S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

LAŽI, KAD LAŽ VAŽI

Ante Tešija

 |  tra. 8, 2021

DON  LOVRE  ZIĐE  VIKENDICU

Kaže pametan svit da se nebi smilo pisat ništa bez provjere. Informacije znadu skrenit čovika na krivo pa se moraš potom prat i izvinjavat. Evo ja se duboko izvinjavan investitoru koji se odlučija „rekonstrurit“ rodnu kuću našeg don Lovre Katića, zaštićenom spomeničkom objektu još iz doba gnjusnog komunizma, u srcu Solina. Tvrdija san da su vace sa somića rodne kuće završile na nekom odlagalištu građevnog otpada, a nisu.

Težak  je to moj grij pa mi nije ništa drugo preostalo već da utvrdin putanju tih svetih vaca.

Iz svidočenja više solinskih šetača, kroz prostor i vrime, utvrdila se putanja i misto di su iskipane. Da je nešto posebno vridno dokazuje adresa konačnog staništa a zadnji blento može skontat da će se upotribit u jedino moguću svrhu.

Kad se sve zbroji, a ne triba bit Šerlok Holms, onda je sve izglednije da don Lovre dobiva vikendicu u Ložišćima na Braču.

Mašala.

SALONU UNIŠTILA VLAŠČAD

Ja se silno naljutin kad se bez razloga, i lažno, optužuje mene i moje Vlaje. Miljun puta san pisa, grintajuć, da nas se ostavi na miru jer nit’ smo loši, nit’ lopovi, nit’ nepismeni a Bogami nit’ loši hrvati.

Upravo je u Slobodnu iziša tekst mog prijatelja novinara Hrvoja Prnjaka, vlaja, o devastaciji stare Salone i belasavom odnosu naspram tom povjesnom lokalitetu.

I sam san se dovoljno izgrinta oko tog pitanja jer san, ko i on, duboko razočaran stanjem i budućnošću koja je izgledna.

Znajući nas kakvi smo, znajući koliko smo lini i nezainteresirani, izvjesno je da će to potpuno propasti, uroniti pod ledinu i bit izbrisano na vizuri pogleda budućnosti.

No moderna tehnologija koja dozvoljava svakom budalašu, ako zna slova,  komentiranje pa je uz njegov stav ispod ovog teksta, brzinski pronađen razlog propadanja i tko su akteri.

„Za sve je kriva vlaščad koja se tu doselila i sve uništila!“

Bez obrazloženja, bez dokaznog materijala, bez ičeg suvislog, krivac se izbacija u arenu javnosti pa pljuvanje može započet.

Triba li komentar na komentar?

NEZAPOSLENI  HRANE  UHLJEBE

Situacija je potpuno provjerljiva.

Nezaposlenih troje mladih ljudi su nasljedili roditeljski polu biznis, afitavanje postelja, da bi kako tako sebi osigurali neki održivi status. Nema tu puno love ma ima puno obveza i posla. Ne radi to cilu godinu već uvri glave dva i pol miseca.

Sad kad je korona ispizdila svakoga ko diše, uzdanje u neku dobit je maglovito. Naprosto drću u neizvjesnosti.

Dok oni muku muče tražeći radno mistu, dok su nade potpuno izblidile, dotle se po uredima javnog sektora goje i množe uhljebi koji te muke ne poznaju. Njihov dohodak je siguran, ko bura u trećem misecu, stiže redovito u đep.

Dok oni češu jaja, planiraju obleku, dici kupuju moderne patike i bogato slave sve svece, dotle ovo troje primaju crvene uplatnice obiljužene obvezama polaćanja. Sa strogo definiranim rokom. Aj ne plati, pa ćeš vidit.

Porez na postelje je u paušalnom obliku, kao i boravi[na taksa,razdjeljen na četiri kvartala. Afitavanje u najboljem slučaju počima tek kad platiš dvi rate. Ako nema gostiju vaša obveza je ipak tu.

A ta uplata ide direktno na konto dohodka lokalne samouprave, čitaj osobni dohodak. Koga.

Uhljeba. Jer Državu se živo jebe imadu li ovo troje išta za poist. Usput, diplome mogu obisit mačku o rep.

Evala.

KAD  TE  PRIČEPI, ĐABA RIDANJE

Sa one kuće pored Đardina u Splitu sklizlo bome oveće društvo cigli i matuna i drito na ulicu bez trotoara. Bez opomene. Kuća ima svoje vlasnike, svog stanoupravljača, ma đaba kad đihoša nije briga za neka moguća stradanja.

A da je nekoga cipnila cigla po labrnji i ubila ovi dana bi se naširoko raspredalo o odgovornosti i kazni. Onoga što je dobija po glavi teško da bi zadovoljile studije zla, no odgovorne glavonje bi iznalazili načine izmotavanja.

Kod nas tako obično biva da netko najebe a da ga odgovorni odjebe. Od sebe.

Zašto napominjen ovo? Iz razloga što san već u par navrata pismeno, sa imenon i prezimenom, upozorija odgovorne u društvu, vlasnike i lokalnu samoupravu kako postoji realna opasnost da bi ruševina u Raduniću mogla nekoga zaviti u crno. Đaba. Odgovore mi da tu nema mista intervenciji!

Svaki dan na geo kartama Dalmacije biva ucrtana crvena točkica sa epicentrom potresa zavidne magnitude. Obično negdi na moru. Danas 08.04. negdi je oko Drniša!

Evo ponovo scenarija stradanja. Stoka traži slatku vlat trave, a proliće je, te nije njoj otežavajuće što zgrada priti kad se pod somićem zazelenilo. Tu stoku netko čuva. Tvrdoglavog magarca triba odvuć od tog gušta jer on kurcu ne kuži da potres ruši i da može najebat.

E sad ko da čujen onog odgovornog iz Vrbe. „E baš će tada tresnit!?“

Dalje kontajte sami. Meni dopizdilo.

Evala.

OSTAVKA U TRENU

Smišan mi oni mladi ministar Aladrović. Oni što triba bdjet nad socijalom a naročito nad nasiljem kad budale treniraju na dičici i nemoćnima.

Oni anđel iz Nove Gradiške je posljednja opomena da nam se društvo totalno uvaljalo u govna na svim razinama. Oduzeti život nevinu ditetu na način da su skoro svi znali za to osinje gnjilo gnjizdo a da nikoga nije bilo briga, spada u ocjenu potpunog gađenja sa razlogom totalne osude sa posljedicama za aktere.

Ministar nema što gukati, objašnjavati i moliti milost. Istog trena ostavka bez šanse odbijanja nadležnik. Bože sačuvaj da tvrdim kako je on na prvom mistu osuđenika, ma daj rode pokaži jednom da ti je stalo. Pokaži put kojim triba ići i način kako postupati.

Razlozi. Jedan od glavnih je tvrdnja da držiš na čelnom mistu čovika koji je skroz neobrazovan za taj posao. Da je usra nešto u ministarstvu branitelja i da ga je partija sklonila od očiju javnosti na to izuzetno važno misto. On je klasičan primjer UHLJEBA. Uhljebljavanje na ovakva mista je zločin prema čovječanstvu. Bog zna koliko ih je još razasuto po toplim uredima. Saznajemo za njih tek u ovakvim tragedijama. Maknu se, šute, i uhljebe na neko drugo misto jer ni jedna partija ne napušta svoje „tiće“.

A da je na čelu te ustanove zasilo obrazovano čeljade, sa preporukama i diplomama, možda bi mali anđel danas provodija svoje bezbrižne dane u krugu koji nudi ljubav.

Nešto ne vidin, ne čujen, one što sa kartonima ispisano porukama u stavu mirno stoje prid ulazima u rodilišta.

Onog dana kad se odgovornost bude tretirala na način BEZMILOSNOG kažnjavanja možemo se početi nadati da će i zla biti manja.

VRIĐANJE

Koja je razlika kad mlatimudani prite i vriđaju novinare od vriđanja i pritnji kandidata za spliskog poteštata?

Nikakva!

Pripadaju istom soju. Kriteriji su isti pa bi bilo svejedno tko će od njih bit na čelu grada. I prvi i drugi su pročitali po pol knjige i desetak vestern romana, polokali barilo vina, sličnog su obrazovanja i manira.

Što fali onomu koji bi novinara bacija u Kevinu jamu? Ništa! Po uzoru na kandidata koji bi čupa gućke, koji vriđa visoko obrazovane i moralne ljude sa bogatom karijerom. I on se može komotno kandidirat i sumnjan da bi bija daleko od drugog kruga.

Jedina razlika je u šoldima. Ovi prvi nisu baš vični namicanju love no kandidat se osigura onda kad se osiguravala sloboda Domovini. Tu je razlika i to je uvjet za itanje u visine.

Inače su isti po pitanju biranja neprijatelja, lipljenja etiketa i po meti pljuvanja. Dok prvi svoj talent skupljaju po birtijama, mislite da i kandidat nije birtijaš.

Još jedna razlika je očita. Količina love za tulume i kupnju ugleda, ogleda se u vještini populističkog namigivanja publici sa zlatnim glasom. Prvi se nemaju baš čime hvalit pa ni lagat dok drugi koristi lepezu „vridnota“ koje su sklepane u njegovu papagajskom  obraćanju te se već godinama čuje da je izgradija što nije izgradija, da je poklonija što nije poklonija, da je oprostija što nije oprostija.

Sve ćeš od njega čut ma neš o dugu od 1,7 miljardi. To se ne uklapa u vridnote no uklopilo se u nešto drugo.

Ma jedno zasigurno jest postiga.

Lažući je uvirija samog sebe u istinitost i to ga kako tako drži na životu.