|  |  | 

S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

KLINTE, SPASI OGORJE

 

 

KLINTE, SPASI OGORJE.

-I ti si mi novinar o’kurca?

-Molin.

-Po Ogorju ti odaju svitski ljudi a ti to ne koristiš.

-O čemu ti bališ slindro?

-A čitan da je gorika bija Klint Istvud. Valjda traži lokaciju za snimit koji kaubojac.

-Pojma nisan ima.

-Normalno kad iz Solina ne mičeš guzicu. A moga si lipo dobit intervju, slikat se s njim i postat popularan.

-Baš. A moga san mu ponudit i scenarij.

-Kako izgledaš uzeja bi on tebe u glumce jer si idealan za staru skvo. Malo te opiturat i…

-I tebe bi uzeja za, uz malo maske, bizona.

Klinte, dođi i dovedi nam vodu.

MASKIRANI NA ZADATKU

Konačno su se našli. Nova lokacija, velika ko Poljud. Tema se nakupilo, sa’ će oni to.

Slika koliko oš, što i doliči značaju trenutka. Svi razdaljeni ko od kornera do penala, disciplina vlada. Maskirani do nepripoznatljivosti.

Vidi narode kako se valja čuvat. Uči. A ono što smo se balili, rukovali i jašili jedni na drugima u izbornoj noći, starost-ludost.

E sad jedno ozbiljno pitanje. Ako si razdaljen, šta će ti maska? Ako baš oš masku na ćunku, šta će ti razdaljenost.

Dosta o tehničkim pitanjima. Mene oduševila jedna rečenica koja doslovno kaže: „Sad ćemo se mi uvatit Dalmatinske zagore“. Negdi u sjeni te rečenice može se pročitat: „Tamo di mi vladamo“. Očekiva san bar aplauz Mira Bulja, zagorskog junaka, no nije se oglasija. A možda i bi da su ga ogorani pozvali da upozna Klinta Istvuda dok je bija gorika.

I konačno se ukaza arheolog. Čovik jednostavno objasnija da je korona ušla u dom u Vukovarskoj odzada i uradila šta jon je posa. Posramija puste nezadovoljnike koji su sumnjali da je instaliran, a on se bidan prijavija na natječaj i pobjedija.

Stručnjaci, za staro.

HEROJI SPOREDNIH ULICA

Napad na splitskog gradonačelnika od dvojice balavih „heroja“ ulice, viran je pokazatelj kojim putem kreće razularena mladost, ostavljena da se batrga u svom smušenom odrastanju na diku nas koji bi ih tribali usmjeravat ka normalnom.

Vriđanje i šaka u glavu postaje tako ozakonjen komunikativni običaj kad se komu ćefne, kad umisli da je baš on u pravu a krivac meta desnog aperkata.

Iako je gradonačelnik minorizirao taj gnjusan čin, na nama je da se upitamo kud to krećemo. Znan da će te reć kako se to svugdi, i svagda, dešava no zapitajmo se zašto tu klicu nereda odlučno ne sasičemo u korijenu, pravičnom i strogom kaznom, Jer u nas hrvata su novčana kazna i aps najbolji lik otrižnjenja. Zar tako ne pomažemo i samim delijama?

Ako, kao i inače, preko ovakvih škerci budemo priskakali za očekivati je da svatko od nas, koji nismo nekomu po ukusu, dobije porciju batina negdi u zabačenoj uličici, prostoru, od hrabre grupe pošteđenih jangira.

Šaka po glavi stanovnika bit će nova kategorija u skiciranju stanja društva.

RAPSODIJA NAŠE DICE

Dok ovi jadnici svoj imiđ stiču nasiljem, dotle hajdukova mladost pokazuje, i dokazuje, da se može i drugačije.

Lipo je bilo svidočit klečanje Mamićeva skupog jata na maksimirskoj travi dok su im naša dica držala predavanje kako se može i bez love.

Miljun puti san istica jednu dosadnu rečenicu po kojem uzorku nogomet može bit’ smisao našeg zadovoljstva i pokazatelj da se i uspjeh smješi. Dajte šansu svom ditetu na način da mu viruješ i da u njega ulažeš strpljenje.

Zašto to nije tako, valjalo bi desetine stranica objašnjenja a sve stane u jednu rič. Interes.

Jednom davno san svidočija ispovisti mog prijatelja čiji sin je briljira u nižim kategorijama Hajduka, no on ga je ispisa i ugura u školu te je danas taj momak akademski obrazovnog zvanja a ne skupi nogometaš.

Naime, pri selekciji mu je stiga zahtjev kako mu sin ima šansu pod jednim uvjetom. Da položi u nepoznate ruke 5 tisuća eura.

To očito nije pandemija ma jest zaraza koja je dovela do ovog stanja da nam se dragulj veseli petom mistu u mizernoj HNL ligi.

Sa druge strane, oni koji se kledu u boje svog kluba čine silan napor da nakon njihova divljanja Poljud bude prazan a blagajna načeta.

Gledan nediljni derbi i glasno govorin da svi čuju, nakon prvog gola malog Čuića.

-Cjena 500 tisuća eura.

Nakon drugog gola.

-Miljun je siguran.

FESTIVAL ŠUPLJI NOTA

Dok pišen koristin muziku, pisme, ko pomoćno sredstvo za što bolju kreativnost.

Splitski festivali, moje mladosti, su česti gosti mom uhu.

I ovi san pokuša odgledat i moran reć da san bez veze gubija vrime.

Di je nesta oni naš posebni sajam melosa, opituran mediteranom i svim bojama posebna tepla ugođaja.

Znan ja da je teško izbacivati hitove ma isto znan da su kopiranja zapravo obične krađe. Ovi trenutni ni u kopiranju se nije snaša. Toliko promašenosti i lošeg notnog gradiva odavno Prokurative nisu nudile.

Zdenko, Jakša, Momčilo, Vjeran, Stipica, Oliver, Remi……., sigorno su, gori, nediljno večer iskoristili igrajući trešetu.

KORONA KORMILARI NA SUVOM

Ja više u dućane, ustanove i zatvoren prostor ne mogu ulaziti. Mene je najnovija odluka stožera potpuno osakatila. Ja masku ne mogu nosit. Guši me i tira na povraćanje.

Ma guši me i sve ovo što se dešava okolo pošasti kojom je svit trenutno u zarobljeništvu i izoliranosti. Mene buni praksa. O teorijama nisan kadar sudit. Ma praksa je naprosto nerazumljiva.

Zašto se isti tretman ne sprovodi na isti način?

Evo, uzmimo nediljne mise. Ne primjećujem da tu ima naznake stožernih zahtjeva. Traje dugo, ljudi su na „gomili“, dišu jedan drugom za vrat. Zašto? Zar tu ne vreba ista opasnost?

O izbornoj noći i ponašanju pretendenti na vlast, tj na brigu o nama, suvišno je trošit riči.

Sumnjan da se koronu može koristit ko privilegiju. Ili san se zajeba.

UCVILJENA OPORBA

Neće niko oči u oči sa staro-novim premijerom. Svih njih je uljudno pozva da mu se pojedinačno dođu javit kako bi on čuja što oni misle o mnogo čemu. Nudi srkanje kave. Greška. Janjetina bi urodila plodom.

E sad san zbunjen.

Nisan zaboravija, valjda nisu ni oni, što je sve govorija u predizborno vrime i u izbornoj noći.

Pobjedija san i ja ću hrvatsku rišit svih problema. Malo pojednostavljeno rečeno.

Zašto ih želi baš sada čuti i to jedanog po jednog? Ili je to ruganje ili je konačno shvatio kako mu se nije bilo pametno onoliko veselit i izazivat virus. A naročito podcjenjivat.

Ja mislin da se on dositija starog trika. Šesnaest drvaca u snopu teško moš slomit. Jednog po jednog, od šale.

Ako nije uvatija corona virus, uvatija je virus beznađa. Pametan je on čovik, možda ovog trena i najbolji izbor ma ovo što ga čeka ostavit će traga u bujnoj kosi i nadkaišnom prostoru.

Di god proćiriš na stranice koje se bave rejtinzima, uredno smo prvi odzada.

TROSKOK UVIS

-Jebo te mali miš nisan zna da ste vi ogorani taki sportaši.

-Kakvi to?

-Po onomu što san pročita vi ne da imate svitske rekordere već svemirske.

-O čemu bališ?

-Jutros san uzeja oni metar na rastezanje od pet metara i izmirija od poda uz somić kuće. Četiri metra taman do prozora na prvom katu.

-I?

-Pa kontan kako onom tvom ozgara nije tribalo popet se na kat skalama već hop i eto ga unutra.

-Aaa, skužija san.

-Jel’ on ….?

-Je.

mm

ABOUT THE AUTHOR

ANTE TEŠIJA rođen je 1953. Spisatelj, kolumnist, esejist. Piše poeziju, priče, romane i aforizme. Služeći se satirom i humorom pokušava opisati svakodnevnu društveno-političku paradigmu društva.