S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

TRIBA NAM METLA

Ante Tešija

 |  tra. 5, 2023

BRDA NA NIZBRDICI

Gledan bidan svit na cesti kojon često gren u Split i nazad.

Spustili se stanovnici Brda da iskažu svoj revolt kontra brda prašine obogaćene arsenom i niklom u njihovu susidstvu, Sjevernoj luci. Znan da je ta vridna luka „prodana“ nekom rusu, a u čijim je rukama danas, valjda ni DORH ne znade.

Kad prodaš dil svoje didovine to više nije tvoje, i ne raspolažeš nikakvo pravo petljanja. Ti su tu odsad stranac.

To se dešava sa ovim prostorom. Sve je u nepoznatim rukama. Profit ide u poznate žepove, a bolest ,također, u poznata tila. Sad se arsen kući u tilima brđana i oni pokušavaju transparentima i „pritnjama“ sredit stanje.

Malo sutra, moji dragi brđani! Kasnite! Kasnimo! Svoju punomoć smo davno potpisali lopinama koji su nam poturili dokument domoljublja. Zajebali su nas i moramo činit kuco.

Sad dolazi na naplatu naša naivnost. Ko glamci smo zagucali smrdljive parole, sa guštom lokili pivušu iz pvc čaša, gucali čevape, dok su nam „diplomirani“ hohštapleri uz zvuke domoljubnih grla nudili note ushićenja i „blaženu“ budućnost.

Brda su samo jedan mikro prostor zagađenosti. Sa njihovog prostora je jedan nudija sebe. Nudija i naudija svima.

A sjeverna luka će biti i dalje prostor smrada, zla i virusa koji gutaju okolinu, dok će im gazde lokit šampanj na egzotičnim plažama nedirnute lipote.

Brđani moji, žalit se možete sami sebi! Ili onima kojima ste davali glas.

Prisitite se, nije se tako teško spomenit!?

SDŽ U RALJAMA UCJENA

Otkrivan nešto što nikad nisan ima praksu. Na ovim izborima za SDŽ sam glasa za g. Bobana. Naprosto jer san se uvirija u njegove vridnosti iako san u niz navrata upravo njih proziva i kudija. I opet ću kad mi ponude razlog.

Svrha novinarskog rada, po meni, se ogleda u objektivnosti i poštenom rasuđivanju političkog stanja kojemu smo „kumovi“ na ovaj ili onaj način.

Moja najveća dvojba, i zamjerka, su u činjenici što je HDZ moj glas ponudija privatnoj stranci HGS za kojeg ni u ludilu nebi istog dao. Ovako ispada da jesam.

Čitam da su ga „koalicijski“ partneri izdali na zadnjon Skupštini što jasno pokazuje kako san uvik bija u pravu kad san predlaga ponavljanje izbora da bi sa sebe stresli taj balast. Čitaj DP i HGS.

Sad se to pokazalo istinito. To nisu žetončići, to je čista napast, a kad se uzme u obzir način na koji je netko sam sebe instalira za predsjednika skupštine onda se žalujem Bobanu i Čogelji što sve moraju trpit. Otvoreno tvrdin da ovi nametnici ne služe nikomu nego sami sebi. Njihov politički cilj je osobne namjere. Oni lažu i mažu a sve pod tobožnjom brigom za narod i Domovinu.

Tražit krivca za kvorum u oporbi nije baš mudro jer politički rat se upravo vodi na takav način.

A samo zločest slipac ne vidi silno velike projekte koje ova županija svakodnevno realizira.

Otvoren san i nanovo zamjeram g. Bobanu što nije našao načina othrvat se filijali iz Rogoznice.

Naš Župan je bija glavni akter pomoći za dvije životno ugrožene obitelji u Ogorju i Raduniću, dok njegov koalicijski partner nije prston maka za podnosvilajlje iako je gori rođen i napravija prve korake. Osin što se „klede“ u svoju pripadnost, dec benzina nije potrošija da se gori ukaže i ponudi pomoć. Pametnom, nadam se i glupom, dosta.

Župane, stresi taj namet sa svojih, i naših, leđa.

MARIJA ERCEG

Molin vas, sve medije i dušebrižnike, da se kanite Marije Erceg i grada Splita.

Mariju znan odavna a u dobre smo od onog trena kad me je priko cile rive glasno poslala u niku stvar.

Razlog je bija moja prva knjiga „Život pod Svilajom“ di san na 500 stranica, na svoj način, ispriča svoju životnu dob do petnaeste godine, kad me pruga odvukla u nepoznato.

U razgovoru mi je, suznih očiju, ispripovidala da san ja zapravo tom pričom ispriča i njen život. Vratija san ju u davnu prošlost.

Dugo smo ja i ona ćakulali, i od tad postali baš pravi prijatelji.

Marija je dobila nagradu Grada Splita i nestala. Sad mi se vratila. Suosjećam sa njenom sudbinom i gren ja nju potražit da bi pomoga ako ikako mogu. Marija je bolesna i triba pomoć. To je u ovom trenu najbitnije.

Grad Split je pogrešija. Nije Mariji nikad bija potriban stan tolike kvadrature. Lipše bi se ona ćutila u manje kvadrata. Teplije je, a ona je skromna.

Neman ništa kontra odluke grada ma njihovo rješenje je provedivo tek onda kad se Marija dostojno zbrine.

Marija, kuvaj kavu, stižen.

IZVINJENJE

-Koju pm ti švrljaš o biskupu? ( Skužija san, Hranić )

Priznan, ponese me na prvu kad se dešavadu škerci i nepotribnosti. Zdravin očima i ušima nisan virova što čujen. Ka i svi normalni ljudi.

Ma živo mi se fućka za dojam, za način iskazivanja revolta, ma ja popizdin kad se te nepotribne stvari dešavadu. U kontinuitetu.

Ja iman troje dice. Dragulje kojima san posvetija život. Dica su dragulji i nije potribno ponavljat kolika se tu ljubav istrese kroz odgoj. Ta naša dica su naš smisao. Oni su karika kojom čovičanstvo veze svoju nedokučivu trajnost. Oni su naprosto osuđeni na ljubav i pokorstvo.

Po tom biskupu nisu. On je njima pretpostavija oronula starca u opravdanju njegova nakaradnog postupka. Neoprostivo i nije za šutnju. Sa tim se nikad nisan, i neću, slaga.

Izvinija se! Meni osobno to ništa ne znači. To je čin ugroženosti za vlastiti status. To nije vridnota svećenstva i poslanja koje ti je povjereno. Naprosto ti ne virujen. Dokaz je neoboriv.

Sasvim slučajno san nabasa na kanal Z 1 di su Bujanac i Dujmović, jedinke meni bezznačajne, otvorile temu koja me zaintrigirala te san teškom mukom posluša.

Zgrozija san se o čemu su njih dvojica parlali. O blaženom Stepincu. Svećeniku koji će zasigurno biti proglašen svecom. No zašto su se njih dvojica našli pozvani da se upliću u tu tematiku kad oni sami svojim porukama, i djelima, mogu samo naudit tom putu. Ništa zajednička, ništa povezano.

Zašto mizernost uporno sebe želi pozicionirati na skalu kojoj nikako nisu doresli?

ZaDeSilo nas ponovo

Znan da će me mnogi moji poznanici sumnjivo promatrat nakon ovih crtica. Svejedno mi je, oni pravi će skužit što san tija reć.

Gre još jedna velika zajebancija nad napaćenin tlom naše lipe Domovine.

Kreće zabrana! Skupa za one koji se sa tim ne mire. Preskupa za društvo u cjelini.

A sićan se. Ćaća mi je bije član partije a majka se molila Bogu i Gospi Sinjskon. Ma vraga je on dilija taj partijski svjetonazor što su ga neki budalaši parkirali ko dokaz u zabranama.

U te zemane se, govore, branilo pivat; „Vilu Velebita“, „Ustani Bane“ i niz drugih glasovnih izražaja nacionalnog naboja, a da ja zapravo nikad nisan skužija; „Zašto?“

No to je bija razlog mržnji. To je bija taj nesnosan odnos diljenja, ideologije koje nikad ništa korisnog nisu ponudile. Jedni su tvrdili jedno, drugi drugo, suprotno u funkciji zavade, i nekih davnih nesporazuma. Stra me napisat, ma istina je, zbog mržnje koja i danas, i u buduće če, vlada nesritnin Balkanom.

Svaka epoha nosi svoja pravila. Nova epoha je donila mogućnost da te dvi pisme pivaš, kad oš i di oš. Ma ja ih ne čujen. Da me ubiješ ne sićan se da je netko to tura iz grla. Zašto? Jer više nisu zabranjene.

Ja san se davno deklarira što mislim o nacizmu i fašizmu. Zlo koje triba iskorjenit.

Ovaj pokušaj zabrane uporabe ZDS ništa dobra ovom napaćenu narodu neće donit. Zabrana neće urodit plodom. Dapače, izazvat će revolt i nove načine da nam fasade budu zamrčene sa ta tri crna slova uz „prikladno“ znakovlje.

NIJE BILO POTRIBE

U Pitvama na Hvaru je svečano otvoren prostor ko zavičajni muzej di se gost i domaćin mogu upoznat sa alatima i načinom rada, hvarski težaka i ribara, u povjesti.

Vridno spomena i poštovanja.

Ma kljasto. Nepotribno osakaćeno.

Kad oš pokazat, i prikazat, povjest jedne fete našeg prostora onda je jako opasno, i nepošteno, brisat nešto što ti u datom momentu ne paše.

Iz meni šturih podataka san sazna da je u tom prostoru bija izložen slikovno, prikaz jedne epohe Hvara kad se mladost digla i odlučno rekla fašizmu; „Ne“. Krenula u obranu svog prostora. Ošla i nikad se nije vratila da nastavi okopavat lozje, njegovat masline, ćapavat ribe ili se otisnut na pomorske daljine u potrazi za boljim.

Zašto? Zašto ste poštovani hvarani izbrisali tu posebnu epizodu svog ponosnog života? Tko vas je na to nakanta? Sramite li se tih mladih žrtvi, svojih susida, braće, očeva, prijatelja koji su za vašu budućnost dali živote? Znadete li što je fašizam?

Ja ću vam reći, oni su vam osigurali ovo današnje ko i branitelji u Domovinskom ratu sa vašeg Hvara. Oćete li dozvolit da sutra netko, iz svojih interesa, upotribi svoju spužvu i njih izbriše.

Skočija bi malo do mog zavičaja. Do mog Muća. I ovdi su neki uzeli „istinu“ u svoje ruke, zamrčili povjest, zamutili vid, i sprdaju se sa mladosti koja je dala najdragocjenije, život, za ovo što imamo danas.

Sa našeg uređenog doma; „Mućka Republika“, itnuli su spomen ploču u smeće, a da su moje sumnje opravdane pokazuje to što ti isti ne otvaraju vrata doma za spomen sobu braniteljima Domovinskog rata.

Scenarij poznat, a meni se kače etikete da svojim pisanjem zazivam novu Jugoslaviju!

Zapravo, njima je Jugoslavija smisa postojanja. Bez nje bi bili osakaćeni.

GRANA NA ŽICI

Poštovani solinjani. Svi znadete di je TC Lidl. Znadete i onu cestu sa trotoarom između, sa novim glorijetom, tj parking prostorom.

Molim vas za trenutak pažnje kad budete prolazili tim prostorom, autom ili pješke, te podignite pogled u zrak di će vam se ukazat dva potpuno suva stabla jablana.

Bacite pojmljiv pogled, izbrojit će te bar šest debelih, otkinutih, grana kako vise a jedna se zakačila za telekomonicajski kabel i ginga se.

To se tu nalazi u takovu stanju već par dana.

Pitam se, pitam vas! Što je to toliko tvrdo u glavama solinske komunale da uporno izbjegavaju odradit taj posao? Što ih preči? I zašto svojim neradom ugrožavaju živote ljudi.

U parku na solinskoj širini san svidočija radu motornih pila ma samo na deblima koje je bura prizemljila dok je ono gori ostavljeno novim naletima vitra. Primjetija san i dvi slomljene sprave za dičiju igru. Trnci mi tilon kolaju kad promislin što bi bilo….

Jedno je sigurno! Zna se tko će biti odgovoran!