S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno

ŽIVIJA BRISEL, SMRT BEOGRADU

Ante Tešija

 |  stu. 14, 2021

UZDANICE  NAŠE

Kad smo onomad gugutali i grmili kako nam je dosta tuđeg zuluma i kako smo spremni krenut na bajunete da bi konačno dobili svoju Domovinu, nije bilo spora da smo na pravom putu.

Neovisnost je san. Neovisnošću se osjećaš ko čovik. Sa neovisnošću sam sređuješ svoj život.

I ona je došla. Krvava, izmrcvarena i skupo plaćena.

Gdje smo danas nako trideset godina? Kakova je ta naša neovisnost? Bojin se da ovakvu nitko nije očekiva.

Nema dana bez afere. Nema trena da se ne koprcamo u kaljuži vlastitog „proizvoda“. Ukupno gledajući, ne snalazimo se sa „igračkom“ koju smo dobili. Prezahtjevna je, traži razum i inteligenciju da bi u njoj guštali.

Ma ne svi. Postoji jedna razina tajnovitosti gdje se okuplja društvo potpune različitosti. Drugari koji su skontali svu moguću korisnost, u sjeni, te naše igračke. Igračka je Demokracija. Ta jebena svitlucava, uglancana i okrugla „neman“ tako se ludo zarotira da ti pobignu mnoge značajke na upotribu.

Društvo smo potpune promašenosti. Dokaz da nismo kadri sami koračat već nam triba tutor sa batinon da nas usmjerava i podučava.

I? I, što se to prominilo u odnosu na ono od čega smo pobigli?

UDRI  PO  REBRIMA

Ranin jutron se obično ne kuca na tuđa vrata ako nije hitnost i opravdanost u pitanju.

U Vinkovcima se pokucalo i sa razlogom povelo ukućanina na poznatu, ma svima mrsku, adresu.

Ona je ošla ma on je naša razlog da se obrati novinarima, onima koji su posljednja brana pred totalno rasulo društva. Njegove poruke su toliko jasne i jezgrovite, bezobrazne i jezovite, da ga se moglo komotno, odmah, povest di mu se odvodi životna družica.

Na zgražanje, na uvid, di dokazni materijal ne triba dalje tražit, on je zapritija novinaru koji je eto po njemu glavni krivac što će se sljedeći misec dana budit sam i u straju čekat da mu netko, u rano jutro, ne pokuca na vrata.

Praksa nas uči da može biti bezbrižan ali Drago Hedl zasigurno neće mrakon lutat van kuće, neće se lagodno osjećat na svakom koraku svog putovanja.

Zaista se čovik mora upitat zašto se to baš nama dešava? Zašto su medijske slobode pod stalnim promatranjima onih koji znaju da sa tom slobodom oni ne mogu slobodno krčit svoj put korisnosti opituran kriminalom.

Tek se pomalo stišava bura oko Dežulovića i njegova teksta kojeg su svi razumili ma im ne odgovara, a na vrata kucaju novi opominjujući znaci da nije vrime za „zajebanciju“. Ovi vinkovački lola je prid kamerama, javno, svoju strilu uputija i sa te strane mu je najbolje mučat i ne djelovat. No što sa onim strilama koje putuju tajno, sa mrakom i bez traga. Jebeš oronulog kuvara koji puca po stablima i priti da će mu zaprdit nogu u guzicu kad dođe u Split. Taj stari fosil ne može hodat a kamo li doseć tuđu guzicu, no on poručuje, predlaže, traži i stimulira onoga koji može.

Kažu da u bivšem sustavu nisi smija dirnut u Tita i Partiju.

Eto, nema Tita ali ostale su Partije.

ZAGREBAČKE  KARTOLINE

Moja bidna mati nije znala za nikakvu pomoć u poslu koji jon je Bog naminija.

Dizala se ranon zoron, povazda radila da bi zadnja trnila sviću i pošla na počinak. Sumnjan da i tada nije radila zbrajajući obveze za novi dan. Kontajući kako će joj petero dice bit sito i u toplo.

Moja mater nije primala nikakvu naknadu. Ona nije stvarala dicu da bi dobila kakovi novac. Ona, i sve naše majke, je rađala iz ljubavi.

Ali postoji jedna zajednica, jedan grad kojeg su „demokrati“ iznakazili gdje se italo sa lovon u razne jazbine da bi danas grca u dugovima. Rič je o Zagrebu.

-Mužu, jesan li ja rodila troje? Odgojila? Zašto ja retroaktivno nebi dobila što dobivadu ove šinjore iz beleg Zagreb grada?

Ma šuti da te koja ne čuje!?

LUKSUZ STAZA

U mom zavičaju, pola sata vožnje od Splita, nikla tajnovita staza za šetanje. Dva i pol kilometra razasute neklizajuće nule omeđeno sa pet kilometara skupi betonski graničnika.

Dobro ste pročitali! Baš za šetanje. Okolo njenih betonskih graničnika, zelenilo, cviće, grmlje, stabla, kamenje i ledine.

Susidi, gušterice, zečevi, zmije, divlje svinje, a gori gavrani, sokoli, orlovi, vrane, jarebci i rojevi osa, pčela i komaraca.

Tajnovita, jer se krije ime investitora. Okud interes, okud novac, e to još nije za saznat.

A čemu se nudi? Šetačima koji će upalit auto, potrošit gorivo, vrime, da bi se prošetali i nagucali zdrave arje. Nikakvi dodatni sadržaji pomoći za gušt nisu predviđeni, osim par katriga, jer se ne smije uznemiravati divljač. Tako ističu.

A misto za parking, toalet….nema. Dobro, auto smištiš di oš ma diš se popišat to se ostavlja na domišljatost u dodatnom avanturizmu.

Pitala me jednom dica,

-Stari,je li bilo toaletnog papira u vrime tvog ditinjstva?

-Nije.

-Sa čim si brisa guzicu?

-Toaletnin kamenon.

LAURA  I  TAMARA

Dva lipa imena. Dvi šesne žene. I nada da sve nije ošlo u prndec.

Već san bija ispisa hvalospjeve o ovon lipon rumunjki koja je armiju rumunjskog ološa smistila poza brave. Bez biranja. Sve redom.

EU je pripozna i povuka ka sebi da malo pomete ološ isprid pragova njenih članica. Evo se dovatila metlon i našeg prostora pa bez velike prašine, i buke, smistila jedno smišno, i još smišniji način odabira, čeljade poza brave.

Radovati se ili ne? Većina DA, ma ona manjkava ljudskosti, NE.

IMA  NAČINA

-Slušaj de pobro. Ima načina kako smjenit Milanovića!?

-Kaže Njonjo da nema. Nema dvotrećinske većine!

-Ima! Ka’ ti ja kažen da ima!

-Da čujen!?

-Vako. HDZ ima 66. DP ima 16. Most ima 8. Oni Centar 3, pa HNS i REFORMISTI 2, te manjinci 8. Jel to 103? Je. Onda, SDP ima 41 a MOŽEMO 7, jel to 48? Je. Jel to ukupno 151 komad? Je. Jel 151 djeljeno sa 3 jednako 50,3. Kontaš?

-Kontan. Ma valja to sve posložit. Što ako netko neće iz ovog dila desno?

-Ima se na livom rezerve.

-Onda znači da miljun i kusur nas koji smo birali Predsjednika Države Hrvatske možemo obisit na prvu granu? Zašto ga onda ne miču kad je tako jednostavno?

-Budalo, zašto bi kad je on njijov!

Ma zakleja san se da više neću prisluškivat tuđe razgovore.