"Citati...izreke...mudre misli" ZP Izdvojeno

KORACI KA SLOBODI

Ante Tešija

 |  kol. 5, 2019

KORACI KA SLOBODI

U drači zapletene uspomene puste
kora o’ kamena puca, cvili, bez trena stajanja
stazama vikovnin opanak krči stranputicu
a cokula, na ditetu, u potrazi, za smislom postojanja.

Sviću zore, skončaju se dani
sa feton kruva, slanine, i ćikaron skorupa
unuk kreće, obveze sikću u traženju, uz krunicu
u vičnon čežnji uskrsnuća, moramo, moramo bit skupa.

Kolone poniznosti ka sutonu nestaju u sumaglici
ka slobodi, tamo iza, di grmi, di kolo bluda igradu čudni svati
ugrižena Domovina, prite jadi, stenje nevinost
valja, valja nan za svetost, život poklanjati.

Što li te snađe jedina moja
ucviljena lipotice u bezbroju zemana
evo me stžen, nejak i nezril
evo me, ja san tvoj pupoljak, tvoja buduća, životna grana.

Kolone naše, tihe, ponizne i suzne
k’svitanju krče staze s’miljun zamki
mi, sinovi tvoji, stižemo s’ tepla kušina
da nam kamen rodne grude, uzglavač bude, oprezan san tanki.

Evo nas jedina naša, isfrižana crtama vikovnon boli
evo nas, lipoto dosanjana, predaka moji, moja
nemoj više da plačeš, da se plašiš, da tuguješ
stižu sinovi tvoji, kamenim temeljem, kolonama, bez broja.