S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
ŽEŽE LI BRALE, ŽEŽE!
TAKO TRIBA
Sto puta san, sa čuđenjem, dok vozin, gleda ona brda iskopina na ledinama naše Širine. Totalna izneređenost, do jučer primjereno uređena prostora.
Iz početka , to je budilo nadu da hitno počimaju dugo najavljivani radovi te da će taj svakodnevni krkljanac bit stvar zaborava. Muči malo ona tabela koja nas upoznaje tko je dobija šansu zaradit milionske iznose za realizaciju.
DIV. Običnu čoviku to ništa ne sugerira ma nama koji smo malo više informirani, objašnjava. Posal je dobija čovik koji upravo „ubija“ Škver. Čovik koji smisleno, normalno za sebe, ždere proračun.
Ovaj osvrt nije njemu u „čast“ već u čast našem gradonačelniku koji se ozbiljno naljutija, zapritija, i odoše naslage zemlje svojim putem. U jednu noć.
Gradonačelniče, obeća si prosvjed poza Salona malla, ondi di se davno obećala rampa za prometni odvojak ka istočnom Solinu, Mravincima i Kučinama. Gradonačelniče, čini mi se da malo podcjenjujete svoju ulogu. Vi ste glavna poluga našeg grada. Pa koristite to!
Rado će mo vam se pridružit.
NAŠ IVE I NJEGOV POUČAK
-Ajd mužu rec kolko san platila ovu škatulu o’ pasirani poma?
-Aj Bogati oklen bi ja zna! Rec!?
-Bila je 5 kuna a sada 16 kuna.
Poznavajući nju ne sumnjan da je temeljito vižitala cjene. Ta je kadra obić tri dućana za uzest jeftinije. Ja, jok.
Čemu ovi uvod? Zbog našeg sugrađanina Ive. To vam je čovik koji svaki dan, već godinama sidi uz telefon i Tv Jadran te učestuje u emisiji BEZ PARDONA. Posta je živa legenda.
Naš Ive poput Nadala, dok se priprema servirat, uvik izgovara isti tekst. Zanimalo me, preporuka, pa san posluša.
Ive je zaljubljen u HDZ i Plenkovića. Takovi izliv ljubavi ritko se može čut. Romeo i Julija su amateri. Neka naš Ive izjavljuje svoju ljubav ma Ive malo prikoviše pretjeruje. Uporno tvrdi da on super živi od 2.300,00 kuna mirovine. A samo na telefoniranje potroši; 25 dana po 5,00 kuna što čini misečno 125 kuna.
Ive naš solinski, morat ću te zamolit za recept.
TURISTIČKO HVALJENJE
Lipo je bilo vidit Ministricu turizma sa našim Županom u našem Imotskom di turizam cvate. Naša Provansa se rađa. Imotski ljudi su shvatili kojim putem je potribno krenuti te se rađaju prelipi objekti u okruženju potpune različitosti od nakrcane obale.
Za uspješan turizam su potribne pretpostavke. Bez infrastrukture to biva teška improvizacija.
Ne znam zna li Ministrica za Sevid na moru, naselje od cca 1000 objekata a većina je u ozbiljnom turističkom biznisu. Znam da naš Župan zna.
Pa evo, da ponovim gradivo. Tamo nema ni minimum uvjeta da se turizam razvija kako je poželjno gostu i domaćinu.
Tamo na kraju, na zapadu, SDŽ-a ima naselje bez vode, bez kanalizacije, bez puteva, bez dućana, restorana i bez smislenog plana daljnjeg razvoja. Tamo je cisterna vode sto eura, cisterna za čišćenje crne jame stopedeset eura a paušal boravišne pristojbe skoro kao u Bolu, Hvaru, Makarskoj i drugim ekstra destinacija.
Malo je reć da su ljudi razočarani. Komu da se žale kad su neprimjetni i zaboravljeni.
I pazite sad. Novca ne fali. Samo ga triba znati pokupit.
NA NIŠANU BABUŠKE
Ne zna čovik bil se smija il drća od straja.
Svjetska sila proglasila na sva zvona malu Hrvatsku ko grdog neprijatelja. Još samo da nam objave rat. Babuški baš ne gre najbolje u Ukrajini pa joj ostaje da priti.
Zašto baš nama kad mi nismo kadri popravit kanader na vrime. Nama koji smo najdemokratskija zemlja na svitu. Zar to ne dokazuje ljubav između dva politička diva.
Daj babuška, sredi se. Priti bidnom Bidenu koji pojma nema o vrimenu u kojem živi. Zapravo on i ovi pajdo što priti su isti.
Onog vodaju za ručicu da djedica ne padne a za ovin nosaju kese za spremit govno koje posere i bocun za uvatit pišaku. Pa to sve vratit nazad, servirat u muzej ko dokazni materijal koji in je govnar zapiša po budućnosti.
TURČINOV
Slavi narod svog jeb…, pardon, jebivjetra.
Pa nek je uzeja, proveja se, bar znamo da imamo čovika koji nije zastranija u one, drugačije.
Tako zbore građani njegova feuda. Proglasiše ga njihovim Herkulom. Sad imamo dva.
Zaista, koji je to sex simbol kojemu triba društvena, tuđa, lova da bi on zadovoljija svoje strasti? I to odma udri na njih više. Ko zna kad će se otvorit nova šansa.
Čitan da se nešto mrmlja o hitnom smanjenju jedinica lokale samouprave, jer Bože moj ko to može više izdurat sa toliko pajdaša koji su se raspojasali a korsti nikakve.
Samo je zajeb što se to neće desit. To, i mnogo potrebito sličnog, odavna se obećava doduše, zajebava.
Sad više ne vridi ona, jebe ko turčin. Tu je sad naš orginalni Turčinov.
Diš sa tolikim jebivjetrima!?
LOVA U ARJI
Nisan odavno iša gori, žeže pod Svilajon, no javljaju mi da se posađeni mladi gaj osušija. Lipo je bilo vidit onu tablu pored puta što bode oči di se puk upoznaje kako su nam odgovorni oci namakli sredstva iz EU-a za spas naše Zagore.
Zazelenili se oni tuljci po kršu di iz žira triba da proklija nova mladica napretka.
Jebi ga, nema kiše i kažu uvenilo.
A zašto se nije zalilo? Zašto pobogu bacit toliko novca?
E da je to lako. Vatrogasci čekaju plamen pa ne moredu u samo jedno jutro proć iskrčenim stazama i dat mladicama kaplje da zažive. Ovako, ostat će pvc smeće.
Zato nam cvate u novom šetalištu naše Općine. U borovini kod poslovne zone. 2,5 kilometra uređene staze za protegnit noge u ladovini. Jedan se klede društvu prid dućanon da je vidija dvoje sa diteton kako piče stazon. Normalno, nisu mu povirovali.
U našem Muću niče velebna zgrada društvenog doma. I neka je. Triba dat sadržaj i ukrcat se u društvo naprednih. A to što u Ogorju nema ništa, uvik ostaje ona poznata. Raseli, jeftinije je.
Sjajni su ovi naši tumači. Kažu da su ti novci iz EU- a mukte. Ti zatražiš, isprsiš projekt i oni šalju na IBAN koliko ti triba. Ne moraš vraćat. A odgovarat? Čujen da se neki OLAF silno ljuti i priti.
Ja bi svakogo tko to tako tumači posla na poneki pregled.
MOST KOJI RAZDVAJA
Drag mi je ovi projekt; Slovenije, EU-a i Kine. Veleban je, koristan i potriban. Tu nema dvojbe.
Mostovi postoje da spajaju. Kopna su spojena ma ko da spoji i premosti provalije u našim glavama.
Slušan puste mudrace koji jedva čekaju utorak. Ne da vide Neveru kako piči tim čudom modernosti već da vide face dvojca koji će tu ispoljavat svoje raspoloženje. Njih dva se ne kane uvatit posla za kojeg su odabrani. Nesmiljena žestina vriđanja se nastavlja. Zasluge se prisvajaju.
Kaže meni jutros moj prika Martin. Ovako.
„To su radili vijetnamci, čelik je kineski a kad su oni to imali kvalitetu. Vidit ćeš pobro za desetak, petnaest godina!?“
„Nećemo, nije moguće“-odgovorin ozbiljno.
„Ti viruješ da to neće zarđat?“
„Virujen, ma moj Martine nas dva smo već zarđali i bliži nam se kraj.“
A ovo je samo jedan komunalni projekt. Ništa drugo. Uz to di će se u utorak sinjat prostor razdvojenosti.
JUTARNJA SMS PORUKA
Rano mi mili mob daje sinjal da san primija poruku. Moran pročitat, možda je važno.
„Lokva će za koji dan presušit“
Zašto meni piše netko. Zašto misli da san ja adresa koja to triba znat. Uz tekst i slika. Desetak litara mutne vode u kantunu isušuje.
A lani san ko presidente Udruge pozva pučanstvo da se jedne subote zaputimo doli kod stare ruševne škole, sa karijolama, lopatama i mašklinima. U jedno jutro gotovo. Potom dovest desetak cisterni vode i stoka, koje još gori ima, sa divljači, pticama, insektima, može mirno nastavit svoj život.
Normalno, upriličila bi se i marenda.
Ali ne. Namisto svesrdne pomoći doživili smo uvrede, svakakve poruke i ono najgore. Da smo mi obični lopovi. Da nam Udruga koristi kao način uzimanja love. Zamisli, a račun mizerno prazan.
A nekad davno ta životno važna lokva nikad nije presušila. Redovito se čistila i bila oaza razumnih potriba. Mog ćaću i pajdaše nije tribalo zvat, potriba je naređivala.
A ova moderna gospoda nije svoj život zamislila ko šporkavanje.
Općina ne haje za potribe. Jebo te parip, pari da su to carstva potpune izdvojenosti.