S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

KONTRA VITRU

Ante Tešija

 |  stu. 30, 2020

TRAŽI SE NOVI GROBAR SPLITA

Grad Split, metropola Meditarana, simbol slobodarstva, vično opituran dišpeton, dom pusto slavnih, pomalo plovi u novu izbornu godinu kad će morat izabrat novu ćunku na čelo grada.

Počela su nuđenja. Svakojaka. Nude se nova lica, ma bez nikog posebnog šušta za odabir. Bože sačuvaj da ja tu koga turan u pizdunstvo, no moran priznat da me ni jedan dosad nije taka, da bi reka, to je to.

Čudna su ta izbacivanja imena na površinu. Jedni upoznato „poznati“ i drugi potpuno nepoznati, ma u stranačkoj hijerarhiji očito nametnuti. Grad robuje nekin čudnin zakonitostima.Partije nude a virni partijci biraju svog’, dok većina sniva zimski san neinteresa.

Zato nije za čudit se kad nam na izborima pobjedi lola sa mizernin postotkon od svih sa pravon glasa, no jebi ga, demokracija nas uvatila za jaja i mora bit po njezinu.

A kad ti običan arlekin biva redovito ili izabran ili blizu, tada se kriterij toliko sroza da i bandera dobije motiv.

A ja, koji san oša iz Splita ma isto ga volin ko i uvik, nudin riješenje. Ovako. Zamislite da je moguće.

Raspiše se referendum koji obvezuje, sa pitanjem: Želite li da vas naredne 4 godine vodi dr. Dejan Kružić.

Kad bi izašli oni koji tribaju izać, 80% bi ih glasalo ZA.

ODLAZE DRAGULJI

Kako koji ode, naš život biva crticu više turnut u stanje depresije.Nostalgija proključa i počmemo se hranit sićanjima na jedno lipše i bogatije vrime di su oni nesebično dali ruku.

Danas kreće na HRT-u 3 repriza serije VELO MISTO. Neka, opet ćemo sa suznin očima pratiti njihovo umjetničko nadahnuće kojim su nas po ko zna koji put zavidali za katrigu.

Opet ćemo projedrit kroz splitska vrimena u kojima smo mnogi bili promatrači i akteri drugačijeg suživota kako bi usporedbama skužili da naš Grad više nije ni približno isti.

Smoje, Dvornik, Krstulović, Guberina, Nadarević, Marušić, Gregurević, Buzančić, Kapor, Kojadinović, Genda, Kovačić, Vidović i mnoge druge face nezaboravnog timbera, ostaju da žive među nama a da nismo kadri se izborit za bokun kamena lika kako bi ih i mladost mogla vidit po kantunima našeg grada, da bi se bar mogli upitat;“Tko su ti ljudi?“

Likovi, bez šušta i gušta razbacaše se u sve kantune odlučivanja pa stoga ne čudi kako in se živo fućka tamo za neke koji im samo svojon veličinon smetaju.

JUGOPLASTIKA

Adidas, možda najrenomiranija kompanija sportske obuće uradi za našu nostalgičnu priču više od svih nas, izbacivši u čast gigantu patike sa njegovim imenom.

Jugoplastika. Gigant di okrenija da okrenija. Suvišno je više pričat o feti splitske svete zemlje na kojon su bile posađene proizvodne zgrade gdje radiše 13 000 duša, ujedno hranivši cca njih 50 000.

Glupavo nam ponavljat kako je glavni politički strateg tog vrimena javno izjavija;“Triba to sorit, zgrade su gadne“. Ne kontajući na mizerju koja se po posljednji put pozdravila sa legendarnon kapijon i odselila u neizvjesnost opstanka.

Dinamit je uskoro sve pritvorija u prah a ostaci se itnili u duboko more da nebi podsjećali na neko drugo vrime, kad demokracija zapasa taj prostor. Udjeljeno ološu, a sa ološem se zna na čemu si.

Te i takove „gadne“ zgrade su proizvele sportsko čudo, ekipu iza „željezne zavjese“ koja je, zaredom, u tri godišnja đira pokorila košarkašku Evropu. Domaći „mulci“ odgojeni na samo jednoj vrsti „jogurta“ i „bez“ pasoša, ubiše volju naprednom svitu okruženja da se više bave tim sportom.

Sorilo „gadnu“ mater, soriše se i rezultati da bi pod demokratskim uvjetima, raširene zavjese, gutajući jogurete svih okusa, mašući pasportom, slavili pobjedu protiv Zaboka u drugoj ligi.

DOTA

Nije daleko od istine tvrdnja;

Da bi curu oženija, prvo se gleda lipota. Kad nje nema, gleda se dobrota. Kad i tog nedostaje, ostaje dota.

Ako ne znadete što je dota, pročitajte moj roman DERNEK.

Što je povod ovom mom muljanju. Marijana Petir i njena 76-a ruka. Cura je izuzetno snalažljiva. Jedna u zraku, druga u đepu. Pet i pol miljuna je brojka u njenoj imovinskoj kartici pod šifrom; ušteda.

Sjajni su ljudi koji znaju uštedit. Moja majka je uvik mom ćaći i nama pelila da štedimo. Kako ću štedit kad guzica zija, zna bi joj moj ćaća odbrusit.

Marijana štedi. Valjda za dotu. Jer nije lipo kad te netko dođe prosit a da si ti ko crkveni miš. Dota znade preusmjerit simpatije.

Jebeno je kad uz bogatu dotu ostariš sam.

POŽELJNO NEGATIVAN

Kažu da nije lipo valjat pizdarije. Naročito ozbiljnim ljudima. Arlekini i tako za to služe. A ima ih kod nas brale, samo tako.

Čitan i ne virujen. Ministar pravosuđa, meni simpatičan mlad čovik, uputija sudovima cirkularno pismo da suci malo progledaju kriminalcima kroz prste , i ako nije hitno, nek ih ne šalju u zatvor.

Zašto?Pa pobogu, korona priti i nek ih doma, da koga ne zaraze. A kriminalca zadržat doma je umjetnost. Taj rode moj sanja svoj biznis i kad spava. A upravo ova karantena za normalne, njegova je šansa za obogaćivanjem. Sve pusto, u mraku, a on obučen za stanje neprimjećivanja uredno krene u nove pobjede.

Čitan da imamo trenutno 3568 zatvorenika, 1% svih nas, dok imamo kapacitet od 3919 kreveta.

Iman i odvdje dva prijedloga. Prvi. Zaposlit građevinsku operativu i izgradit nove „apartmane“ po svim centrima. Drugi. Svim osuđenicima oduzet kompletnu imovinu koju su kroz drp biznis, čipirat ih, da su nam na oku, i pustit na slobodu. Zašto ovo drugo? Nek sami sebe hrane, oblače,plaćaju grijanje, struju, vodu, tv i internet, zdravstveno, jer zašto bi nam bili na grbači.

Dok ovo čitan jedan je putnik sa pravomoćnom rezervacijom remetinačkog apartman otvorija šampanj. Dok nacija drće od korone on nju zaziva, normalnima zatvor, njemu sloboda.

Siguran san da on ovi tren zove svog odvjetnika sa pitanjem; Oće li mi se ovo vrime uračunat u rok tamnovanja?

A za vozit auto ili gliser, više nije zainteresiran, što je ima satrat, satra je, te je sa te strane pučanstvo sigurno.

29 NOVEMBAR

-A dis’ ti, a?

-Evo me.

-Slaviš li danas?

-Slavin.

-Oćete vi, oćete. Vi neki ste toliko zadojeni da vas ni đava više ne može odvojit od slavljenja. Kuš neg slavit.

-Slaviš li ti?

-Jaaaa, Bože sačuvaj. Gadi mi se spomen ovog datuma. Podsića brale na mnogo toga. Ma vi, vi koji se ne mirite sa novim, vi nas na taj datum podsjećate. Odnja vas đava sa njin.

-Kako te ja podsjećan?

-Eto, jer slaviš. Zašto danas slaviš?

-Auuu zašto, zbog puno toga. Zbog ljubavi, zajedništva, suživota, stabilne i zajedničke budućnosti, da ostanemo skupa, da se pomažemo, da spominjemo vrime koje je iza nas…..

-Kažeš zbog ljubavi. Prema njemu, očito.

-Da, upravo prema njemu. On je taj zbog koga danas slavim.

-Otkad prema njemu?

-Otkad se rodija.

-Ne mogu shvatit da ti njega voliš. Krvnika. Jednog od najvećih u povjesti.

-Pazi kako o njemu govoriš? Ti njega ni ne poznaješ.

-Što, da me nebi vaša UDBA strpala na Goli? Da ja njega ne poznajen?

-Krvnika spominješ? A on ni mrava nije zgazija. On je tako odgojen i ne dan da o njemu tako govoriš.

-Ti ne dadeš. Jebote, ne mogu virovat. Ti njega još i braniš.

-Branin, jer ga znan bolje nego ti. Uvik je uzame i…

-Okladija bi se da imaš njegovu sliku u takujinu.

-Iman, i ne samo njegovu.

-Ne sumnjan. Ne sumnjan. Zadojeni ste vi tom ljubavlju. Bratstvo i jedinstvo na okupu.

-Da, upravo tako. Ajde, moran sad poć, poljubit ga, čestitat, dobro obidovat i cili dan bit skupa.

-Past će valjda i koja vaša pisma.

-Normalno, samo što on preferira rok i metal glazbu. A ja san tradicionalista.

-Nije ni čudo. Bravar je to. A i roknut mu se sviđalo.

-Koji bravar. O komu ti pričaš?

-O Titu.

-A to ti misliš na njega?

-Nego. A o komu ti pričaš?

-O mom sinu. Rođendan mu je.