ZAGORO MOJA
Ante Tešija
S’moje strane pogleda ZP Izdvojeno
ŽIVOT JE HODNIK, OD ULAZNIH DO IZLAZNIH VRATA
Ante Tešija
JA ĆU UBUDUĆE GLASAT SAMO ZA HDZ
Zašto? Još me pitate!
Pa zar ne vidite ovaj rusvaj, ovo cipelarenje i cipanje po svim šavovima, i livo i desno. Zar vam nije jasno da smo mi rascipano društvo, dilimo se na molekule i atome. Svatko igra svoju poganu igru interesa, laže se, maže se, vara sa, i nikomu ništa.
Zato bi ja volija da HDZ osvoji apsolutnu većinu i da sam, na miru, vlada našim sudbinama.
Tako bi znali na čemu smo! Nema cipelaranje, nema ucjena, nema varanja. Il’ vride il’ ne vride!?
Ako vride, a tom opcijom im nema prepreke da dokažu, čeka ih trajnost, a ako ne vride čeka ih gadna revolucija.
Ova sitnavelj sa liva i desna samo šuška i nudi mizernost a da zapravo Boga mole da ne osvoje vlast. Njima je bitno da su tu, da su na poziciji svakojakog djelovanja i da mute do mile volje. Njima je do držanja predika a biže od odgovornosti jer im je jasno da nisu nivo ni mogućnost.
Zašto, i livi i desni, biraju potkapacitirane pored očitog kadra koji strši? Teško se dolazi do mogućnosti filtracije te tako stara garda, bukači i mudrači, čuvaju svoj položaj.
Znam da će ove moje riči mnogi shvatit pogrešno, ko što me se inače shvaća, no ja tvrdim da je najveće zlo za svaku relativnu većinu slaganje vlasti sa minimalcima. Tada nastaje đumbus, ko što će i sad, zato je opravdan moj stav da tribamo apsolutnog pobjednika bez pijavica i nametnika.
Reka bi moj prika, “vidi se da ti je Tito uzor”.
A ja bi reka da je Bog svima da’ mozak samo mnogi nisu pročitali uputstvo za upotrebu.
ŠTO TI JE ŽIVOT!?
Jučer su nebesa nad Hrvatskoj na zemlju spustila; Dvi kliničke bolnice, deset škola, trideset vrtića i par staračkih domova.
Tolika se lova prizemljila na Pleso, otkotrljala u hangare da čeka uporabu.
Jedan dida je reka svom znatiželjnom unuku.
“Dite moje, što ti je život? Iman dojam da san na jedna vrata uša a na druga izaša. Život je hodnik. Zavisi koliki je.”
Ma lipo mi bilo vidit moćna krila, lip osjećaj da su naši, da sad moremo sigurno poć u prirodu, na posa, u švaleraj ili na odmor. Ko će se usudit da nas napadne?!
A ja bi najvolija da oni ni ne izlaze iz hangara. Da nima potribe.
Ma isto se pitan, zašto mi je zakazan pregled za godinu dana, zašto mi je operaciju odgađalo tri puta, zašto?
Zašto nan puno tega fali a mi tolike šolde dajemo za polovne “tice” kad je izgledno da rata više neće bit a ako i bude što to malo jato more sprečit.
Zar Big Brother nije tu?
ĐABA MOLBE, KRENI NA ADRESE
Baš san se iznenadija pročitavši obavjest mog grada u kojem se mole solinjani da urede svoje zapuštene okućnice.
Ma nije u pitanju samo molba već se napominju i kazne.
Podržavan!
Samo se bojin da i ovi apel ne završi u autu. U potrošenom napominjanju.
A stvar je potpuno jasna.
“Dobar dan. Jel ovo vasa parcela? Ode piše da ste vi vlasnik?”
“Da vidin. Da, da, ja san vlasnik.”
“Zašto je zapuštena? Zašto ovo smeće i suva trava s tu? Ima valjda i pantagana, zmija, što još ne. Zašto ne uredite?”
“Pa znate, mi…..”
“Evo vam papir upozorenja, izvolite u 15 dana dovedite vašu parcelu, okućnicu, u red, ili sljedi kazna.”
“Pa, …”
“Doviđenja”
Za bit utopista ne triba se baš utopit.
GUŽVANJE IZ SVIH SMJEROVA
Ne volin se vozit brzon ceston Solin Dugopolje. Jednostavno volin ići staron kliškon ceston, polako, razgledajući poznati krajolik.
No u petak san mora ići brzon i osta san frapiran. Red od Dugopolja se proteza sve do rotora u Solinu.
Neshvatljivo. Tužno!
Sad zamislite da se u sredini našlo vozilo hitne pomoći. Ni natrag ni naprid. Rezultat za pacijenta poguban.
Slušan svakodnevno radio i upozorenja. Od prometove garaže do solinske širine zakrčeno. Od Brda do rotora zakrčeno. Od Metroa do Širine zakrčeno. Od Splita do Podstrane krkljanac.
I još jedna sitna napomena. Autom idem negdi samo u nuždi. I uvijek zvirlam da vidim koliko se u vozilu nalazi putnika.
Pretežito jedan ( 1 ) komad.
A mene su na faksu učili kako je planiranje uvjet bezbrižne budućnosti.
NE DA MI VRAG MIRA
Peška san sliku, i komentar, da se već godinu dana radi dionica ceste od Coca cole do Kunčeve grede i da se novom trasom jedva mogu mimoić dva kombija.
Pošto moran svaki dan nabijat korake, ajd’ vidi.
I zaista! Nova se cesta probila. Vidi se da je moderna, trotoari sa obe strane.
Ma koji trotoari!? Moš plesat tango na njihovoj širini. Čemu na uštrb vozni traka toliko široki trotoari.
Zar nemamo uzor da se može skromnije.
Preporučan prometnim stručnjacima da prošetaju Zvonimirovom isprid rodne kuće velikog Don Lovre Katića i uvire se da se i sa pola metra širine može mimoić.
BILI NA DRUGI POGON
Neman ništa kontra čovika ma ne virujen da se sa njim pogodilo.
Još ako dovede onog iz Udina koji nit pizza nit ga ko traži.
Pa još ako ne promini politiku domaćeg podmlatka, bojin se da će naši bili biti dokoni ako se budu držali četvrtog mista.
Improvizacija uzaludnosti.
