LIPOTA ZA GRADSKA KOPITA
Već dosta vrimena pokušavan doznat ime investitora izgradnje staze za rekraaciju u borovini na predjelu Prisika u Općini Muć, ma uzalud mi. Interes je razložan jer mi je prid noson dok vozin ka svom zavičaju. A uz to je dil mog zavičaja.
Nekog vraga znan po tem pitanju pa san se uzda da i investitor zna. Tabla sa svim podacima mora biti vidljiva na samom gradilištu a nikako sakrivena od znatiželjnika. Komu da zahvalin ako se skriva.
Odma da se razumimo. Neman ja ništa kontra napretka, kontra investicija. No sve mora biti smisleno i u službi javnosti, a naročito prema onima čiji šoldi se troše.
Ni danas, kad se projektant hvali sa velebnon šetnicon i kad je objavija sve to na stranicama društveni mreža, nema podatka. Uljudno san zamolija ime, da se bar mogu zahvalit investitoru što mi je omogućija sljedeće; da komotno mogu obut ganjc nove patike i tutu te se bez straja zatrkat tom vijugom jer nema šanse da ću se opuzat pošto je staza nakrcana neklizajućom???? pržinon-nulon. Uz to je ta pržina zaštićena elementima kolnika a zajebano je ako bi se opuza i opalija tintaron u njih. Tvrdi su. Lakše je kad se strovališ na ledinu.
Jedan me podatak muči. Ovako šesno popunjen da u trku ne naletin na još šesnijeg pa da oba ne završimo u žbunju. Još mi je u krvi i pinkica straja da ne uznemirin koju divlju životinju pa da ne nasrne na mene uzurpatora koji mu remeti potribni mir. Uprav zbog toga i projektant upozorava da se ne smiju dodavati pomoćni sadržaji u prostor te će staza tako ostat za navik.
A ja san iskustveno siguran da će se u nedogledno vrime netko dočepat koncesije, ogradit i tražit šolde za kartu. Tada će i divlje životinje potpisat punomoć za izgradnju boćališta, roštilja, stolova i katriga, ljuljački još koječega di se dade zaradit.
Pozivan moje Ogorane, to vam je oni dil Općine di sve savršeno klapa, di je narod dokon uz sve blagodati civilizacijskog napretka da se sa dičicon zaputi ka Gizdavcu i krene u kilometarsku šetnju po pržini kojom se neće opuzat. Ako i ima koja rupica u asfaltu njihovi sela to valja zaboravit, ako nema rasvjete ni to nije za grintanje a vodu i tako nikad nisu imali. Ako digod tresnu i razbiju se, ambulanta u Muću je blizu za razliku kad se razbiju pod Svilajon.
Ljubomoran san što se nisan rodi u ove zemane a ne onda kad san ko jarčić trka i skaka sa kamena na kamen, ka’ san u opancima šutira mijur po ledinama di se puzalo. Ka’ san na zarđalon lami pičija stotine metara po zaleđenin padinama.
Jebi ga, ko mi je kriv. Sad ne mogu jer su noge trule, jer san načet a i šta ću tamo pa da se izgubin među svjetinon koja će nagrnit iz sviju pravaca.
Ajde, bar jednu prateću investiciju ni potribno pokrenut. VC je fala Bogu di oš. Ko može platit oni gušt kad se skloniš poza busa i junački zapišaš u ledinu a ako navali nešto drugo, imaš stina za obrisat.
Evo jedna oklada. Da bar štagod zaradin. One postavljene klupe, di triba sest i odanit, neće dočekat prvi rođendan na istom mistu.
Predlažen investitoru da omar počme krčit teren za parking prostor, sad nije vidljiv ili je možda ispod borovine.
Sa’ vi mislite da se zajebajen!? Ma nisan!