URNEBESNA VEČER U GRADINI
Dva puna sata stajati na pozornici, u njidrima sedandeset i tri godine, i držati prepuno gledalište zavidano za katrige može samo izniman čovik, umjetnik i prijatelj.
Takav je veliki Zijah Sokolović. Glumac satiričar, humorista, redatelj, profesor i ko zna što još, podarija je nas solinjane, i šire, nezaboravnim druženjem uz svoju monodramu Cabares Cabarei.
Doša nam je ko gost, ko kolega našeg nezaboravnog Čubija, kojemu je Solinsko kulturno lito podarilo njegovu večer, da se ne zaboravi, da se evocira. Naš Čubi je bija jedinstven. Rano je partija ma uspomene su tu.
Ima san čast ovu večer upoznat velikog Zijaha. Njegov umjetnički rad, i put, malo tko ne znade a ja san od onih koji pamte i koji sa tugom traže razloge da se nešto iz naše bogate prošlosti nanovo posloži i biva na konzumaciju.
Humor je likarija. Sa humorom se lakše jedri kroz tegoban život. Dan bez smješka je izgubljen dan, riči su velikog Čarlija Čaplina. A meštar Zijah je ovu večer dilija zdravlje. Imali smo posebnu grupnu terapiju u čarobnoj Gradini, toliko čarobnu da se još i danas smijemo bravurama i nevjerovatnoj lakoći sprdanja sa životom, sa odnosom muže i žena, sa stvarnošću, prošlošću, budućnosti i svima koji su jedrili vrimenskim stazama.
Ne, varate se ako mislite da smo imali samo urnebesan smjeh. Imali smo toliko filozofskih poruka, zaključaka izuzetne ozbiljnosti i more pitanja kojima nas je zasipao neumorno i znalački koristeći izraze svog nadaleko poznatog lica.
Zijah je stvoren za kontakt. On ne priča sam. On sa nama razgovara. Mi se ne čujemo ma on to zna i tako nastaje jedan čaroban kontakt vezan neraskidivom sponom, da smo svi sa tugom ustajali i kontali da je bilo kratko. A trajalo je preko dva sata.
Dva sata potpune oduzetosti u prostoru i vrimenu koje nam fali.
Fala ti meštre. Dođi nam opet.