ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
SRITNO TI DOMOVINO MOJA
Ante Tešija
Praznici su oni dani koji obiljužavaju trene važne za narod, za Državu. Taj dan služi ko podsjećanje, da se ne zaboravi. Taj dan triba bit uklesan u vječnost koja dolazi.
Jučer smo imali praznik naše Domovine. Proša je tiho, skoro neprimjetno. Mnogi ne znajući da postoji.
Zašto smo te izdali Domovino moja? Zašto gazimo sve tvoje vrednote, tvoje zakone, tvoj ustroj i zašto nam nije stalo za tvoju budućnost?
Stvorili smo te u krvi! Stvorila su te tvoja dica ne žaleći za svoj život. Stvorili su te oni koji su danas odbačeni na marginu. Važan rat sa puškom su dobili, ovaj sa zakulisnim ofenzivama politike ne mogu. Oni su ponosni, ne mogu oni priko noći izgubit ponos.
Gdje si danas, nakon trideset godina, Domovino moja? Gdje su tvoji istinski Heroji? Kakva je tvoja budućnost?
Osiromašena si u svakom pogledu. Bogata si, ma tvoje blago ćućaju neki drugi, strani svati. Nedostupna si onima koji nemaju načina, ni hrabrosti, da ti pomognu.
Napuštaju te Domovino moja. Oni za koje si stvorena. Oni koje si odgojila, školovala, i tako besramno pustila da negdje drugdje nađu mir, poštovanje i šansu za život. Potirali su ih oni koji su se nametnuli da te vode, da usmjeravaju tvoj razvoj, da brane tvoje zakone. Smetaju im u njihovu stampedu grabeži zajedničkog.
Napuštaju te oni koji su te stvorili, koji su u tebe ugradili sebe. Stari se Domovino moja a ti prema njima ne iskazuješ nikakvu brigu i volju da im pred smiraj olakšaš otežan hod i sačuvaš dostojanstvo.
Sve vridnote su ti uništili pioniri razdora. Razvalili su sve tvoje proizvodne pogone, hale, potencijale i mogućnosti održivosti. Ništa se više ne proizvodi u tvom prostoru. Ubija se i posljednja šansa stajanja na vlastite noge. „Prodaješ“ sve za siću. Nudiš sve samo da bude dalje od tebe i tvojih tvoraca „blagostanja“.
Prirodni resursi pomalo klize iz tvog zagrljaja. Bogati stranci njuše tvoj naum i grabe svaki kvadar kojeg se ti tako rado odričeš. Išarana si vlasničkim papirima ko tigrovo krzno. Više ni ne znaš što je tvoje a što tuđe. Izbezumile su te adrese vlasništva belosvetskih parajlija.
Sve što vridi u tebi Domovino moja jest na prodaju. Tvoj narod je gladan, priti siromaštvo, a ti se razbacuješ kojekakvim pogubnim atrakcijama našminkana karaktera.
Tvoj radnik više nije ponosan radnik. Njegov put vodi u ropstvo. Na margini je interesa, odbačen, podcjenjen i osramoćen. Njegov rad je toliko jadno nagrađen kako ne čudi da mu je autobus u pravcu van tvoji granica, spas. Biže od tebe. Đaba što ih zoveš nazad, ne viruju ti Domovino moja.
Mala si Domovino moja, neprimjetna na kugli zemaljskon, upadaš po svim pitanjima u statističku grešku, no posebni ljudi šire o tebi spoznaju a i oni su van tvoji granica jer ih tisnoća, u svakom pogledu, guši. Mala jesi ma tvoji postavljeni glavari se daleko itaju u svom suludom nametanju svitu.
Sa pravom si pobigla od društva koje te gušilo. Sa pravom si tila, i ostvarila, biti svoj na svome. Napaćen narod je pohita i prigrabija šansu no što se potom izrodilo ne čudi da sanjaju staro stanje. Pobigla si iz jedne zajednice da bi uletila u drugu. Koja je razlika? Što li je to dobroga što ne možeš posut kumpire praškom protiv klijanje, jer ti nova zajednica to, i pusto drugoga, zabranjuje. Što si to dobila kad te nova zajednica ubiva u svakom pogledu. Prestala si proizvoidit, sijat, uzgajat, jer ti ona nudi svoje umjetne proizvode. Di su nestale tvoje mogućnosti? Zašto si digla ruke od same sebe.
Ništa sama ne gradiš Domovino moja. Zar si zaboravila da imaš sjajne majstore, da si imala sjajna građevinska poduzeća rado pozivana na svjetska gradilišta? Što je sa tvojim inžinjerima, arhitektima, agronomima, farmaceutima, zdravstrvenim radnicima i drugim plemenitim zvanjima? Koristiš li ti Domovino moja uopće njihovu stručnost.
Zašto dozvoljavaš kaos, ko te tira da ne zaštitiš prostor Jadrana i ne sačuvaš ga od betona.
Ko te toliko mrzi da se sa tobom gadno poigrava? Zašto si dozvolila da budeš jedna od najsiroimašnijih država? Zašto si klekla i u nemoći svoju sudbinu dala u ruke profitu.
Lipa si Domovino moja, ma lipotu valja čuvat. Traži to velika odricanja, veliki trud i posebnu pamet. Zašto sama sebe ne štitiš? Imaš sve svoje suvereno, svoja tila, svoj parlament, svoje zakone a tako olako se predaješ u tuđe ruke.
Stvorili su te hrabri, uništavaju te kukavice nedorasle ulozi koju si im poklonila kroz nakaradnu demokraciju. Jer onoj pravoj nismo dorasli. Ćućaju svoja prava ma im se ne mile obveze.
Rascipila si se Domovino moja. Grezo su te raskomadali na feude profita i interesa. Uhljebljivanje je tvoj „znanstveno“ razvojni put. Valjda znaš što je uhljeb? Zlo, koje polako glođe tvoje stablo iznutra.
Rasprodaješ što ti triba, kupuješ što ti ne triba. Instaliraš škart na vidna mista dok ti vridnote gnjiju negdi u kantunima neinteresa.
Sutra već kreće zakonita prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima i što očekuješ Domovino moja. Ja ću ti reći, bez straja a sa sramom u grudima. Pohrlit će svjetski kapital, pokupovat i zaorat. A žnaš li tko će zaorat? Njihovi strojevi sa našim manovalnim rukama.
Domovino moja, neće holanđanin dovlačiti radnu ratarsku snagu na kupljena zemljišta Slavonije već će on upregnut „domaću“ snagu te ju plaćati onoliko koliko hoće. Namisto ponosnog, nekad, poljoprivrednika dobivamo robove u vlastitoj Domovini.
Puno toga bi ti triba reć Domovino moja ma mi se neda. Bezrazložno je što san i ovo iznija. Bojin se da su zakrakunate mnoge mogućnosti, ostaje nam da slavimo samo dan tvoje neovisnosti.
A dali si neovisna?
