ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
STANI, IMAN TI NEŠTO ZA REĆ’
Ante Tešija
SOLINSKA POLITIČKA BUDUĆNOST
Pred nama je burna izborna politička godina a mora se priznat da naš narod uživa u tom „viteškom“ nadmetanju te se očekuje puno tega već viđenog.
Jedna od osnovnih značajki svakog političkog nadmetanja je u šupljom dokazivanju ko će najbolje državu izvuć iz sve očitijeg gliba. Nove stranke niču svakodnevno, neki novi „klinci“ se nude a ne manjka ni starih oronulih fosila koji se tako lako ne odriču političke časti i masti.
Obećanja! Ta omiljena igračka varalica će i ovaj put zvečat prid biračkim pukom no bojim se da je kontigent silno smanjen tako da će i mašta biti sastavnica „urlikanja“.
Kad samo čujete da jedan kojeg smo lansirali u Brisel na plaću „boli glava“, nudi samog sebe za premijera i tri ministarska mista onda je vrag odnija šalu.
Imamo posla sa diplomiranim sumnjivcima.
Amo se mi vratit na lokalno jer je ono naša svakodnevnica. Solin i SDŽ.
Često me lokalci prozivaju da svojim pisanjem remetim i kvarim nadu za promjenu. Kao, podstičem narod na neizlazak na izbore jer san se „usudija“ naznačit kako lokalni HDZ može komotno stavit šampanj na hlađenje jer je po svemu sudeći izvjesno da im je mlaka konkurencija dokazano „za bacit“.
Ne radi se ovdje o mojoj volji i želji već o činjenici koju san puno puta obrazložija. Bojim se da demantiji nisu uvjerljivi.
U našem Solinu je oporba samu sebe eliminirala. Načan na koji je „zamalo“ makla staru vlast, i način na koji je potom samu sebe makla, spada u neponovljivu mogućnost. Glasač jest najveći problem demokratske zbilje i samo o njemu ovisi stanje „na tablici“, no on je ko cvit u pitaru i valja ga pažljivo njegovat i pripremat za veću korist.
Što je to solinska oporba ponudila u tekućem mandatu da bi im birač ponovo poklonija pažnju? Skoro pa ništa. Misle li oni da će, jednom sjedinjeni, sada razjedinjeni , ponovo zauzest mili položaj?
Neće! Neće jer ne znaju i nije im stalo!
Pažnja birača se traži kroz cili mandat a ne samo u oni par dana prije izbora.
Dokaznog materijala aktivnosti i korisnosti nema. Sve se svodi na nemušto prozivanje i ćakulanje po birtijama.
Malo zvuči blesavo no puka bi da ne kažem. Više je Solin live uradija po aktivističkom djelovanju od cjelokupne oporbe te i dalje stojim da se šampanj može ladit.
Moja jedina nada se očituje na promjenu u samom HDZ-u, novi smjer sa novim, mladim, ljudima.
A oporba?! Vrimena imate, izvolite, isprsite se sa svojim programima, planovima i kritikama. Samo na vama je.
A SDŽ, ta vična stanica vladavine HDZ-a je dosta poljuljana. Ne da neće ponovo zauzest vlast već način na koji to radi.
Priznan, na prošlin izborima da san glas Bobanu. Moje demokratsko pravo i ne moran objašnjavati. No više neću! Zašto? Jer moj glas prenosi HGS i DP-u.
Te dvi strančice mizerne važnosti i značaja sa svojin mizernim brojem značajnim za vagu grabe skorup koji po meni izaziva povraćanje. Drže HDZ za muda a to odaje kukavičluk zbog gubljenja vlasti.
Zašto?
NAPRID NAŠI ANŠTAJNI
Ima trena kad ti prisidne ručak a taman si sija, gladan, na nediljni, popivši kavu isprid Zvonimira, saslušavši misu sa zvučnika od kud mladi svećenik siplje poruke Božji zapovidi.
Tako nahranjen, po običaju dobaciš ženi; „Ko je nediljon u 2?“. „Peruško!“
Dobro, nisan baš oduševljen no pristojno je čut što se dešava oko najveće gospodarske afere u zadnje vrime. Daljinski je najbolji izum komunikacije te sam uskoro sitog uperija u pravcu Stankovića i uz pristojnu psovku odjedrija u ćakulu sa ukućanima.
No u zraku je ostala izrečena cifra. 760 ( sedamsto šezdeset iljada eura nagrade za rad u ukradenom ).Normalno, zaboravija san misečno primanje, pogodnosti nije teško pogodit, a nama koji smo bili pod nožem radi kičme i bruha nije za zamirit zgražanje i vični upit; „Koja nam je pizda materina?“.
Mlad čovik, virovatno je skuca ekonomiju, pravo, nije oša vani u Irsku no se usidrija na POSTAVLJENO misto od povirenja.
Mislim da tu nije bilo natječaja.
I sad ono ogavno pitanje. Zašto? Zašto nagrađujemo već nagrađeno? Od kojeg su to plemenitog talenta isklesani likovi koji se i prije neg sidnu u katrigu osiguraju za dokon život pa taman više ništa ne radili.
Virovatno je on Aci sve objasnija. Čujen naknado da se pohvalija kako plaća porez?! Samo ta izjava tumači da je momčina kerumovski nasađen.
Tesla je umra u siromaštvu, velikani svitske znanosti su umirali dokoni zbog ostavštine, a ovi naši Anštajni umiru a da nitko nakon tri dana i ne zna za njih.
Jedino ako odu u Remetinac suvremenost ih nudi na sšpomen.
E da je Peruško jedinka, progutaš. Ali kad ima na tisuće peruški koji nam operušaše državu onda nam nema druge već samo beštimat.
Ako i za to ne bude izglasan zakon!
LILERALNA SMUŠENOST
Moja politička aktivnost od devedesete na ovamo se svodi na mandat Liberalne stranke, velikog, neponovljivog Vlade Gotovca.
Taj moj izlet u nepoznato, 1997 g., mi je priuštija puno korisnog a još više jadnog saznanja. Zagaca san u kaljužu iz koje san se na vrime maka. Ma ostala su svjedočanstva koja mi daju za pravo komentiranja jer san potom osta politički promatrač.
Zašto se sad vraćam na tu temu? Liberalizam! Gdje je?
Teško je ostat normalan liberal kad vidiš da se stranka, koja nosi to ime, „kurva“.
Nje danas skoro pa i nema. Taj poneki mandat se potpuno isprostituira u službi grabeži mrvica sa stola vlasti.
A nekad je dvadesetak i kusur članova sjedilo u Saboru RH sa tendencijom rasta dok vodeći jangiri nisu dokusurili Vladu i „ispljunili“ sve vridno iz članstva.
Sramotno je što ta ideja više nije ozbiljna, postala je sprd u službi. Kako to?
Zar i Zekanović nije liberal kad Hrebak sa njim djeli misli i djela?
SMS IDIOTARIJE
Kao što svaka idiotarija ima svoj rok trajanja, tako i sms idiotarija, „lipa“ i „radosti“ korača ka zaboravu.
Na stranu analiza, na stranu teret, mene razočarava stanje u društvu kojemu se temeljni problemi turaju u stranu a ovakve monade nude na radost puku. I puk to prihvaća.
Raspad Jugoslavije i teško vrime stvaranja Hrvatske, svakom iole normalnom hrvatu se nametnila misao, sad smo svoji na svome. Sad imamo svoju „njivu“ koju ćemo orat i sami brat plodove.
Sve dok plodovi omamljiva mirisa nisu zagospodarili „nosnicama“ one bratije kojima je vlastita dokonost važnija od zajedničke.
Društvo smo svakojakih „vitezova“ posebno iskovanih u tamnim zanatskim podrumima, te bez obvezne društvene kontrole nad njima dozvolišmo njihovu kontrolu nad nama.
Na toj točki dodira počima naša društvena tragedija. Nametnija nam se šušur, zabava prizemnih okvira i plovidba kroz kič zgode. Na marginu su turnute životne vridnosti, dostojanstvo i moral.
Važnija je sumanuta sudska trakavica oko Severine od potribe da to sudstvo konačno zaore tamo di se betonira krim interes.
Važnije su sms poruke neke „lipe“ šinjorine kojoj se u karijeri sve otvorilo, do procesuiranja svega onog što joj se tura u teret odgovornosti.
Važniji je klaun iz sabora od pustih intelektualaca te ga se ne možeš rišit iz vidokruga. Zašto? Jer je on nametnut i biva interesantniji, puku zabavniji.
Pa ako je on , klaun, naša stvarnost i sudba, nije li po tomu naša država klaunska?!
OVO MI GA OPET
-Aj, opštenija si se, sve si virno prinija.
-A dokad ću ja tebe promovirat? Uzmi prostor na Portalu i deri šta oš.
-Ma nisan ti ja za to. Ti to bolje radiš. Iman ti novu temu. Slušaj me pojmljivo. Solin!
-Što Solin?
-Ma NK Solin.
-Šta sa njin sad ne valja? Imamo novog mladog predsjednika, imamo dobre trenere, izvuć će se i ostat u prvoj ligi.
-Ma ne to blento! Stadion. Igralište je problem.
-Pa to svi znamo, radi se.
-Ma šta se radi? Kolko se radi? I zašto ovako. Slušaj me. Ja san solinjanin a ti si kasnije ode doša. Odavna se planira izgradnja novog igrališta. Arapovac, znaš di je to? Ima mista i tu bi se moga smistit lipi teren za dvi iljade gledatelja.
Bombonjera. Prilaz, parking i štaš bolje. Zašto se odustalo, ko je to izminija?
L
-Pojma neman ma san i ja čuja za tu lokaciju i moran ti reć da je super. Ma skupo je to!
-Skupo. Aj ne bleji. Više će se potrošit na ovin intervencijama ode u centru. Eno ih već drugu sezonu igraju u Dugopolje. Deset iljada kuna po utakmici. A uz to ovo igralište je opasno. Može igrač udrit glavon u zid pa..
-Ček malo, zaštićeno je. Imadu niki jastuci.
-A budale. Što to more sprečit. Uz to ovo igralište je u vlasništvu grada. Prodaj za stambeno poslovnu izgradnju a na Arapovcu igraj pravi nogomet.
-Bogami si ti dobro potkresan, u sve se tendiš. Jes’ kad bija kandidat za vlast?
-Nikad, ma bi bolje radija od svih dosad.
-Onda da ovo iznesen?!
-Prasac bija ako ne izneseš.
I zaista mi je turnija bubu u glavu. Zašto ne Arapovac, zašto ne sve ovako kako je iznija.
LJUDI, OSTAVITE AUTE, ŠETAJTE
-Doktore, sve me boli, ne ćutin se dobro. Štaću?
-Šetaj! Puno šetaj, koristi svaki tren i hodaj. Količina koraka je garancija za zdrav i dugačak život.
-Stvarno. Znači da samo šetan. A doktore bil’ mi objasnili kako je onda poštar Paško umra a nije ni četres i pet ujtija.
Ukratko, Paško nije ima sriću ma vi ipak šetajte. Ja poludija i ostavija auto. Nema staze koju nisan prooda. Evo me i danas uz riku.
Za Boga miloga, opet mutna.
A kako šetnjon čoviku svakakve pizdarije padadu na pamet tako je i meni PROČIŠTAČ pa na pamet.
Obećaje se to odavna. Ni ne sićan se kad su obećanja počela cvast u predizbornin vrimenima. Ma teg čarobnog aparata još nema. Petsto tisuća ljudi guca vodu sa izvora rike. Zašto ga nema, zašto nas se zajebava?
Nije li on prioritet?
Ma lipo mi čut za probijanje Kozjaka ma ja prvo što sebi osiguravan jesu postole. Kvalitetne! Onda ostalo.
A ako pročištač nije prvo što imamo za rišit onda il’ smo berlavi il’….ma sami dodajte.
U ČAST MUĆKOM VELIKANU
Puna nam je povjest velikana. Sa pravom ih se sićamo. Ma ni svi velikani nisu isti.
Iz porodice Bebić se rodija mladi Toma.
Rodija i izrodija poseban lik. U svakom pogledu. Ne dade mi se nabrajat sve što je radija i zna radit. Meni su njegove pisme i aforizmi u fokusu interesa. I još u jednom posliću kojim me je izličija.
Jednog jutra davni godina, na vratma mog ured u Slobodnu, nacrta se on u mornarsku maju i „naredija“ da iman platit piće u Basketa.
-Ne mogu, boli me štumik!
Vraga, odvuka me uz objašnjenja kako mi može pomoć. Aj da vidin kako?!
-Vako ćeš. Dones sa sela kilo šenice. Materine, orginal. Skuvaj, odvoji i svako jutro poidi dvi žlice i popij ćikaru.
Za divno čudo san ga posluša. U ponediljak ga evo opet u istu majicu sa istin zahtjevom.
Ošli smo, on vesel ka i uvik a ja oslobođen štumčanih tegoba.
E moj dragi Toma! Ča smo na ovem svitu?
Obično zrno šenice.
