ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
KARTOLINA: Autori zavrzlama
Ante Tešija
HERKULOV PAD
U ono vrime ka’ mu je sve išlo za rukon, ka’ je bija ženik i udavača, Herkulom se uspoređivaše a da o antici pojma nije ima. Nekin njegovin razlozima i spoznajama, sam sebe je ugura ko rivala njegove enormne seksualne moći.
Herkul je davno istrunija, rival mu polako trune. A ostaju pitanja. Komu, i zašto, je on triba? Zar je tribalo proć dva desetljeća da se skuži ta velebna promašenost?
Prije ovih županijskih izbora na izbornom mistu u školi Kraljice Jelene srija san susida i upita ga za koga će glasat?
-Za Bobana neću!
-Zašto, kad znan da si prije njemu da glas?
-E sad neću! Glas za Bobana je glas za Keruma.
-Bil objasnija?
-Evo vako. Meni je Boban čovik skroz ok. Nisan član HDZ-a ma on piza. Sad pazi ovo. Dan mu uredno glas a on, tj HDZ, uleti u koaliciju sa Kerumom za kojeg ja nebi da glas pod pritnjon puške.
HDZ pomalo tone. Ne triba bit posebno vješt analitičar da saznaš razloge. On ih već dugi niz godina drži pod svojim šapama. Ima mizeran izborni rezultat ma mu i to daje za pravo jer o njemu ovise. No zašto najjača stranka trpi taj zulum i jednom za vazda sa sebe ne strese tu naopaku tvorevinu.
Zato ne čudi ni splitski fijasko jer kad bižiš sam od sebe onda ti ni drugi neće doći.
ŠERIF
Neki šerif sa Kornata zaželija se kusat stranjskog mesa pa umočija lokalni proračun u tu svoju degustacijsku avanturu.
Pobro se ušulja u noćni bar di se tresu bibiti i guzice, pa u mraku umislija da ga njegovi neće razotkrit a objašnjenja će on lako namać. Tko da se petlja u njegov šerifski posal.
E sad, tko je taj pobro. Gledan ga i ne vidin baš marku prid kojon dame padaju. Roba zdepasta i očito bez romantičnog izričaja. A i što će mu to kad je u žepu proračunska kartica puna. Dame, koje svoj kruv zarađuju primajući na traci uspaljene klijente i tako su cjepljene protiv gadljivosti.
A davno san pisa, steka neprijatelje, kako smo sa ponekim šerifima dodatno usrali vrime i prostor.
PULAC
Ka’ si mlad, ka’ si pun energije i pozitivnog divljaštva onda ti ništa drugo ne preostaje već da se igraš. U moje vrime, u jedan davni zeman, pod Svilajon, smo igrali balun. Do besvjesti. Ledina je bila naš teatar.
U moju izbu se iskrca mali pulac. Siv. Toliko lip da san ga stalno milova i ljubija. Pulac je to svatija i doslovno me nije pušta na miru. Mojin izlaskon iz dvora on bi se pridružija i kud ja tud i on.
Život bez tovara u ta čemerna vrimena je bija nemoguć. Tovara se čuvalo i njegovalo na poseban način. On, sa samarom na leđima, bijaše najbolji pomagač pri teškim i čestim radovima.
Sa tugom san pročita novinsku priču o divljačkom usmrćenju pulca koji se tek izmigoljija iz majčine utrobe. Tko su ti idioti, idiot, koji se iživljaše na tek izleglom malom princu?
A taj tužan događaj u njidra mi nanovo utura uspomenu na mog malog Sivca, na jedan tren kad me zajeba samo tako. Igrali smo na Podima, ima san balun u nogama i sprema se pucat na gol omrznutog protivnika kad me netko sa leđa krvnički faulira. Diga san se i očima potražija lolu a moj mili pulac se nakesija nad mnom dok su protivnici poligali po ledini valjajući se od smija.
Vrag vas odnija idioti bez smislenog života.
SOLINSKI KONDUTI
Danas san svidočija muci dvije majke sa po dvoje dice. Užurbano su se kretale centron Solina tražeći toalet di bi se dica olakšala. Uputija san ih na poznato misto no one su potvrdile da ne radi.
Zaista, raspita san se, u našem Solinu fali tog sadržaja. Tog osnovnog uvjeta da sebe smatraš gradom i turističkom destinaciom.
Daj dečki ne sramotite nas.
PENAVA ZA BADAVA
Mora san dva puta pročitat, nisan moga virovat. Potraži san i druge izvore da bi se uvirija.
Je, istina je. Takovu splačinu teško čovik može doživit. Gradonačelnik Vukovara, notorni Penava, nagradija dite, svjetskog prvaka, sa 300 ( trista ) kuna i plaketon.
Jučer me žena poslala u dućan sa spiskon za ručak. Taman trista kuna. A pola je falilo.
Što se poručuje sa ovin činon potcjenjivanja i zajebavanja?
Dico moja, držite do svog dostojanstva, ne dozvolite da vas svaka politička pizda vriđa. Ne uzimajte tu njihovu „milostinju“, ne pružajte in ruku jer oni se rukujuć sa vama pripremaju na obmanu a vi ste in ko potvrda da su samilosni i osjetljivi.
Oni ovih 300 (trista) kuna požderu za jedan doručak.
A sram? E, protiv toga su oni cjepljeni.
Penava, dokazao si da je vira u tebe za badava.
UZMI, OL TI JE ĆAĆINO
Čitan ispovist bidnog čovika koji svidoči da mu se Država uknjižila na pola ćaćine ostavštine.
Ne sumnjan da je čovik u pravu kad optužuje majčicu Državu. Dešava se to. U našoj majčici naročito.
Koliko se samo prosulo psovki o bivšem sustavu di je ta praksa bila redovita. Uviravalo nas da je tomu doša kraj. Malo morgen. Ista praksa različita obmana.
I sam san u raljama „pravde“ voljene Domovine. I sam san iskusija taj demokratski pomak na „bolje“.
Već 15 godina vodin rat sa „demokratskim pomakom na bolje“ a nikako da dobijen potvrdu da mi je ćaćina ostavština čista.
Već 15 godina se ganjan sa sudskim uredima, državnon administracijon, trošin novac i sve manje virujen u ovo posrano posloženu pravdu u ime naroda.
Čak me više i nije briga za ishod. Moj zeman ističe. Vlast se minja no praksa ostaje ista.
TERETI NADIRU
Odan uz Riku i čudin se porukama vlasti kako će uskoro i vode nestat. Korito puno a ona piči u plavi Jadran.
Mislin se, oni nas upozoravaju da štedimo a ovolika vodurina gre u prazno.
Kažedu mi da ne peren auto, da ne zalivan vrtal i da zavrćen špine.
Sa druge strane očajom se prate vatre koje gutaju velika prostranstva. Kuće i imanja. Di gremo, zašto nan se ovo dešava? Nije li čovik diga ruke od samog sebe? Raspištoljili smo se u dokonosti, malo bacilamo o posljedicama ma računi stižu na naplatu. Sa kamatama.
Imamo par kanadera a polovica u kvaru. Zašto ih nemamo dovoljno? Zašto se razbacujemo ratnim avionima kad se nismo kadri obranit od plamena koji uskoro i neće imat što za progutat?
Zato šerif uspješno gasi žeđ i strast lovom koju smo mu mi tutnili u žepe.
Zaželili smo, dobili smo!
GUVNO NEUKRUĆENI JANGIRA
Počinje im dugi godišnji odmor. Nek im ga, neće nam falit.
Skršen, odgledah najnoviji saborski dernek i moran priznat da se sramin, da se ćutin potišteno, ljutito i nemoćno.
Zar moja Domovina nema bolji reprezent? Zar u mojoj Domovini nema muževa sa dostojanstvom? Di su se skrili? Di smo ih izgubili?
Kultura ophođenja u svakoj zajednici ovisi o odabranima. Oni su, jebi ga, odabrani, oni konzumiraju pladanj luksuza kojeg smo im mi servirali.
Oni su zapravo mi!
Jučer Prkačin, danas Zekanović, svoju ratobornost, gnjilavu do bola, razbacuju saborskim prostorom, nesvjesni srama kojeg su jedino kadri ponudit.
Ti gnjilavi lole su toliko zaigrani svojon mizernon vaznošću da se bojin kako smo na putu da od svetog urade prokleto.
Od Sabora su ti jangiri, pod kopitama, utabanali obično guvno. Jer jedino guvno otrpi jangirovo govno.
