"Citati...izreke...mudre misli" Zanimljivosti ZP Izdvojeno

ZAGORO MOJA

Ante Tešija

 |  kol. 2, 2022

Zagoro moja , lipotice vična stradanja

Vične patnje i nadanja, tvoji zemani od pusti tegoba

Naše uzdanje u Boga, da i tebi jednom svane dan

Oni dan iz srca odabran.

Zagoro moja vično šibana, tukli te osvajači poznata imena

Sime da ti zgnječe, tvoj ponosan otpor da sprječe, turali te u glad

Ma nisi se dala, nikad, nikad, pa ni sad

Da te ponižavaju, da stebon vladaju i da ti ponos taru

Zagoro moja, moj vični od kamena daru.

Na kršu, golu kamenu, u spomen na naše stare

Ti draga moja nudiš posebne dare, a bogata nisi

Ma si naša, stamena, jaka i  nevirovatno laka

Da te se ljubi, štuje, ma ne daš da te se oplakuje.

Mi smo tvoji sinovi, posebna pečata, jer ti lipotice moja

Nikad nisi načeta, nikad  ponizna, dušmani tuku da te odvuku u kutke robovanja

Zagoro moja, siromašna, stebom jedrimo kroz vičn pobjede, na stazi nadanja.

Pa ti se nanovo vraćamo, o tebi staramo, a dovoljno nam malo

Progucat tvoje arje, nasrkat se vode sa čatrnje

Pozobljat škrt plod, zaojkat uz bukaru, probudit uspomenu staru

Na sve one koji više nema, ma NAS ima, nama se ne drima

Već budno čuvamo obačije tvoje, gazimo stazon vičnih opanaka

Lipa nam tvoja staza svaka, di smo sitni i mali

Gucali priče o tebi

Zagoro moja jedina, tko te volija nebi?