVO U RALJAMA INTERESA
Svaka izborna večer je u žiži interesa javnosti te ona sa nestrpljenjem očekuje rezultate isprid svojih ekrana.
Neizbježno je da se glavni konkurenti okupe u svom stožereu i budu na dispoziciji novinarima i javnosti kako bi isti čuli koju pametnu. Kako bi se ćutila radost pobjednika i tuga gubitnika.
Ovu večer su svi uredno bili u svojim „brlozima“.
Svi osim jednoga. Očekivano.
Kratko izvinjenje putem fejsa, bez objašnjenja, i poziv da sutra oni dođu njemu na teren, upale auta, spakiraju opremu i voze 100 kilometara u drugu Županiju, kako bi im on objasnija svoju gubitničku poziciju i „objasnija“ stanje na političkoj sceni. Dođite, bi će prš’ta, vinčine….A mediji znaju i sočnog priloga kroz optužbe i vriđanja.
E sad, potpisnik ovih redaka razumije njega. Njemu je do promocije, zajebancije, prilike, obračuna i svađanja a kuš to rode ako mediji ne prenesu. Narod to čeka. Što ne pozove narod i direkt in u brk to prenese?!
Meni se počelo gadit novinarstvo kojemu je do „scene“, do događanja bilo čega samo da se pažnja proda. Čemu je to tako? Zašto su se sve redakcije spustile toliko nisko i ošle mu prid noge, njegov teren, zaboravljajući da in je obeća večer prije biti na usluzi u svom stožeru? Zajebaje se sa njima!
Normalno, krivi su mizerni rezultati i šta se on ima tute zadržavat i sramit.
Ali mediji bi morali držat do sebe, svog ugleda i davati prioritete vridnotama dostojnim njihova prostora. Ma kad je mediju bitno koliko košta, i koja je marka, roba te što dotični ždere i loče onda je to žutilo vridno nepažnje.
Ma što reć kad svi nagrnu na rogožničko žalo i kad princ dojezdi na ganjc novom elektro golf vozilu već da se srozanost opasno uselila u mnoge redakcije.
Što bi pokojni Joško Kulušić na ovo reka?
TRIŠNJE I PZ MARINA
Stravična je spoznaja da u zemlji koja tone u svim „lukama“ nema radnika da poberu 50 tona trišanja za dobar dohodak. Nevirovatno da nam se to dešava. Nema tu opravdanja ni za Državu ni za vlasnika stabala.
Država nam preživljava na stihiji. Sve je prepušteno slučaju. Odvojila se od svoje srži, od same sebi i ne čini ništa da nas zaštiti. To je naprosto tako i tko god kukuriče da smo na stazi brzog oporavka, zavarava nas. Ostavit svoje proizvođače da se sami koprcaju u svojoj muci je maćehinstvo dostojno prezira.
Znam da je i vlasnik da ruku tom stanju. Pobro moj, imaš toliko stabala i da se u zadnji tren snalaziš, pa kad se ne snađeš plod u gnjoj. Tu se triba znatno ranije osigurat. Znatno ranije dovuć radnu snagu da u taj misec sve poberu. To je moguće jer bi mu ja sam dovuka barenko dvdeset ljudi da to obave. Ovako, kad je crv u plodu teško ćeš ga istirati.
Mi koji smo se rodili u socijalizmu, koji smo udarali kartele i vridno radili svoje smjene, sićamo se organiziranog oblika kroz POLJOPRIVREDNE ZADRUGE.
Nije bilo sela koje nije na taj način savršeno obavljalo svoje zadaće. Čak i moje Ogorje je imalo takovu zadrugu.
Moja mati je svako jutro, sa prijama, znala uzest važe u ruke i krenut u branje plodova te iste na tovaru dovlačila gori i uzimala dinare.
Sve što se proizvodilo na individualnom nivou svoj cilj je ostvarivalo kroz zadruge. Ka što smo sve uništili i razorili tako smo i zadruge makli u stranu.
No nisu svi. U Općini Marina još uvik postoji POLJOPRIVREDNA ZADRUGA. Sjajno društvo. Znan to iz prve ruke. Imadu novu uljaru, otkpljuje sve druge plodove, prerađuju i zapošljavaju. Izgradili su moderan objekt poza Marine ka ulazu za Sevid.
Izgradili i tako trune. Moderno društvo ne nalazi interes da im se pomogne. A triba im samo dozvola da se napravi odvojak sa magistrale jer bez toga nema ni uporabne dozvole.
Pazite, već 10 godina, kako piše Slobodna Dalmacija, oni muku muče da mogu pokrenit strojeve i radit. Đaba in. Demokratski izabrane skale vlasti, svaka na svoj način „koči“ uzbrdo. A okolo ima, na trasi magistrale, odvojaka svakih pedeset metara.
Jebo ti zadrugu i zadrugarstvo, smrdi na komunizam!
NAPUSTITE TOG VELEIZDAJNIKA
Rat na hrvatskom političkom vrhu ne jenjava. Nema dana da se njih dvojica ne počupaju. Ajd, nije to ni neka nastranost, ima tega svuda po svitu no kad se priđe granica onda to više nije zajebancija.
Ispočetka to biva i interesantno, obično se hvale akteri jer triba sve istrest prid javnost kako bi se tajnovitost državnog delanja razgolitila.
Ma vrimenom, naroćito kad se vriđa, to prelazi u gadljivost. Izvlače se tajne iz života, laže se, napuhuje i vriđa. Nedostojno.
U oba slučaja je primjećena ratobornost koja se ne kani obuzdat.
No zadnje što sam uspija uvatit i što mi se ne sviđa a to je da se pozivaju suradnici protivnika da „luđaka“ napuste dok im je vrime.
E to već nije u interesu Države. To već vodi u stanje koje ne garantira napredak. Demokracija je tu, konzumiranje je dozvoljeno ma odabranici bi tribali biti svjesni da se pretjerano prekoračenje ne može tolerirati.
Davno san, sa ushitom, napisa i predložija da sad kad imamo dva obrazovana, sposobna, inteligentna, naočita i svjetska čovika na vrhu, da ujedine ta svoja svojstva i zajedništvom krenu pravcem dobrostanja u društvu.
Đaba lajanje na misec!
AMERIKA SMRDLJIVE DEMOKRACIJE
Svi gledaju što će majčica Amerika reć, uradit…… Postala je toliko dominantna da se i njen nakaradni festival demokracije po kugli prihvaća i tolerira.
Nema fete di se neće uvuć. Nema događanja di neće dat ruku. A naročito oružje.
Najnovija ponuda dolazi sa njihova Vrhovnog suda di se daje svakoj njihovoj zajednici da odluči ima li pravo žena vodit brigu o svom tilu i životu. Prevedeno, ukinuše to pravo a sa sebe skinuše odgovornost.
Normalno, Vice i Željka danima ne spavaju od slavlja. Nema sumnje da će straže pred bolničkim ulazima biti trajne a da će kolone svaku malo gasit semafore i koračat.
Ja san zadnji čovik na svitu koji bi ubija. Zadnji san koji bi predložija prekid trudnoće. Ako nema razloga. E, razlog je ona točka sa koje se bira smjer. Razlog je zakon u kojemu nema porote ni suca. Razlog je individualnog karaktera i tu nema petljanja dokonosti sa strane.
Dugo ja već živin pa ponešto i znan o fenomenu siromaštva. Davno, u moje ditinjstvo, u moje selo, je svaka kuća brojila toliko dičice da smo po troje spavali po sklepanin koćetama pod sukancom. Selo je bilo pod vičnon grajon a razredi u školama tisni. Znalo se da ćaća kad dođe sa rađe sa terena svoju svu dicu i ne pripozna.
Živilo se u siromaštvu ma su sve ledine bile uzorane, vinogradi zasađeni, stabla njegovana a stoke toliko da si se mora sklanjat kad bi se to zaprndecalo. Živilo se sa nadom i uvjerenjem da je sutra već bolje.
Danas. Što je to danas da bi tribalo bit dičice bar upola ko nekad? Uvjeti. E oni su ta boljka koja ne daje mladima volju da se ukrcaju u neinteres društva i da njihova briga bude samo njima natovarena.
Nekad smo bižali od siromaštva, danas hrlimo u siromaštvo.
Stvorili smo društvo raslojenosti. Toliko različitosti bez smisla i potribe. Pojedinci lude sa luksuzom a većina jedva kraj sa krajem krpi.
Ne tribadu nam straže „opomene“ pred rodilištima, ne tribaju nam hodovi za život već nam triba odlučnost da minjamo ovo gnjilo stanje bezperspektivnosti a onda će i dičji plač bit češći i blagoslovljeniji.
Ne virite više u tuđu intimu, ne čeprkajte po tuđoj utrobi, manite se ćorava posla jer zagađujete i tako mutan prostor.
