ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
URNEBESNI TJEDAN
Ante Tešija
Ima dana kad čovik sam sebe pošalje ukurac, kad se osjeća običnin bezveznjakom dok sa kauča doznaje kako svi napreduju a on parkiran u mizerji. Digod si zadovoljan onim što si u životu uradija ma kad ti se pridoče mogućnosti koje su drugi ćapali, sam sebe zamrziš. Ali, zakratko.
Svakodnevno se sudaramo sa urnebesnim događajima, nevirovatnim likovima iz svih životnih branši, sa informacijama u rangu „zar je moguće“. Imovinske kartice su ogledalo stanja u kojemu živimo pa ti dođe da sam sebe zadaviš zbog nesposobnosti i mizerne ušteđevine. To kako pojedini likovi baveć se javnim poslom uspjevaju na konto uštede skontati puste miljune, ostaje nepoznanica jer kartica ne objašnjava izvore. Čovik se zapita, jedu li oni nešto, oblače li se, grade li, školuju li dicu, voze li….dišu li?
Kad svakodnevno bivaš informiran da politički uglednici, koje sam biraš, svu svoju užu i širu rodbinu, plus kumstvo, plus partijske drugove, razmiste na poslove proračunskog ploda, dođe čoviku žaj što je stvara potomke. Ritko ćeš srist sina, ćer, nevistu ili zeta moćnika koji jedri privatnim vodama biznisa.
Evo uzmimo ovog Kovač(ević)a svoje sriće. Naprosto skrušeno mučiš prid ženon i dicon zbog usporedbe. Mudrac, velikan, čov’čina i genijalac, dotur znanosti, za života se uspija izborit za grobno misto u aleji velikana. Kako ću ljudima pogledat u oči kad me budu ispraćali u neuglednu grobnicu u Ogorju. Ma naredit ću mojima da me u tajnosti gori iskrcaju i tek onda jave široj rodbini.
Nastranu sad što ta njegova crna mramorna ploha košta dvadesetak i kusur tisuća eura, moralo bi se to otvorit i vidit unutarnji luksuz. Jer nije ljudski da velikan vičnost proboravi u sirotinjskom ambijentu. Spomenik se još ne izlaže nevrimenu i sranju golubova.
E sad su se svi uvatili bidnog Drage. Nije im drag, načisto iz ljubomore. A čovik je samo skuplja. Pardon, okuplja Je li on molija svu silu trenutnih velikana da pohode njegovu oltaru u kapelici Slovenske ulice u vrimena kad se epidemija rastrčala a splitska mladost vatala skrivena na pivuši i u ćakuli? Nije. Ko pravi svetac prima je on svih njih na ispovid. Mobitel si mora odložit jer ko je to vidija da zvoni to moderno čudo, da netko snima, dok se vrše molitve, pričesti, ispovida i skuplja lemozina. Još nismo izvješćeni da li se moralo izuvat. A da se radi o posebnosti u svakom pogledu, dokaz je moderan sakupljač i brojčanik šoldi, pazite, samo šuškavi, a ne da se pruža oni štap sa torbicom. Ostaje samo jedna sitna tajna. Ko ulaže, ko prima, oni prebrojani snop?
Zašto je sve otišlo u prndec i bidnog kovača smistilo u nedoličnu izbu Remetinca? Komu se to taj dobrotvor zamirija. Kad se izvrši inventura tko je sve ima tečajeve u kapelici Slovenske ulice; na državni vrh, sudstvo, kulturu, vojsku, obrazovanje, zdravstvo i sve druge državne institucije ne bi se tribalo sumnjat. Možda je i novopečeni magistar vjeronauka doprinija kultnosti svetišta.
Drago je nekad bija poznati drug u sjeni omržene crvene zvjezde te se komunisti i drugovi isključuju. I oni koji su ostali virni ideji i oni koji su preletili drugdje, kao on. Drago je bija široke ruke pa se i grintava rodbina oslobađa sumnje. Slovenaca, bosanaca, crnogoraca i makedonaca se živo jebe tamo za nekog direktorčića nekog Janaf-a. Tko ostaje?
Srbi. Nema tko drugi. Potkopavaju našeg nedodirljivog sveca. A njega triba obranit. No svi polaznici drp tečaja se jedan po jedan distanciraju i miču ustranu tako da paćenik ima šansu krenut ka svetosti. Zna se kako se do nje stiže. Kapelica zakrakunata a aparat za sortiranje orlića ima sudbinu zahrđenja.
Puste stanove po Zagrebu, vikendicu, gospodarstvo, natankanu tojotu garažiranu i nabreka žiro račun valja da raspodile oni koji su udilili te milodare. Kako da ne. Ko je još sirotinji išta vratija. A i što bi mu sve to? Za potribu sna i odmora je rišija, obide ima zagarantirano a prevoz od apartmana do sudnice i tako plaća raja.
I sad ono pitanje koje mene škaklje. Kako jedan relativno mlad čovik ima toliko kapaciteta za zgrćanje kapitala u društvu koje puca po svim šavovima, kad mladost galopira priko granice a istinski branitelji završavaju mladi po grobištima.
Kako se izborija za sebe kad grabežljivci vrebaju sa svih strana. Genijalnost se nameće. Mora bit da je kovač kod dobrih majstora izučija zanat. Naprosto mu se čovik mora divit. Oformija je sabirni centar, sebe turnija iza oltara i u poštenoj raspodjeli na sebe je posebno pripazija.
No jebi ga. Genijalnost te namami u kanđe pohlepe. Pohlepa presuđuje u vlastitu korist a kad korist postane nebeska, zajebeš se zbog uvjerenja i normalno da ćeš sa visine aterirat na početak staze.
I što ti ostaje? Napisati memoare.
SABIRNI CENTRI U PROVANSI
Sasvim slučajno san naletija na radio vjest u povodu protestnog skupa
