ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
UGLEDNICI
Ante Tešija
Nedavno, prije par tisuća godina.
———————————————————————
„Pogledaj kolega Sokrate ona tri čobana“- zamoli ga Platon .
„Gledan, što oš reć’?“
„Moj i tvoj glas su nedovoljni kontra njihova tri:“
„Pa?“
„Pa, demokracija je obična podvala!“
——————————————————————
UGLEDNICI RUJU NA RUJEVICI
Među tisuću zastava na krcatoj Rujevici, pokvareni Europrejci su baš morali zapazit onu koja je zakonon RH, zabranjena te će masno kaznit HNS zbog propusta.
Uz pozamašnu svotu eura bojin se, ma siguran san, da će se pokoja nova utakmica repke igrat prid praznin tribinama.
Gledan zaprepaštenog Dalića, iznenađenog Kustića, slušan i čitan tvrdnje kako je to netko nama namjerno napravija. Zašto mi ovi tren u misli dođoše Joe Šimunić, Dejan Lovren i Marcelo Brozović te zašto mi nike pisme i pivači uletiše uz njih i ostale?
A da se ne zajebajemo! Zašto od nas činite majmune? Ki da smo glupani nadojeni blesavosti pa nam pod nos turate nešto što znate da ne prolazi.
Svaki normalan čovik, domoljub, moralan i pošten, poštuje zakone svoje Države. Ja to radin okad san se rodija. Tako su me naučili pa ću takovi i umrit. Upita san prijatelja branitelja, jel se on borija za Hrvatsku? Jesan! Pa zašto tu Hrvatsku ne poštuješ? Poštujen! Ne, ne poštuješ jer stalno ističeš zastavu koja nije njena!?
Ja neman problem sa ZDS i prvin bilin poljen! Ja nisan opterećen i nemam namjeru ispravljat krivu Drinu. Ma zašto pobogu zajebajemo sami sebe? Cili svit je sa ton prošlon nemani fašizmom raskrstija samo mi tumačimo očigledno na svoj način.
Otkrilo se tko su lole mavači. Sve sinovi iz „uglednih“ ( .. ) obitelji. Ta isticana, često, rič UGLEDNI iritira jer kako mediji i dužosnici bez srama daju takovu ukrasnicu uz obične negativce.
Ova Država je bogata sa toliko uglednih da se bojin kako se i oni sami srame koga se imenuje u toj kategoriji.
Gospodo, ne čudite se, počmite se ponašat normalno, ne bižite od problema jer problem nikad ne odustaje sam od sebe.
80 GODIŠNJICA PONOSA
Lipo mi bilo čut sa sjednice vlade, dok san kuva blitvu, izvještaj resornog ministra Malenice koji predlaže da se usvoji pokroviteljstvo nad 80-u godišnjicu proslave povratka Zadra u krilo matice Hrvatske.
Usvojeno jednoglasno.
Ma pinkicu me začudila dodatna izjava, ko veoma bitno, da to proračun neće koštat ni eura.
A koga oće? Kad se uzme u obzir da se također desilo, to nije rečeno, i povratak Istre i Kvarnera te mnogo ješ toga što je „veliki“ hrvat poklonija Musoliniju, onda bi proslava morala nešto i koštat.
Ja nikad nikoga ne optužujen za nešto, ja samo pitan. A pitan ove koji slave prvo bilo polje, kakva je to ljubav za Domovinu kad slaviš one koji su je pokušali osakatit.
A sereš po onima koji to nisu dozvolili!
Tili ili ne tili valja im se poklonit pred tom vojskom. Ma jebeno se saginjat. Ol nije bolje dinamitom obrisat spomen na njih a vrime i tako sve brzo obriše
No laž obično sama istrune.
RASKOPAJ RODE KNJŽEVNE IZRODE
Evo san baš sritan što nisan u školsku lektiru zabasa. A bojin se i da neću. No drćen pri pomisli da moje libre uzme u ruke koji član strančice DP-a i da raskopa rukopis tražeći ono što su našli kod Ferića, Savičevićke i drugih poznatih pisaca. U mom rukopisu ima toliko toga da bi mi namjenili spaljivanje.
Ne knjiga, već mene!
Amo malo uozbiljit stvar. Političke strančice su čir na guzici vladajućima. Smetaju i ne moš ih se rišit na jednostavan način. Oće značaj, oće uhljebništvo, dobiju pokoji mandat i ucjenjivanju nema kraja, i štaš drugo već pritit i pačat se.
Neki Žaja, Pauk i Kukavica dobili zadatak da pročešljaju poznata dila i da nađu bilo što što se kosi sa njihovim moralom, svjetonazorom i vjerom.
Bogami se kopanje isplatilo. Našlo se poprilično riči koje eto nisu za dičije oči i uši. ZABRANIT i IZBACIT sve što kvari ta nevinašca. A da bi se okladit da su sve te riči na meniju političkog patrljka.
Toliko su se jadni ispizdili tražeći libre koje triba eutanizirat da nisu skontali da ti isti libri nisu u obveznoj đačkoj lektiri. Ko će se još sa tin zajebavat.
E, ma jedno su predvidili. Kladin se da đaci već traže te libre te da će Ferić i ostali dobit novu čitalačku publiku.
Baš san ljubomoran.
A da ih malo prosvitlin, priupitan te tezgare morala, da ih uputin na očigledno. Nek se prošetaju do kojeg kioska. Porno časopisa i kazeta kliko oš. Ne virujen da oni sami u gluvu noć, dok in dičica spavaju, ne pribace tv kanal, stišaju ton i guštaju u svitskin guzicama. Desničarski.
Nu mene koju san grezu rič napisa!
KREPALA SVINJA, RODILA SE SVINJARIJA
Ka’ san bi mali, gori pod Svilajon, sićan se da nan se zna desit gadan belaj.
Taman prid svinjokolju u mojoj izbi je krepa prasac. Ćaća je beštima a mater je plakala. Ja i sestre smo samo blentavo gledali.
Ćaća je uzeja karijolu u ruke, utovarija krepalinu te sa mašklinon i lopaton krenija van sela.
Zakopa ga je. A i naše sigurno zimovanje.
Velik je to bija gubitak.
Koja su to bila blesava vrimena. Nisi zna iskoristit i zlo. A gle danas!?
Krepaline donose miljunsku dobit! Komu?
Vlasniku ne, već meštrima prerade.
U Slavoniji sve pokrepalo, uredno dovezeno u Zagreb, obrađeno i u žep uletiše miljuni od Države koja skrbi da se lešine zbrinu. No da i tako unosan biznis izmakne kontroli svidoci smo ovih dana gledajući desetine mrtvih svinja po ulicama i parkovima Slavonije.
Većeg poniženja sumnjan da se moglo doživit.
A bogme se i zbrinija sin komunističkog lidera koji se kleduć u partiju dočepa mista direktora a to mu ga znači da si u nadolazećon pretvorbi prvi u redu.
Preuzeja firmu za zbrinjavanje krepalina. Krepala Juga ma biznis cvate.
Od druga odlepršaš u gospodina, malo zamagliš, malo se vjerski okitiš i nova era blagostanja je tu. A sa kameleonskon sposobnošću sve ti je moguće. Miljuni u žep, što tko mora znat. Moji su.
I normalno, zaboraviš da ih imaš. Al’ svako mora virit u tvoj takujin.
LIPI VONJI SA ISTOKA
Stojin u južnom dilu Solina, svako jutro kad napuštan kapiju do nosnica mi dolazi „miris“ pokvarena kisela kupusa. Sto puta san se upita, pita druge, što je to i zašto obično sa ranin jutrom me počasti.
Mozga san i nisan domozga. Do ovi dana. „Sinko moj, to ti je sa Karepovca“, reče mi žena koja se već pusto godina časti sa ton mogućnošću.
Ja san mislija da je čovik sposoban svaki problem rišit, da nema nedaće koja se ne dade sankcionirati.
Mogu sve ma Karepovac ne može. Pisa san o temu, grinta, proziva, ma đaba. Virovatno ćemo svi mi okolo mog godišta partit ma taj bremenit i brdovit problem se neće rišit.
Jedan buzdo je iz posebnog fonda za sanaciju Karepovca, 60 miljuna kuna, ko čelo grada, uzeja i istovarija na zapadnu obalu. I!? Što i? Nikom ništa. Ko da je ukreja ditetu lemozinu iz kasice.
Ovi Grad vode buzdovani. Niko da se uvati tog gorućeg problema i riši ga.
Zato će Karepovac, već je počeja, gorit dok nam životi ne zagore.
MODERNO ROBLJE
Lidl mi je isprid nosa, ima sve, prodavači sjajni i šta bi ja to minja.
Ma meni vrag ne da mira i ja uvik zvirlan, osmatran, kontan i zaključujen.
Amo krenit redon. Moj prvi radni dan je bija poslovođa dućana u Pučišćima na Braču. Potom samoposluga u Supetru, samoposluga u Kineski zid i adio trgovini, posta san ekonomista. Školova se uz rad, besplatno, diplomira i bez bilo koje veze naša posal koji odgovara stručnon spremi. Ćaća i mater na selu a ja nisan član SK. Ma jel’ moguće?
Uspomene naviru dok gledan ove smišne, upoćene i nervozne cure među policama Lidla. Stranog, kapitalističkog lanca.
Tegle palete pune robe, slažu, primeću, metu, peku kruv i peciva pa trč na blagajnu a potom netko ih zove da je štopala traka za vraćanje pvc boca, pa ovo pa ono…
Kad evo ti jedne poza mene. Stala u red sa komadon kruva, nikon salamon i sokon. Očito gre platit pa na marendu.
A u ono moje vrime, vrime mraka i strave, vrime torture i tegoba, lipo bi se vazelo šta oš, javili bi se meni i ošli bi po ure marendat. Ki čovik. Jer te ima ko minjat, jer si radija samo jedan posa a za njeg si bija nagrađen. Ima si godišnji, K-15, nisi radija neg jednu smjenu, nediljon si moga na misu a nije bilo šanse da se osoblje nije družilo za slobodni trena, kad se ko vinčava, rodija, krstija dite, kad se išlo na sprovod.
Ali štaš kad je svanilo pa se sva gadost razotkrila.
„Molimo blagajnika da otvori blagajnu broj četiri“- grmi automatski glas.
„Di je Mare?“- viče sa susidne.
„A Bogati eno je stavlja kruv u peć!“
ŽIVIJA KAPITALIZAM
Gadljivo mi gledat onog Vučića. Ja ogavnijeg lika nisan dosad vidija. Taj samom pojavom usere susret a tek kad počme govorit ili nešto radit.
Nu ti Boga draga eno ga radi sendvić od parizera. Pazi, nije slučajno uvaćen kameron već je to direkten prenos na režimskom ekranu. Sere vučić po svom narodu.
Sad se vi pitate što oću reć? Pa oću reć da mi se učinilo kako i naš premijer radi nešto slično.
Komu triba direktan prenos sjednice vlade di se sirotinja (glasači) upoznaju sa velebnom gospodarskom ofenzivom. Smanjivanja cjena. Izmoljeno od kapitalističkog korpusa.
Do u sitne detalje smo upoznati, kad i koliko će se smanjit cjena vc papira, dičji pelena, soka od jabuka, svinjskog vrata i niz drugih bezvezalija.
Dragi moj premijeru, pametan si, obrazovan, elokventan, naočit, i ni potriba da sam sebe, usput i nas, srozavaš na mizernost.
Kapitalizam smo izabrali, gucajmo ga. On ima svoja pravila, nemojmo se pravit da ih nismo znali. Jebe se njima za naš trbuj i konto. Uzmi ili krepaj.
-Mužu, oš li u ponediljak potražit natpise u Konzuma i Lidla di se ističe snižena cina?
-Neću i gotovo.
-Božetesačuvaj!
