Grad Solin ZP Izdvojeno

U ZAGRLJAJU TRADICIJE

Ante Tešija

 |  kol. 24, 2019

U ZAGRLJAJU TRADICIJE

-A diš ti?

-Iden kušat što su blagovali stari solinjani.

-A di to?

-Kod Gašpine mlinice.

-Meni se čini daš se razočarat.

-Ma kako?

-Neće bit janjetine.

Moran priznat da su mi draga ovakva okupljanja. Znan ja dobro ko tu svraća. Sve drag svit. Meni poseban.

I nisan se privarija. Lipota prostora, mlinica, rika i puno dragi ljudi. Odma san skužija zašto Grad Solin i TZ Solina ulažu u ovu hvale vridnu tradiciju. Triba to. Triba ostavit sponu sa minulin vrimenima kad se malkice drugačije hodalo kroz život. Zaborav je teška uvrida za one koji su nas posijali na ove prostore, njima dugujemo puno više nego što mislimo. Iz njihova života možemo puno toga prinit u naš, opterećen brigama, život.

Zato se lipo vratit. Ja to posebno štujen, kao i sjajna udruga solinjana koji su suorganizatori ove posebne večeri. Kao i sjajna književnica i novinarka Mia Sesartić koja svojon ljubavlju za negdašnjin životon, u solinskin kalama, na solinskin poljima i uz riku, ispisuje najlipše stranice ljudske zahvalnosti.

Dragi su mi ljudi koji držidu do tradicije. Imadu u sebi posebnu plemenitost. Ti su ljudi dragulji jer se nesebično nude. Tako san se i ja ponudija udruzi solinjana. Naime, oni idu u Slavonije, na poziv naših koji su tamo ,davno, odselili u bolji život.Ima tamo puno mojih ogorskih prezimena.

Upitali su me, oću li sa njima. Zapritija san im ozbiljno.

-Da me se slučajno niste usudili zajebat.

-Znači ideš.

-A kako ja mogu postat član udruge? Tija bi imat tu bilu majicu sa vašin imenon?-upita san mog prijatelja Jerka.

-Teško. Tribaš živit u Solinu 50 godina.

-To nije normalno. Kako ću ja vako star navuć toliko zemana?

Ja san izoliran ovako i onako, di se god doselin. Splitsko kolino nisan uvatija jer san se priselija u Solin. I solinsko očito neću. Šta san ja? Čovik bez kolina. Ipak mi ostaje moja Zagora. To mi niko ne more oduzet.

Večer su svojin nastupima začinili; Bubamarci, mali Roko, klapa krasni žena „Tamaris“, Mia sve u šešnajest i nika grupa čije ime nisan čuja jer san se dovatija slasni tripica i manistre sa salšon, a priznat će te da tada čovik postaje samo svoj.

Bili su tu i gradski oci, župan koji mi turnija niku kesu da mu ju pričuvan do Božića i puno, puno, dragog, lipog i poštenog svita.

Županu poruka. Kesu ću vratit ma sadržaj nikako.Naime, gosti ove sjajne večeri su bili predstavnici Općine Virje sa posebnin društvon koji njeguje međunarodni festival izvornih kolača. Virovska Prkačijada. Mojima nisan uspija objasnit to ime dok su satrali kolače. Srićon ne piju vino pa je bocun meni osta ko „teret“, graševina sa etiketon

GRADONAČELNIKOVO VINO. Živija gradonačelnik.

I taman kad san promislija da je ova večer dovoljna za dugo, zapazin da je odma sutra ribarska večer na rici.

Valja to izdržat.

Sve pohvale udruzi solinjana, gospođi Stupalo iz TZ Solin, Gradu Solinu, Miji Sesartić i svima koji su ovu večer oplemnili posebnošću.