ZVALI SU ME “NEUHVATLJIVI”
Od malih nogu bija san predodređen za visoke škole, na tom polju mi se predviđala blistava karijera, bilo je samo na meni šta i kako odabrati.
Ta lakoća kojom san ja svršija osnovnu i srednju školu može se usporediti recimo sa Balićevim rukometom, čista poezija. Naravno, prirodni talent je bija neosporan kad su štreberski predmeti bili u pitanju, no stvar bi jednim dijelom zapinjala kad bi na tapet došle recimo matematika, fizika i kemija. E tu na scenu stupa moj drugi talent kojeg sam upornim i predanim radom doveja do savršenstva, umjetnost prepisivanja.
Za obične laike odmah na početku moram razjasniti; plagiranje i prepisivanje su dvije potpuno različite stvari. Samo neznalice poput falših novinara mogu ovaj Barišićev plagijat nazvat afera “šalabahter”.
Za nekoga ko je prepisivanje doveja do savršenstva to je čista uvreda. Lako je danas uguglat traženi pojam i skidat citate; mir, tišina u radnoj sobi, a kad pišeš test u učionici, na desni zid si između grafita ugura nemali broj formula, kolegi isprid je papir na leđima pa kad profesor prolazi tim redom on mora okrenit leđa prema zidu i da ne nabrajam dalje. Srce lupa sto na sat, napetost se može rizat nožem. To ja zovem umjetnost.
U srednjoj školi su me zvali “neuhvatljivi”.
Osobno sam osmislija i do savršenstva doveja barem petnaestak različitih modela šalabahtera koji su proizašli iz potrebe prilagođavanja situaciji u datom trenutku. Mora si vodit računa o karakteru profesora, njegovim navikama, faktor iznenađenja se također uzima u obzir, ništa se nije smjelo prepustit slučaju. Cilu stvar san zajeba kod odabira fakulteta, na pravu je malen postotak pismenih ispita. Da skratim priču, da su na svim fakultetima pismeni ispiti, ja bi ih najmanje četiri dosad svršija.
Zato mi je pomalo smiješna sva ova prašina koja se podigla oko Barišićevog plagijata, to je po meni jeftino skupljanje političkih poena od strane onih koji ili nemaju škole ili su napravili ili su pokušali napraviti nešto slično.
Da se razumimo, Barišić mora dat ili dobit otkaz, jer na čelu ministarstva znanosti i obrazovanja ne smije biti osoba koja je uhvaćena u plagiranju. To daje lošu sliku o našem školstvu i šalje krivu poruku mladima. Na čelo ministarstva triba doć netko koga nikad nisu uhvatili, ko će nove generacije naučit kako se prepisuje, netko koga su zvali “neuhvatljivi”. Dajte mi pola godine, svemu ću vas podučit.