ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
PITANJA
Ante Tešija
TRŽNICA
Sasvim ozbiljan mi je ponudija da sednen za njegov stol kako bi mi ukaza na jedan solinski problem. Više ko prijedlog.
-Svakog đavla pišeš a nikako se dositit da otvoriš ovu temu koju ću ti sad reć.
-Reci. Pojmljivo slušan.
-Di čovik u Solinu može kupit domaće proizvode donesene ozgara? Zašto nema svoju tržnicu sa bancima di bi seljak, OPG-ovac, stočar, vinar, maslinar, voćar, vrtlar, to prodava.?
-Pa ima u centru, kod onog slapa Rike….
-Ono? Ono ti zoveš tržnicon? Jedan zapasa pola i preprodaje a ostalo više prazno.
-I što predlažeš?
-Da naši gradski oci to ubace u program i da negdi naprave lip prostor di bi čovik sa gušton poša u spizu, di bi mi ozgara sa gušton ujutro donili što imamo a ne vucarat se do Splita.
-Napisat ću, ma se bojin da kad pročitaju neće bit vajde. Ignoriraju što god ja predložija. Oću li te potpisat?
-Ma jes ti lud!
APARTMANI I BUTIGE KOD DON LOVRE
-Ono je sramota! Naku kućerinu nakinđurit na misto rodne kuće don Lovre Katića, a moga je bit samo taki muzej jer je malo mista koji se mogu pohvalit tako znamenitin čovikon. I ne samo sa njim – riči su solinjanina koji uvik za susreta ima nešto za reć.
-Pisa san o temu. Dopizdija san po toj temi. Sad je gotovo. Sad imaš lipu stambeno- poslovnu zgradu i moš uživat u prosperitetu i napretku našeg grada. Komu je više stalo do prošlosti, do velikana? Kog’ je još briga di se ko rodija, živija, šta je radija? Kog’ je briga za trag koji je ostavija, ko da se od toga živi. Ol nije bolje da se čoviku dalo da na toj atraktivnoj lokaciji izgradi maksimalnu površinu, moga je još jedan kat, zrak trpi. Bitni su živi, bitan je luksuz, za pokazat se- šta ću neg se počet sprdat.
-Jes’ se ti naloka?
-Ne. Rano mi je.
-Šta će bit sa spomen pločon koju su mu postavili komunisti?
-Bacit! Kog briga za te propalice i nevirnike koji su se i na takav način umiljavali. Ploča bi bila njihov trag a to se ne smi dozvolit. Triba postavit drugu, bolju, još stariju i…..
-A di će ju zalipit?
-Tamo iza. Da bude zaštićena, zaključana i van dometa neprijateljima. Zamisli da u oglasniku piše; „Iznajmljuju se prostori u zgradi di se rodija don Lovre“. Pa ovaki dijalog; „Diš ti“? „Gren u don Lovre kupit mobilni aparat“.
-Zašto da se ne vidi ploča?
-Ne triba se vidit, bitno je ne vidit. Kad vidiš, moš grintat. Kad ne vidiš, zaboraviš.
-Ipak si se nalija!
MUĆKA PLOČA
-Štaje, ne vraća se ploča na Dom u Muću!? – evo i njega sa uvik istin pitanjem.-
-Ne vraća! Što ti predlažeš da bi se žrtvama mućana vratilo dostojanstvo? Ti si ozgara, kako izvest?
-Piši još o tomu, prozivaj, organiziraj…ljudi ti viruju.
-A znaju li ti ljudi da san izložen verbalnim napadima, da san proglašavan onim koji želi vratit Jugoslaviju, da san i ovo i ono, a ništa nije pozitivno.
-A ko to?
-Evo, ja ću napisat sve što ti kažeš, potpišen te, pa ćeš i sam uskoro saznat.
-Ma daj!
VICE BULJAN
Nešto se u Sinju planira oko imena Vice Buljana, daleko najpoznatijeg sinjanina. Neka konferencija di bi se raspravljalo o tom živopisnom čoviku koji je Sinj turnija na prepoznatljivo misto.
Dovoljno je reć da se tuka sa fašistima, da je branija rodnu grudu, da je u obnovi izgradija čuvenu tvornicu „Dalmatinku“ a ona Sinj, da je izgradija prvo javno kupalište te da je bija u svim nivoima vlasti Jugoslavije i Hrvatske.
Puno tega bi se dalo iznit oko života i djelovanja tog nadasve hvaljenog i poštovanog čovika kroz generacije sinjana i dalmatinaca.
No da niki novi vitri pušu saznali smo iz tumačenja sinjske HVIDRE u izjavi novinaru T.Paštaru iz Slobodne Dalmacije.
Zaključno, potpuno jasno, ta udruga proizišla iz Domovinskog rata, koja vodi brigu o stradalnicima koji su herojski obranili granice Lipe naše, našla je za shodno da sve negira oko lika i djela svog slavnog sugrađanina.
Po njima, sve što je živilo prije devedesete triba maknit ustranu, zaboravit, onemogućit spomene i slavit ovo iza.
Ža mi je što se ta Udruga tura u prostore za koje nije osnovana, Bože sačuvaj da nemaju pravo, ma prvotna obveza jest da se „tuku“ za dostojanstvo načetih branitelja, da im teške dane učine snošljivima, jer pljuvanje po Vici Buljanu njima ništa dobroga neće priskrbit.
Molim, ne pljujte ni mene jer san se iskaza upravo u toj domeni. Iako san izresta davno, iako cjenin Vicu Buljana, smatran se sposobnim branit vridnote nastale u nika druga vrimena kad se i nije moglo drugačije.
A spomen na Vicu ostavimo u domeni onih koji za to imadu potribu, volju i znanje, te nadasve poštivanje vridnota i ne dopustit svakom muljfozu da se ita svojim prostaklukom i mržnjom.
Da je Vice živ, zna bi on kako ih ponizit.
DEJAN KRUŽIĆ
Postoje ljudi koji su od Boga dani da strše.
Oni su obdareni posebnostima, dokazano, no to što ih mi ne želimo nije na njima već do mizernosti koja je selektor odabira.
Đaba velebna dila, đaba svidočenja, dokazi, kad su se na ove prostore iskrcali akteri i njihov interes koji ne trpe one pinkicu, i više, bolje.
Sve moš zajebat, razjebat, tumačit, skrivat ma uvik postoji dokaz. Taj neoborivi spomenik koji se usika u memoriju i kojeg ni jedan dinamit ne može raznit.
Silno san se razveselija članku u Slobodnoj Dalmaciji koji novim generacijama pokazuje, poručuje, kakovi su ljudi nekad odali ovim prostorima i djelovali.
Ljudi koji su bezobrazno turnuti u stranu iako, da je pameti, su mogli još puno tega dobrog donit društvu.
Jebeno je kad budala demokratski biva izabran za selektora. Jebeno, jer on ne priznaje ništa više od njegova IQ-a većeg od broja cipela koje nosi.
Nanovo smo mogli upoznat dr. Dejana Kružića. I uspomene koje je podilija o svom mandatu vođenja naše Slobodne Dalmacije, najbolje dnevne novine u Jugi, sa 120 000 tiskanih primjeraka. Bija san akter. Blizak suradnik tog mladog genijalca. A tu uspomenu ne dan nikomu da ju šporkaje.
Oneg trena kad skužimo da je pljuvanje proizvod usni koje izbacuju tu lipljivu slinu i da je to njihov krajnje moguć proizvod, tad će ovin prostorima zavladat čistunstvo, jer će pljuvačka ostajat u žvaljama vlastita pogona.
Dejane, čast mi je što smo u dobre.
JEDANAEST PARAZITA KONTRA JEDANAEST ORGINALA.
Predlažen da nakon završetka domaćeg HNL prvenstva na Poljudu bude upriličena utakmica između seniora i juniora.
Jedanaest sklepano uvezenih drugorazrednika kontra jedanaest naše dice.
Livaju odmarat.
Nevirovatno da kontra Rijeke nije u dresu Hajduka zaigra ni jedan dalmatinac, samo jedan hrvat ( Melnjak).
Zato je sjajno što u Ženevi igradu naša dica, plus jedan amerikanac ( Pukštaš ).
Politika koja vodi Hajduk je u potpunom rasulu. Nezbiljno i neznalački. A izjava predsjednika kako je za Budimira bolje da se makne ća, uči, i spasi se, je viran antinogomet kojeg promiču.
Dica će se rasprodat, nestat, uništit, a mi ćemo slavit treće misto i ulazak u Europu u niku pizdastu ligu di ćemo ispadat, po običaju.
Katalinić, Đoni, Rožič, Peruzović, Boljat, Buljan, Žungul, Mužinić, Jovanić, Jerković, Šurjak.
Buljan, Đolonga, Hrgović, Jurić, Vušković, Arković, Brajković, Kavelj, Antunović, Vrcić, Capan.
Simfonija.
