S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

KONCESIJA, VRAG JE LIPI, TAKOVU, ODNIJA | S’MOJE STRANE POGLEDA

Ante Tešija

 |  srp. 12, 2017

Teško me natirat da prostudijan nešto, našto san ljut i znan da ne valja.

Donesen je zakon o koncesijama. Mene zanima oni dija šta se odnosi na obalu. Točnije, na plaže našeg čistog i plavog Jadrana.

Potpisnik ovi redaka dobro zna šta je koncesija, tko su supotpisnici i razlog davanja .
Samo, potpisnik ovi redova dobro zna kako se na ovim prostorima izdegeneče sve „naprednosti“ od interesa za Državu.

Odavna se motan okolo mora. plaža, ronjenja, turizma i turisti. Učestova san u pustin akcijama koje se tičedu plaža. U Sevidu san puno puti ronija i vadija škovace. Uređiva sadržaj plaža, kako bi za litnjeg vrimena ljudi uživali u bistroći, suncu i odmoru.

Sa svojin liberalima san čistija splitske plaže od otpada sa sorenog kombinata Jugoplastike, koju je sorila moderna Hrvatska gospodarska mafija, a zbog jeftinoće, iskrcala u more negdi poza Podstrane.

Đavlije jugo ne da mira, pa nosa u puste uvale, i tako smo skupljali gnjil’ parket sa zarđalin brokvama da se koje dite ne nabode dok se toćaje u moru.

Čistili smo i Matejušku i Sustipan.
Ma jedan detalj mi se silno uriza u pamćenje jer je on preteča „moderni“ koncesija na Jadranskin plažama.

Bilo je to devedeset i nike godine, lito ožeglo ko nikad pa se moralo spušćat do plaža i toćavat.

Jednog ranog jutra, jedan radnik jednog škvera, prije odlaska na posa’, ukrca ženu i dicu, u golfa tricu, te ih ostavi da guštaju dok on u trlišu gre zarađivat šolde za kruv. Svratit će po njih okolo pet pozapodne.
Okolo pet pozapodne na muletu di ih je ostavija, nije ih naša. Da se u potragu pa je dozna kako su oni davno ošli ća, pješke uzbrdo.

Zašto?

A lipo, potira ih je „vlasnik“ betoniranog muleta, sa najgrubljin ričima i pritnjama. Objasnija mu jedan sa obližnjeg balkona.
Ošli su kući. Ubija in je volju za toćavanjem a i strah je učinija svoje.
Stari golf je diga pustu prašinu i za sobon ostavlja poruku kako tu neće biti kraj. Naša je svoje doma, obid na stolu, ma mu se nije obidovalo.
Dozna je pravu istinu. Ime i prezime „gazde“ od muleta, kuću lociranu, i ne bi mu druge već da se ljutit ko ris zaputi ponovo u valu.

Nije ga našao doma. Uplašena mu žena izusti kako je oša kaićen na ribe. Dobila je poruku uz greze psovke.

Naš radnik iz jednog škvera, uredno se zavalija na sporni betonski plato uvučen u more, sa namjerom da dočeka ribolovca i diktatora na pomorskom terenu. Nije ga dočeka. Cilu noć je stražarija ma kaić se nije primaka. Prije odlaska olakšao se i guzicu obrisa prikladnin bovanon.

Zašto ga nije dočeka?

Bidna žena diktatora, pribacila se na drugu stranu vale i mavanjem dozvala svog „junaka“ da mu prinese poruku. Junak se okrenija i prinoćija u vali na jednom malom otočiću.

Da li su se oni poslije raskrstili, nisan dozna, ma znan da više nikomu nije palo na pamet tirat ljude sa „svog“ betoniranog posjeda uvučenog u more, u malom priobalnom mistu razonodnog karaktera.

Ma mi se čini da ova nova, moderna, koncesija na plaže, ima malo veću hrabrost ,a i zakonska buža pripomaže, te da će , mic po mic, obim slobodnog mista za šugomane bit bitno sužen.

Svakim danom, medijski i golim okom, svjedočimo tom galopu bile plastike po pjesku a jebivjetri će već naći način da vam izbiju volju za toćavanjem. Morsko modrilo je njihova profitna platforma za zgrćanje bez znoja.

I logično pitanje ponosnom hrvatskom puku; radništvu, inteligenciji,braniteljima, mlađariji, dičici, domaćicama, penzionerima i klošarima. Oćete li konačno dignit guzicu sa stoca i primistit ju bez straja na šljunak, pjesak i kamen svoje Jadranske obale?

Bojin se da vam nije do bunta. „Pusti me stat s’miron“, vaša je dugogodišnja parola a bojin se da će i za stajanje doć neka zabrana.
Evo striže jedna „ohrabrujuća“ vjest. Država traži objašnjenje za splitske Bene.

Bidni ćaća, presidente ŽS, objašnjava kako on nema pojma šta mu radi sin kojemu je potpisa tu manču od poslića. Nema on vrimena za to a i kako će znat kad sina ne viđa od ponoći do osan ujutro. Je da skupa žive, jedu, odmaraju i gledaju dnevnik ma to ne ulazi u raspravu ko šta radi i čime se bavi.

Koncesija, koja lipa ma, zajebana rič.